Fudbal

Na početku je Partizan bio klub vojske, a Crvena zvezda policije.

Ne znam kako su se stvari razvijale kasnije, kada se zemlja raspala. Jasan je politički i poslovni interes za fudbal i sve što je oko njega. Mena zanima kolika bi bila društvena korist ili šteta da se fudbal zabrani. Ovo, naravno, hipotetički, samo da bi se eventualno ocenio doprinos fudbala ukupnoj društvenoj dobrobiti.

Najpre, koliko je ovo važno? Fudbal je popularan svuda, ali nema svuda isti uticaj na ukupnu dobrobit zemlje ili društva. U razvijenijim zemljama je uticaj manji, a u zemlji kao što je Srbija svakako je značajno veći. Takođe, u nekim zemljama ima i drugih sportova koji su ako ne popularni kao fudbal onda svakako masovno popularni. To nije, sva je prilika, slučaj u Srbiji. Mnogi sportovi su veoma uspešni, ali ne mobilišu publiku na isti način i posebno u istom broju. Takođe, drukčije je i ponašanje publike.

Recimo, navijanje je drukčije. Manje se vređaju protivnički timovi. A i kada se to čini, ne koriste se u toj meri seksističke, rasističke, lične uvrede. Navijači teže da utiču na moral protivničkog tima, ali ređe teže da koriste identitetske karakteristike da bi vređali. A i politizacija publike je manja. Nije mi poznato da li je to neko istraživao u Srbiji ili u susednim zemljama. Postoje, inače, istraživanja u drugim zemljama. Tu skoro bio je zanimljiv nalaz o rasizmu u fudbalu i o uticaju uvreda koje publika viče igračima na kvalitet njihove igre.

Kako je fudbal veoma popularan postoji jasan interes da se reklamira na utakmicama. Kao i da se masovnost navijača koristi u političke i kriminalne svrhe. Naravno da bi se novac prao na drugi način da ne može preko fudbala i da bi se droga rasturala drugim kanalima ako ne bi mogla na stadionima i preko navijača. Ali su troškovi manji ukoliko postoji navijački motiv masovnosti i zajedničkog delanja.

Troškovi nisu nevažni. Navijačka masa koja ide gradom i uzvikuje parole ili rasteruje građane koji bi se okupljali po drugom osnovu svakako zahteva mnogo manji trud i troškove mobilizacije nego, recimo, politički miting. Uz to se na političkim mitinzima ne može reći sve ono što mogu navijači i na način koji bi u drugim okolnostima bio predmet kritike. Ali ako je korisno da se uzvikuju politički nekorektne parole, a da to ne izazove javnu osudu, fudbalski navijači su tu najbolji.

Masovnost, organizovanost i posvećenost su, naravno, veoma korisni i za svaku vrstu kriminala. Uz to i popustljiv stav javnosti. Tu su opet troškovi važni. Eventualna trgovina zabranjenim supstancama i druge kriminalne aktivnosti gde su masovnost i lojalnost važni mogla bi svakako da se organizuje na drugi način, ali bi bilo potrebno uložiti novac i trud koji u slučaju navijača nisu potrebni jer već postoje. Fudbal mobiliše i motiviše, tako da nije potrebno razvijati tržište, da se tako izrazim. Potrebno je samo to iskoristiti.

Za šta bi mogla da bude potrebna dozvola jedne ili druge vrste. Povodom čega nastaje ta sprega između snaga reda i kriminalnih preduzetnika. Gde i jedni i drugi mogu da budu i politički korisni. Tu je tržište, tu je pokriće jer je reč o navijačkoj strasti, tu je javnost koja ima razumevanje za ispade koji su navodno posledica tih strasti i tu su snage reda da vode računa i o navijačima i o poslu, a i da budu od koristi politici na način na koji bi to inače bilo teško obezbediti.

Ukoliko je reč o sportu koji je veoma masovan i o siromašnoj zemlji, udeo u ovom slučaju fudbalskih aktivnosti uzeto ukupno ima veoma veliki uticaj na ukupnu društvenu dobrobit. Koji je u zbiru negativan. To bi svakako moglo da se kvantifikuje budući da podaci ne bi trebalo da su nedostupni. Istraživanje koje bi se time pozabavilo svakako bi imalo veoma veliki društveni značaj.

Kvalitativno se, međutim, može reći da bi društvena dobrobit bila značajno veća ukoliko bi ojačala vladavina prava, ako bi snage reda izgubile značajan izvor korupcije, ako bi se posvetila veća pažnja drugim sportovima i ako bi se smanjila mogućnost političke manipulacije. Tu je, naravno, i povećani trošak kriminala, što bi u normalnim okolnostima trebalo da deluje na smanjenje kriminalnih delatnosti.

Zabrana verovatno nije najbolja mera čak i kada bi bila izvodljiva. Gari Beker je preporučivao poreze, propise i kazne kako bi se nivo kriminalnih i drugih društveno nepoželjnih aktivnosti smanjio na nivo na kojem je njihov uticaj na ukupnu društvenu dobrobit praktično neutralan. Naravno, trebalo bi da je tako da nisu oni koji bi trebalo da donesu te mere isti oni koji imaju koristi od toga da se potrebne mere ne donesu.

Novi magazin, 04.08.2021.

Peščanik.net, 04.08.2021.