Globalizacija

U Sinsinatiju, gradu na reci Ohajo, lako je videti podelu na dve Amerike, o kojoj se mnogo govori. U centru grada u neposrednoj blizini su finansijski centar sa oblakoderima i zapuštene kuće osiromašene srednje klase i radnika.

Uz to, tu su delovi u kojima pretežno živi crnačko stanovništvo. U predgrađu, opet, ili oko Univerziteta, živi boljestojeća i uspešnija srednja klasa. Grad je odlučio da izgradi tramvajsku liniju koja prolazi kroz osiromašeni centar, sa idejom da podstakne selidbu poslova iz boljestojećih delova grada jer se tako smanjuju troškovi prevoza. Tramvaji su uglavnom prazni, bar zasad. Ideja podseća na razvojnu politiku siromašnih zemalja, gde vlasti ulažu u infrastrukturu kako bi ulaganja, strana i domaća, postala isplativija. I to jeste u neku ruku podela u tom jednom gradu – prvi svet i treći svet, kako se to govorilo, opstaju jedan do drugog na prostoru jednog grada.

Koliko je tome doprineo treći svet Meksika i Kine? Pre svih drugih, jer se o ovim dvema zemljama najviše govori ili bar najviše govore ljudi kao Sanders i Tramp. Ohajo je jedna od država u kojoj je došlo do deindustrijalizacije, za koju se krivi liberalizacija spoljne trgovine, koja je navodno dovela do toga da američki radnik izgubi posao, a meksički ili kineski ga steknu. Koliki je, dakle, uticaj globalizacije na primeru povećane trgovine sa ovim dvema zemljama?

To nije nepoznato. Neto gubitak radnih mesta zbog povećane trgovine sa Meksikom praktično je jednak nuli. Takođe, uticaj na smanjenje industrijske proizvodnje približno je jednak nuli. Zaista, zaposlenost u američkoj industriji značajno je smanjena u poslednjih tridesetak (i više) godina, ali to je najvećim delom posledica tehnoloških promena. Pojednostavljeno se to vidi već upoređenjem udela industrijske proizvodnje u ukupnom dohotku sa brojem zaposlenih – udeo je prilično stabilan u dužem periodu vremena, dok se zaposlenost smanjuje.

Veći je uticaj kineske konkurencije. Posebno pošto je Kina postala članica Svetske trgovinske organizacije, što će reći pošto su smanjene carine na uvoz kineske robe. Kako nije reč o velikom smanjenju carinskih stopa, Kini se više prigovara politika potcenjenog kursa njenog novca u dolarima. Koliki je, dakle, bio uticaj povećanog uvoza iz Kine? Veoma uticajna istraživanja govore da je oko 1-2 odsto zaposlenih Amerikanaca izgubilo posao u dužem vremenskom roku. To nije zanemarljivo, a uostalom reč je o milionima ljudi jer je Amerika velika zemlja. Svejedno, to zapravo nije naročito značajna brojka. Svakako ne opravdava tvrdnju o katastrofalnim posledicama globalizacije. Bogata zemlja kao što je Amerika ne bi trebalo da ima velike probleme da zaposli te ljude. Ukoliko bi postojala valjana politika, kao što recimo postoji u nekim evropskim zemljama, koje su, budući značajno manje, mnogo više izložene međunarodnoj konkurenciji.

Svejedno, šta uopšte opravdava te troškove, ma koliko da su oni mali, pogotovo ukoliko su koncentrisani na nekoliko američkih država ili regija, usled čega i te pustinje u centrima nekih američkih gradova? Jedno je, naravno, povećana korisnost potrošača jer je roba iz uvoza jeftinija. Drugo je, opet, podsticaj da se ulaže u privredne delatnosti koje zahtevaju znanje i višu tehnologiju. Rad u industriji ne obezbeđuje visoke nadnice kao nekada, i ne samo zbog jeftine meksičke i kineske radne snage. Visoke nadnice su podsticaj za ulaganja u kapital i u tehnološke inovacije. A čini se da je i inače reč o radu koji je u velikoj meri rutinizovan, što znači da ga je lakše zameniti robotom, na primer. Koliko se na to može uticati napuštanjem svetske trgovine, dakle deglobalizacijom, da to tako nazovem, teško je reći, ali dobici bi nesumnjivo bili manji od povećanog oslanjanja na razvojnu politiku.

A onda, valja uzeti u obzir i kineskog i meksičkog radnika. Ukoliko je zaista tako da su oni na dobitku, kako bi mogao da izgleda konačni rezultat kada se prebiju troškovi i koristi? Može se raspravljati o tome kako bi se oni merili, ali uzmimo neku prećutnu utilitarnu meru ukupne dobrobiti. Primera radi, uzmimo da jedan novozaposleni Meksikanac ili Kinez znači da jedan Amerikanac izgubi posao. Ukupna dobrobit, imajući u vidu početnu razliku u standardima života, trebalo bi da se poveća. Ili, uzmimo povećanu dobrobit Meksikanca i Kineza i smanjenu Amerikanca – teško je ne videti koliko je povećana ukupna globalna dobrobit.

Politički to ne mora da bude tako, naprosto zato što glasači svuda cene sopstveni gubitak, a potcenjuju korist stranaca ili, uostalom, budućih generacija, gde bi ovo poslednje trebalo da je poznato svakome u Srbiji. No, na primeru Sinsinatija, bar koliko sam ja mogao da vidim, boljestojećih je više od onih kojima se svet ruši, a novi tramvaj ne pomaže. Što bi trebalo da znači da se globalizacijom ne može objasniti ni ishod predsedničkih izbora. Mada možda može podrška koju joj daje kineski predsednik.

Novi magazin, 13.02.2017.

Peščanik.net, 13.02.2017.