Grčka je poslala jasnu poruku iako to na prvi pogled tako ne izgleda. Obe dosadašnje vladajuće partije PASOK i Nova demokratija izgubile su veliki broj glasova što će ih onemogućiti da i dalje nastave sa velikom koalicijom. Dogodilo se ono čega su se mnogi u Evropi pribojavali: politička situacija u Grčkoj postala je još nestabilnija.
Uprkos tome odluka da se održe vanredni parlamentarni izbori bila je opravdana. Po prvi put tokom krize Grcima se ukazala prilika da odluče šta će se dalje dešavati sa njihovom zemljom. Mnogi u Briselu su odluku o raspisivanju izbora primili sa negodovanjem, a nemački ministar finansija Volfgang Šojble je zahtevao da se glasanje odloži.
Mnogi Grci smatrali su ove izjave kao vrhunac poniženja i lišavanja prava da odlučuju o svojoj sudbini. Do sada ih niko nije pitao da li se slažu sa merama za pomoć a posebno sa posledicama koje one nose za građane. Neki građani su tokom vikenda glasali za stranke koje su se izjasnile da Grčka treba da bankrotira i da prestane da uzima pomoć iz inostranstva.
Na osnovu ovoga neko bi mogao zaključiti da je rezultat izbora glas protiv Evrope i protiv evra. Pa na kraju su upravo Pasok i Nova demokratija izgubile najviše glasova, stranke koje su podržavale mere štednje EU i MMF-a. Ali takva procena ima u vidu samo dve moguće budućnosti za Grčku: štednju ili izlazak iz evro zone.
Većina birača smatra da je moguća i treća opcija. Najveći rast zabeležila je stranka umerene levice Syriza, koja se za razliku od Komunista iz KKE ne zalaže za izlazak iz evro zone, već za nove pregovore o programima pomoći.
Čak su i ankete pre izbora pokazale da 70 odsto Grka želi da ostane u evro zoni, ali ono sa čim se ne slažu jesu mere donete radi sanacije nastale situacije. Do sada se o smernicama međunarodnih tela (MMF, ECB, EU) nije moglo pregovarati, zato što je političko vođstvo EU pod nemačko-francuskom hegemonijom insistiralo na strogom kursu štednje. Što se sada promenilo nakon pobede Fransoa Olanda na predsedničkim izborima u Francuskoj, jer i on smatra da stroga politika konsolidacije budžeta bez podsticaja za rast do sada nije donela nikakve rezultate.
Ali postoji još jedan razlog zašto su birači glasali protiv Pasoka i Nove demokratije i nastavka njihove dvopartijske vladavine. Svojim glasovima pobunili su se protiv od glave do pete potpuno korumpiranog sistema. Uzevši u obzir aktuelne opasnosti po ekonomsku i političku stabilnost neko može postaviti pitanje: da li je to moralo sada da se desi? Da li su birači mogli malo da sačekaju dok zemlja ne stane na noge?
Odgovor glasi: ne. Ljudi su izgubili poverenje u postojeće političke elite. Pritisnuti očajem usled krize konačno su skupili hrabrosti da sruše politički poredak za koga su dugo znali da je pogrešan.
Mnogo godina bili su taoci ovog sistema, jer je svako smatran nesposobnim ko nije i sam u njemu učestvovao, jer zlo nije uvek bilo ovako očigledno ili se čovek sa tim jednostavno pomirio. Teška je borba protiv takvih političkih zloupotreba.
Kao rezultat oba ova motiva u Atini se sastaje novi parlament, koji dosadašnje odnose moći nije potpuno srušio ali ih je značajno uzdrmao, jer će obe velike partije od sada morati da traže širu podršku za donošenje važnih odluka. Takva politička klima će prijati Grčkoj.
Zacharias Zacharakis, Die Zeit, 07.05.2012.
Novi izbori
Nakon poslednjih vesti iz Grčke i odustajanja lidera Nove demokratije Antonisa Samarasa od pokušaja pravljenja nove vlade nacionalnog spasa, izgledi su sve veći da će Grci polovinom juna morati na nove izbore. Poseban problem predstavlja zahtev da nova vlada koja bi se sada formirala mora da usvoji paket novih mera štednje u vrednosti od 20 milijardi evra kako bi dobila novu tranšu pomoći od 30 milijardi evra.
U intervjuu za TAZ, Danijel Kon-Bendit, poznati francusko-nemački političar i poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, povodom izbora u Grčkoj rekao je da su Grci poslali jasnu poruku da dosadašnja politika štednje ne funkcioniše i da im je potrebno više vremena za saniranje dugova kao i nove investivcije. Dodao je da će demokratska supstanca Evrope biti ugrožena ukoliko ne bude pozitivnog odgovora na izbore u Grčkoj: „Ukoliko se to ne desi, Grčkoj preti sličan politički scenario kao Mađarskoj i ulazak u dugi period nestabilnosti. Zato kažem da treba da pustimo finansijska tržišta da budu finansijska tržišta i uradimo ono što smatramo politički ispravnim. Pre samo nekoliko dana tvrdili su da će tržišta negativno reagovati na Olandovu pobedu, ali se to nije dogodilo.“
TAZ, 08.05.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 09.05.2012.