Gotov je!

U mom ulazu, osvanuli su „viškovi“ poziva za glasanje, listići koje dostavljač nije mogao da razvrsta u vidljivo obeležene poštanske sandučiće. Uredno sam ih fotografisao: svega četiri listića, nije mnogo, dodaje se gde god se može. U svakom ulazu, na svakom mestu, trafo-stanici, pa čak i na groblju. Ima mnogo novih stanara po zabačenim grobljima. To su najmiliji glasovi SNS-a, oni koji dolaze od mrtvih, netom povampirenih birača. Oni u rano jutro 25. oktobra treba da odgurnu ploču, otresu prašinu sa ramena i nogavica, i sačekaju neku škodu oktaviju, kojom će po njih doći još uvek aktivne kolege Momčila Marjanovića. Tada će pokojnici u auto kolonama krenuti ka biračkim mestima, jer oni i ne znaju gde bi tačno trebalo da glasaju. Znaju samo da treba zaokružiti naprednjačku listu pa da se mirno i dostojanstveno vrate u svoje grobove, gde će ostati da miruju do sledećih, svakako predsedničkih izbora, ukoliko ih uopšte bude bilo pod ovim uslovima. Međutim, ukoliko neko od pokojnika bude odlučio da se konačno odmori u zagrobnom naprednjačkom životu, pa na biračkom mestu zaokruži broj tri, pošto precrta sve ostale ponude, onda će se otvoriti mogućnost za „život budućega veka“.

Srpska napredna stranka je odavno pokojna, jer je prestala da postoji kao organizacija politički udruženih ljudi sa istom ideologijom. Tokom duge decenije i po apsolutne dominacije naprednjaka, izgubila se svaka politička ideja iz njihovog programa. Ostala je samo finansijska korist i radikalsko iskustvo vladanja, na koje se danas isključivo oslanja Aleksandar Vučić, jedini vidljivi eksponent organizovane grupe eksploatatora Srbije, koja je ustrojena na kriminogenim principima. Kada je došlo do osamostaljenja ove formacije? Da li je to bilo tokom izborne noći u Savamali ili skrivanja snimka iz Doljevca, otkrivanja Jovanjice, afere u Krušiku, odnosno pada nadstrešnice i konstatacije da samo ta nadstrešnica nije renovirana – to nije ni bitno, jer SNS kao stranka više ne postoji. Ali postoji maskirana organizacija njenih tobožnjih funkcionera koja je nastupila u punom sjaju u Ćacilendu, gde je pola izborne liste Ujedinjene Srbije prodefilovalo pod fantomkama i oružjem. Onako kako su se prvi put pojavili u savamalskoj kristalnoj noći.

Vučić sada pokušava da ohrabri sve svoje stranačke pokojnike, tako što u poslednjim nedeljama kampanje zaposeda sve medije, šalje batinaše i kordone na studente pešake, hapsi, laže 24 sata dnevno i ubeđuje birače da je Studentski pokret povezan sa nasilnim protestima u Evropi. Centralna kutija za gebelsovsku propagandu seli se zajedno sa njegovim zagrobnim cirkusom – crne je boje. Liči na nekakav inkubator za povampirenje glasača, jer ko u kutiju uđe i ozrači se necenzurisanim lažima – treba trajno da promeni mišljenje i prigrli program SNS-a.

U ovoj zagrobnoj kampanji Aleksandra Vučića, u kojoj zarobljene institucije RIK i Ministarstvo inostranih poslova sprovode zabranu glasanja živim glasačima u dijaspori, pokojnici dobijaju zadušne darove u vidu šećera, ulja, brašna ili čak veš mašine. Mnogi od njih i novac kako bi mogli spokojno da se vrate na onaj svet. S druge strane, živima se naočigled svetske javnosti dozvoljava da glasaju na dalekim destinacijama, ali samo u gluvo doba.

Pokojni SNS ima sve manje manevarskog prostora. Ne mogu da okupe dovoljno ljudi (sala u Čačku – 3 hiljade, „Ranko Žeravica“ – 3 do 5 hiljada), niti mogu da kontrolišu građane koje su koristili kao taoce za sve svoje kriminalne radnje u prošlosti. Vučić sada može da ode u one gradove i organizuje predizborne mitinge samo ukoliko mu to dozvole studenti. Tako nešto se dogodilo nakon dve godine u Novom Sadu. Bilo je strašno i smešno gledati dolazak falange u grad najveće tragedije tokom Vučićeve vladavine. Činjenicu da su građani, na poziv Studenata u blokadi, ignorisali ovaj skup, naprednjaci su pokušali da plasiraju kao znak svoje pobede na izborima, jer je „obojena revolucija“ konačno uništena. Šešelj se hvalio da više niko ne skandira pogrdno Vučiću. Otac i politički sin, obojica pogrebnici po vokaciji, odigrali su svoje mrtvačko kolo u Novom Sadu i otišli dalje.

Vučić se sada kreće strogo kontrolisanim koridorima, kao tetris kojim neko drugi upravlja. Njegova je jedina i poslednja nada da će ga pokojni glasači spasiti. On očekuje bar pola miliona više glasova mrtvih. Nimalo slučajno, kažu na društvenim mrežama, za himnu SNS kampanje uzeo je omiljenu pesmu ratnog zločinca Ratka Mladića – „Ruzmarin“. Biljku koja se, prema narodnim pogrebnim običajima, stavljala pod jastuk pokojnika – da ne zaudara. Srpska napredna stranka više ne može da sakrije svoj bazd ni Mladićevom popevkom.

S druge strane, treba sačuvati izbornu volju živih građana i građanki ove zemlje, koja se mora braniti na svakom biračkom mestu, tokom izbornog dana, i potom, na putu do LIK-a i dalje, do konačne pobede. Veliki će teret biti na studentskim kontrolorima. No po svemu sudeći, Studentska lista će uspeti da pokrije svako biračko mesto, svaku tačku ka kojoj će se uputiti zombiglasači SNS-a.

Satirući svoju stranku i akumulirajući moć, Vučić je u vidnom polju političke scene Srbije ostajao sve usamljeniji, dok su njegovi saradnici polako klizili u senku ili totalni mrak. Neki su završavali utopljeni u Dunavu, neki sa nanogicama a mnogi u kućnom pritvoru u iščekivanju konačnog pomilovanja bivšeg predsednika. Tako Srbija sada izgleda, gotovo manihejski, kao borba dana i noći na avangardnim slikama Jovana Bijelića. Srbija protiv mafije – tako glasi udarni studentski slogan. Ovo jeste referendumsko pitanje na koje svaki građanin treba da pruži svoj odgovor. Verujem da će to učiniti svi u izbornom danu, 25. oktobra.

A šta Vučiću preostaje? On ima dve mogućnosti – da prizna totalni poraz koji se već dogodio ili da pred svima navuče fantomku i, kao što je svojevremeno učinio sa majicom „I ja sam ćaci“, da na svim medijima objavi: „I ja sam kriminalac.“ Ali mi to sve znamo i ostajemo nepokolebljivo na strani Života. Uz studente. Gotov je!

Peščanik.net, 21.10.2026.