U petak je najtiražniji izraelski dnevni list Yedioth Ahronoth, objavio članak koji govori da bi Izrael uskoro mogao napasti Iran. U članku piše: „Ako se Benjamin Netanjahu i Ehud Barak budu pitali, vojni napad Izraela na nuklearna postrojenja u Iranu počeće u narednim jesenjim mesecima, pre američkih izbora u novembru“. O situaciji u Izraelu i mogućem vojnom sukobu sa Iranom, govori naš gost iz Tel Aviva, novinar Gideon Levi, kolumnista Haaretza.
Da li je situacija ovog puta drugačija? Da li predviđate ozbiljnu eskalaciju?
Apsolutno. Mislim, posle izraelske eskalirane retorike mogla bi da usledi akcija. Moram vam reći da niko, ali zaista niko, ne zna šta će se desiti. Ali znate, i retorika ima svoju dinamiku, i situacija može da izmakne kontroli. I mogu vam reći da su ovde u Tel Avivu ljudi ozbiljno zabrinuti, i imaju u vidu narednih nekoliko nedelja, ne meseci. Sve to deluje vrlo, vrlo opasno.
Možete li da objasnite zašto se retorika sada pojačava ovakvim tempom?
Vidite, vrlo je teško propratiti logiku čitave ove stvari, pošto su pretnje iz Izraela – u određenom trenutku – imale za cilj uglavnom da nateraju SAD i čitav svet da urade nešto povodom Irana. Ali Iran je na dnevnom redu međunarodne zajednice. To pitanje je na stolu. Izrael je postigao svoj cilj, a retorika se ipak nastavlja. I dok se nastavlja i postaje iz dana u dan – ali zaista iz dana u dan – sve oštrija i sve grublja, mislim da bi ovo moglo da dovede do operacije koja bi mogla biti vrlo, vrlo opasna za čitav region.
Možete li nam nešto reći o prijemu republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija u Izraelu i značaju njegovih komentara? Hvalio se da su on i Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, pre mnogo godina radili zajedno u firmi Boston Consulting Group i da se poznaju. Reklo bi se da se Netanjahu nekako distancirao od njega.
Evo šta je Mit Romni rekao: „Trebalo bi da upotrebimo sve mere da ubedimo iranski režim da odustane od svog nuklearnog kursa, i iskreno se nadamo da će diplomatske i ekonomske mere biti dovoljne. Međutim, u konačnoj analizi, nijednu opciju ne treba isključiti. Mi priznajemo pravo Izraela da se brani, i da Amerika treba da stoji uz vas.“
Gideone Levi, šta vi kažete?
Romni je, pre svega, ovde u Izraelu dočekan kao nigde drugde. I sasvim je očigledno da bi aktuelna izraelska vlada, naročito premijer Benjamin Netanjahu, volela da vidi Romnija u Beloj kući. Ali moram da kažem da je Romni bio vrlo oprezan, barem u javnim obraćanjima. I praktično, ako analizirate šta je rekao, nije rekao ništa što već nije rekao i predsednik Obama. Ova maglovita obećanja možete čuti od oba kandidata, i od predsednika i od Romnija. Znate, čovekovo gledište zavisi od njegovog položaja, i nisam tako siguran da bi predsednik Romni reagovao isto kao kandidat Romni. Ne bih to uzimao previše ozbiljno, jer ako uđe u Belu kuću – a ja se lično nadam da neće – ali ako uđe, moraće da računa i na neke druge faktore, ne samo na izbore. Dakle, nisam siguran da bi Romni bio garancija američkog napada na Izrael.
Mislite li da je značajno što se ova debata odvija samo nekoliko meseci pred izbore?
Izgleda da Izrael pokušava da ignoriše izbore i da možda uradi nešto pre izbora. Barem se stiče takav utisak, da Izrael neće čekati do izbora. Vrlo je teško ovo objasniti. Vrlo je teško razumeti kako se jedan izraelski premijer može usuditi da uradi nešto takvo u toliko osetljivom trenutku. Ali znate, Izrael nije uvek baš racionalan, niti jednostavan za razumevanje. Nadam se da je u pitanju samo retorika. Ali počinje da deluje sumnjivo, jer ne znam kako takva retorika može da prestane a da se ništa ne desi. To je jednostavno nemoguće.
Na kraju, da li je istina da je većina Izraelaca protiv bilo kakve izraelske akcije protiv Irana u ovom trenutku, kako je nedavno objavljeno?
Ne, to se menja. Javnost je ovde prilično sluđena, kao i bilo gde drugde, i mišljenja se menjaju. Zavisi od toga kako postavite pitanje. Neka druga anketa je pokazala da je, mislim 47 procenata Izraelaca za napad, da preko 50 procenata veruje da će, ako Iran dobije nuklearno naoružanje, to za Izrael biti drugi Holokaust. Mislim, ja ne bih tome verovao, pošto postoji toliko informacija i dezinformacija u medijima da su ljudi zaista zbunjeni i mogu se vrlo lako uzbuditi. Činjenica je da je skoro čitav vojni i odbrambeni establišment Izraela, i sadašnji i bivši, protiv napada u ovom trenutku. Ali ipak, izgleda da su političari – najviše dvojica, premijer i ministar odbrane Barak – rešili da nešto urade.
Amy Goodman, Nermeen Shaikh, Democracy Now, 15.08.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 17.08.2012.
IZRAEL / PALESTINA