Golom silom na šerpe i lonce

Sto evra od kojih se odrekao, Vučić je izgleda preusmerio na baklje i ozvučenje. Kao na svadbi: a od kuma… Neko bi rekao, pa dobro, može sa svojih 100 evra da radi šta hoće. Ali, to nisu njegovih 100 evra nego naših. Kao što ovo nije njegova država, nego je naša. Pa ipak, on i s državom, kao sa naših 100 evra, radi šta god mu padne na pamet. A ovaj put, palo mu je na pamet da plati da se mlatara bakljama po krovovima i viče: Đilase, lopovu.

Kakva je to politička poruka: Đilase, lopovu! – poslata sa krova pod svetlom i dimom baklji? Je l je čitalac razumeo? To je kao odgovor na udaranje u šerpe i lonce. Dobro, šta je udaranje u šerpe i lonce? Vučić kaže, to je otimanje aplauza od lekara. Dobro, što onda nije platio da se mlatara bakljama i viče, recimo, živela struka! Ili, ako ne baš struka, onda, na primer, živeli lekari. Ako je lekarima iko i uzeo aplauz, a nije, to bi bio jedini smisleni način da im se aplauz vrati.

Ali, niko nije dozivao lekare sa krovova. S krovova se klicalo – Đilasu. Dobro, ne samo Đilasu, nego lopovu Đilasu. Pa moramo ispočetka. Zašto ljudi širom Srbije lupaju u šerpe i lonce? Zato što se bune protiv zatvaranja po kućama. Protiv kršenja zakona i ustava. Protiv zloupotrebe nezakonito proglašenog vanrednog stanja. Vučić kaže, to je u velikoj meri politički gest. Ne, Vučiću, to je u svakoj meri politička poruka. Ona kaže – nećemo diktaturu.

Pod zaštitom policije, Vučićevi plaćenici na to odgovaraju – Đilase, lopovu. Veru se po zgradama i pale baklje. Kakav je to politički odgovor? Kako da ga razumeju žitelji Srbije koji neće diktaturu? Baklje su, recimo odmah, loša poruka. Bakljama je političke poruke slao jedan notorni režim, koji je pre nešto više od pola veka čitav svet zavio u crno. Je l to Vučić preti da će zaviti Srbiju u crno? Ne mora da preti, pobogu, on to već radi.

Dobro, otpišimo mu baklje na neukost i neznanje. Recimo da Vučić naprosto voli cirkuski spektakl. Nije bakljama hteo ništa da poruči, samo se zaigrao. Ostaje onda – Đilase, lopovu. Ali, ponovo, kakve to veze ima sa bilo čim, a pogotovo sa stavom – nećemo diktaturu? Sa terasa i prozora niko nije klicao – Đilase, majstore. Nije klicao nikome. Ljudi su se naprosto odazvali na poziv da dignu glas ili buku protiv diktature. Pri tom, poziv nije stigao od Đilasa. On sa tim nije imao ništa.

Kada podvučemo crtu, imamo jednu jasno artikulisanu poruku – nećemo diktaturu. Na tu poruku režim neartikulisano odgovara bakljama i sloganom: Đilase, lopovu. Ali, da odgovori, režim je iskoristio sve državne resurse: od novca (baklje) do sile (policija). I uz to pokazao da se žitelji Srbije dele na one prvog i one drugog reda. Za one u prvom redu zakoni ne važe i imaju zaštitu policije dok ih krše. Za one u drugom redu, čak i kada poštuju zakone, nema garancija da ih neće maltretirati policija.

I zato sad možemo mirno da prestanemo da se pravimo naivni. Sinoć smo dobili jasnu poruku: ko god misli da protiv diktature može da se izbori šerpama i loncima sa terase, živi u zabludi (i u diktaturi); ovaj režim sve vreme poziva na obračun i to je i sinoć uradio. Sasvim navijački: je l mislite da ste jači, hajde da se bijemo pa da vidimo. To je bila Vučićeva poruka sinoć. To nam je on u stvari govorio dok je sedeo u studiju javnog servisa. (Samo mamlaz može da izađe na izbore pod ovakvim režimom, ali to je druga tema.)

I još nam je rekao da nema nikakav problem da golom silom krene na goloruki narod. Što se njega tiče, baš dobro što je narod goloruk (i gologuz). Pa dobro, neće biti prvi put da ovde goloruki (i gologuzi) narod otera okupatora.

Peščanik.net, 30.04.2020.