Glamur zločina

Znate onaj vic kad čovek plaća čitulju u novinama pa mu kažu da za iste pare ima fore još dve reči da doda? I on doda. „Prodajem fiću“.

Na to me je podsetila ova ujdurma sa organizacijom sahrane, kao da je, bože mi oprosti, predsednik Srbije objavio čitulju/mali oglas u Republici Srpskoj. „Umro Ratko Mladić. Kupujem glasove.“ Čak nije imao ni onu popovsku uzdržanost kod dogovaranja plaćanja pa da kaže da je cena sahrane „kol’ko date, ali niko ne daje ispod sto evra“, nego je bez snebivanja odredio cenu. Smeštaj u crkvi + spuštanje u grob + počasni plotuni + vojna pratnja (huliganska pratnja gratis) = cirka milion glasova iz entiteta. Cena franko u konzulatima ili transport do matice po dogovoru.

Jedina dobra stvar je što, za razliku od Trampa koji je obećao pare tek ako republikanci pobede u Kongresu na novembarskim međuizborima, predsednik Srbije plaća unapred. Nije on ko Tramp pa da bude „čast svakome, veresija nikome“ – on čast nikome, ali isporučuje uslugu takoreći na recku i na dođeš mi jer ima poverenje u svoje mušterije, a, bogami, ima i uterivače dugova na izborni dan. Možda je to danak naivnosti, možda samo neiskustvu jer ipak je Tramp u politiku ušao posle karijere trange-frange trgovca, dok je ovaj naš ušao ni iz čega (ako ne računamo stažiranje u nepostojećoj gvožđarskoj radnji u Londonu). A možda je i do razlike u ceni glasa? Tramp mora da tvrdi pazar jer je obećao po 5.000 dolara svakom Amerikancu, a njih je baš mnogo, ovde je cijena prava sitnica, tričavih 50 evra za jedva malo više od četiri miliona rinfuz.

Bilo kako bilo, CRTA nas već obaveštava o telefonskim pozivima stanovnicima Republike Srpske da donesu lične karte na očitavanje. Što bi rekli pružaoci pogrebnih usluga: vaše je samo da umrete (date ličnu kartu) sve ostalo je naša briga. U Srbiji je procedura još jednostavnija. Sve lične karte su odavno očitane tako da bez ikakvog cimanja možete da podržite izbornu listu predsednika Srbije, a ni na glasanje ne morate da izađete, ima ko će i to da odradi umesto vas.

Vlast je pompeznom relokacijom Mladića iz Haga na Topčider pa u crnu zemlju ugovorila da kupi glasove iz Republike Srpske. Relokacije su inače Mladićev zaštitni znak, trgovački rečeno: ™ (Trademark). Relocirao je i žive i mrtve, ove potonje i u sekundarne, potom i tercijarne zajedničke grobnice, sve uz pomoć autobusa i bagera iz Srbije. Ali to nije kurentno da se kaže, kao ni to da se javne ličnosti maltene masovno relociraju iz Srbije jer im je ovaj režim ugrozio bezbednost.

No nije sve ni u izborima, ima nešto i u tom oktobru. Ništa glamurozno, više onako nekako radno, potentno. Od onog petog do ovog dvadeset petog, razlika je četvrt veka. Plus jedan sat koji ćemo dobiti jer na izborni dan počinje takozvano zimsko računanje vremena, odnosno, sada već arhaično, pomeranje kazaljki kojih više skoro pa da i nema. To je onaj sat viška za koji se obično kaže da „spavamo duže“. Ali, izgleda da smo ipak dovoljno spavali. Došlo vreme da sad malo mi relociramo vlast. A o toj ceni se ne pregovara.

Peščanik.net, 14.09.2026.