Gori u Valjevu

U Srbiji se dešava ono što se nije dešavalo nikada – javnim tužiocima gore automobili ispred stanova i kuća. Kada kažemo nikada mislimo zaista – nikada. Obračuni svojstveni mafijaškim grupama nisu se praktikovali nad sudijama i tužiocima čak ni tokom ratnih devedesetih.

U poslednjih godinu dana, imali smo čak dva takva slučaja: prvo je zapaljen automobil tužiteljke Aleksandre Stojsavljević u Subotici u decembru 2025. godine. Juče se isto desilo javnom tužiocu Vukašinu Vujičiću u Valjevu. Ova dva slučaja su zapanjujuće slični: dešavaju se u dva grada koja se smatraju mirnim (makar u poređenju sa Beogradom) i to javnim tužiocima koji su učestvovali u saslušanju, hapšenju i uopšte vođenju postupaka protiv osoba koje su optužene za brutalno nasilje nad sugrađanima koji su napadnuti kao podržavaoci protesta ili imaoci kritičkog mišljenja u odnosu na izvršnu vlast. Napadače možemo zvati ljudi u crnom; tako ih prepoznajemo bilo da su u kriminalnoj ili policijskoj odori.

Dakle, dvoje tužilaca su vodili postupke protiv ljudi u crnom koji tuku i prete – to je sada dovoljno da i sami dobiju jasnu pretnju. Jer ljudi protiv kojih vode postupke su krivično neodgovorni, tako im je rečeno i obećano. To svi znamo. Ako se neki tužilac i oskoli da vodi krivični postupak, može da mu se desi požar na parkingu. Na kraju puta, ako su baš nerazumni i tvrdoglavi, čeka ih dobri stari predsednik i njegov potpis na pomilovanju.

Slučajeve u Subotici i Valjevu povezuje ne samo nagađanje o uzrocima napada već i to da dvoje tužilaca svoj posao, pa i konkretne postupke, vide kao uzrok napada na njih. U prvom slučaju su nakon paljenja automobila uhapšena dva mlađa punoletna i dva maloletna lica (deca se sama setila da pale automobile tužiocima, ko u to ne bi poverovao?), dok je protiv jednog prijava u međuvremenu odbačena zbog nedostatka dokaza. U drugom slučaju možemo da očekujemo sličnu priču za naivne.

Tužilac Vukašin Vujičić je na protestu koji je organizovan u Valjevu nakon paljenja njegovog automobila u izjavi medijima zapravo naveo čitav niz postupaka koje vodi, a koji već godinu dana uznemiruju javnost – radi se, između ostalog, o postupcima u kojima su lokalni batinaši demolirali jedan lokal i postupcima protiv valjevskih policajaca. Tužilac je rekao da razume zabrinutost javnosti što neki od tih predmeta nisu rešeni, iako je tužilaštvo učinilo sve što je moglo, te da se nada da u tim predmetima i dalje ima „manevarskog prostora“. Jedini zaključak koji se iz tužiočevog izlaganja može izvesti je da je tužilaštvo suočeno sa opstrukcijom u radu, a da je tužiočeva upornost dovela vatru na njegov kućni prag.

Tužilac Vujičić deluje zabrinuto – razumemo ga, i treba da bude. Znamo šta jedino može da dođe iza paljenja automobila javnim tužiocima.

U poslednje tri decenije na tlu Evrope najjasnija i nikako preterana je paralela sa likvidacijama koje se sprovodila italijanska mafija (Koza Nostra) zbog postupaka koji su se vodili protiv njenih pripadnika– setimo se slučaja sudije Falkonea čiji je automobil u pokretu 1992. godine dignut u vazduh na autoputu blizu Palerma.

Kada je reč o domaćim primerima, setimo se Olivera Ivanovića koji je ubijen u januaru 2018. godine, takođe nakon paljenja automobila u znak upozorenja.

Nakon italijanskih ubistava, država se temeljno obračunala sa mafijom. Nakon ubistva Ivanovića nije se desilo ništa te Srbija čeka ili obračun pravosuđa sa mafijom ili obračun mafije sa svim građanima, uključujući tu i one iz pravosuđa.

Dakle, tužioci su životno ugroženi, a ne postoji više ni bezbednosna provera ni policija koja bi želela da ih čuva; sama policija je postala najsigurniji dom za ljude u crnom. Jedina zaštita, kao i uvek do sada, je samo javnost – građani i kolege koji će pokazati da bi eventualna likvidacija nekog tužioca ili sudije proizveo reakciju koju izvršna vlast ne želi da izazove.

Tužno je, ali toliko danas vredi život svakog poštenog građanina – samo onoliko koliko bi štete njegova smrt proizvela po režim.

Možda sada nije idealan trenutak da se to kaže, ali pitanje da li će idealan trenutak ikada doći: sve što se sada dešava u Valjevu i u drugim mestima u Srbiji gde ljudi u crnom sprovode teror, nikada se ne bi desilo da su tužioci postupali na vreme, protiv malih zala ljudi u crnom, onda kada su se oni tek razmahivali. Pošto godinama posluju nekažnjeno, sada su došli na vrata javnih tužilaca da ih pitaju odakle im pravo da ih, nakon toliko vremena, pozivaju na odgovornost i kažnjavaju.

Ovo naravno nije nikakvo opravdanje za napade, to je samo objašnjenje kako smo došli u ovu tačku. Došli smo nereagovanjem. Ćutanjem. Stavom da neće doći i po nas.

Kao što vidimo – hoće. Kriminal i javašluk će doći po svakoga, bilo da ljudi u crnom žele direktno da vas targetiraju ili ste njihova slučajna žrtva, poput ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu.

Idu izbori i ljudi u crnom, između ostalog, žele da obezbede da nijednom tužiocu ne padne na pamet da ih goni za bilo šta od onoga što planiraju.

Ali dok izbori ne dođu, bilo bi lepo da Visoki savet tužilaštva reaguje na napad na kolegu Vujičića. Teško da je i to realno – u međuvremenu je izvršna vlast raščerupala i ovaj organ. Valjevci su već reagovali i stali su iza svog tužioca. To je jedino dobro u ovoj priči.

Peščanik.net, 17.08.2026.

Srodni linkovi:

Robert Sepi – U zaštite su kratke noge

Rodoljub Šabić – Presedan