Ko će koga nadzirati u novoj 2022. godini – građani funkcionere i institucije vlasti, ili će građane na oku držati političari koji su se domogli viška sile i ovlašćenja? Globalne prilike su sumorne: poziv Visokog komesarijata za ljudska prava UN državama članicama da uvedu moratorijum na primenu tehnologije za biometrijski nadzor u javnim prostorima, upućen sredinom septembra, nema značajnog odziva. Mape koje iscrtavaju istraživači na osnovu teškom mukom izvučenih podataka o državnoj i korporativnoj upotrebi biometrijskog i bihejvioralnog masovnog nadzora u EU i SAD polako se popunjavaju.
U Srbiji je za nijansu sumornije, makar stoga što nedostaje javne pažnje i šireg otpora ukidanju privatnosti na ulicama gradova. Planovi za premrežavanje pametnim kamerama pružaju se i izvan granica teritorije nad kojom zvanični Beograd ima kontrolu: na izmaku 2021. otkrivena je nabavka sistema za nadzor predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola u 12 opština na teritoriji Kosova. Novinari koji su imali uvid u dokumentaciju na portalu javnih nabavki Srbije, gde se pojavila odluka o sklapanju ugovora privremenog organa opštine Gnjilane, navode da je reč o naprednoj tehnologiji za automatizovano prepoznavanje lica.
Umesto kineskog giganta Huavej koji oprema Beograd pametnim sistemom za masovni nadzor građana, srpsku zajednicu na Kosovu snimaće kineska kompanija Dahua, koja se od 2019. nalazi na crnoj listi SAD zbog povezanosti sa kršenjem ljudskih prava i kineskom kampanjom represije nad Ujgurima u provinciji Sinđijan.
Novac za napredne tehnologije kojima se javni prostori stavljaju pod biometrijski nadzor, vlada Srbije obezbedila je kroz „program podrške podizanju inovacionih kapaciteta jedinica lokalne samouprave“ koji sprovodi kabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. Prva od 6 oblasti za podizanje inovacionih kapaciteta iz vladine uredbe usvojene početkom prošlog februara, jeste bezbednost i to „kroz uspostavljanje integrisanih sistema nadzora i kontrole“. Za program je tokom protekle godine obezbeđeno ukupno 300 miliona dinara. Kako je trošenju budžetskog novca uobičajeno teško ući u trag, nešto od tih podataka može se napabirčiti iz lokalnih medija. Prošlog leta je, na primer, Čačku dodeljeno 24,8 miliona dinara za pokrivanje osnovnih i srednjih škola, gradskih parkova i šetališta neselektivnim biometrijskim nadzorom.
U distopijskoj viziji primene tehnoloških inovacija za kontrolu građana, fraza iz crne hronike „od ranije poznat organima gonjenja“ obuhvatiće svakoga, u neprekidnom redu osumnjičenih za prepoznavanje, dok hodaju ulicom ili biraju povrće sa tezgi. Pomama za naprednim tehnologijama praćenja građana obuzela je i novosadske Tržnice čija je uprava početkom prošlog oktobra kupila opremu za biometrijski nadzor na 3 pijace, svesna da primena takvog sistema (još uvek) nije zakonita. Pokušaj da se automatizovano prepoznavanje lica ozakoni kroz par ofrlje napisanih članova nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, prethodno je propao, pa je proces pokrenut ispočetka, sa značajno izmenjenim pristupom. Namera javnih funkcionera da javne prostore stave pod potpunu kontrolu i time ograniče prava građana, zasad se povukla u radne grupe i konsultativne sastanke sa predstavnicima zainteresovane javnosti, svesnim da im je moć da utiču na odluke o javnom interesu bitno ograničena. Najmanje 1.000 pametnih kamera već je postavljeno u javne prostore Beograda i čeka svečano pokretanje skupog sistema. Zasad se očekuje postavljanje još bar 7.000 kamera za prepoznavanje lica širom Srbije.
Pokušaj da se makar bolje napisanim i strožijim propisima suzi prostor za potencijalnu štetu, obeshrabruju iskustva sa zloupotrebama manje intruzivnih metoda kontrole građana. Krajem prošle godine protest roditelja đaka 14. beogradske gimnazije podsetio je javnost na, kako navode, jedinu školu u Srbiji u kojoj su ne samo dvorište i ulazi u školu, već i unutrašnjost učionica već godinama pokriveni (običnim) kamerama. Kroz odrastanje lišeno privatnosti đaci ove škole prolaze već 7 godina nakon što je Poverenik izdao rešenje o zabrani snimanja u učionicama. Snimanje srednjoškolaca na čačanskom protestu protiv iskopavanja litijuma, kao sredstvo zastrašivanja mirne duše je moglo da se fingira plastičnim igračkama. Važno je postići efekat zebnje.
Ove teze drže se i eksperti za napredne tehnologije nadzora koji veruju da policija ipak nije koristila nelegalni sistem za prepoznavanje lica ljudi koji su učestvovali u novembarskim blokadama puteva i ulica širom Srbije. Izveštaji o isporučenim prekršajnim kaznama, iako kažnjene niko nije formalno legitimisao na protestu, uneli su prilično uznemirenje, posebno u manjim sredinama. Poverenik je od policije tražio da se izjasni da li je koristila sistem za prepoznavanje lica, ali odgovora još uvek nema. Ako je cilj bio izazivanje straha i osećaja pravne nesigurnosti, oklevanje policije da se izjasni zvuči logično.
Tehnologija koja obećava konkretnu korist odmah, a drastičnu štetu po građane i društvo kasnije, idealna je postavka da se deo te brzo stečene koristi neprestano ulaže u zanemarivanje posledica. Za utehu ostaje nada da će građani Srbije u novoj godini konačno osvojiti vrhunac ravnodušnosti za vlastita prava i slobode – da je štete već toliko da se više ne može ignorisati.
Peščanik.net, 10.01.2022.
NOVE TEHNOLOGIJE