- Peščanik - https://pescanik.net -

Građani na straži

Još od 90-ih i demonstracija 1996/97. smatra se da u Srbiji postoji kritična masa građana osetljivih na izborne krađe. Tu reputaciju smo opravdali i 5. oktobra 2000. Od tada pa nadalje – izbori su nam proticali u metastabilnoj ravnoteži, ali se uvrežilo mišljenje da smo kao društvo i država tu prvu od svih demokratskih lekcija naučili.

Paradoksalno je da smo posle 2000. najteži test regularnosti izbora prošli relativno bezbolno 2012, kada je svima bilo jasno da je u pitanju potencijalni politički zemljotres (osim uzbune sa “ukradenim” džakom koja se pokazala kao blef, što je dokazano na sudu), a da smo po ocenama nezavisnih posmatrača u pogledu fer i demokratskih uslova za kampanju najniže pali 2016 – daleko pre izbora (uprkos tome što je pobeda vladajuće koalicije sve vreme bila sigurna).

Kako i zašto je došlo do ovog obrta? Na nivou prakse – zahvaljujući prenaglašenoj potrebi vladajuće stranke da njihova koalicija osvoji više od 50% glasova i tako ostvari apsolutnu prevlast nad oponentima. Ova potreba da se trijumfuje, a ne samo bude prvi na izborima, dovela je do ogrešenja o izborna pravila – pre svega kada su u pitanju ravnopravna zastupljenost u medijima i korišćenje javnih resursa u svrhu kampanje. Dugoročno gledano, ovaj antidemokratski obrt omogućen je zahvaljujući našoj sklonosti da stvari primamo zdravo za gotovo – ako nam se i dok nam se ne desi poplava nećemo graditi brane i ustave. Tako smo ovde pomešali činjenicu da su nam izbori proticali bez većih demokratskih ogrešenja sa stavom da nam je i izborno zakonodavstvo dobro. To nas je dovelo u situaciju da smo malo menjali na zakonodavnom planu. Rezultat – prvom prilikom kada je javnost počela da se interesuje i posmatra baš svaki deo izbornog procesa – isplivale su sve mane postojećeg sistema.

Imamo nejasne i komplikovane zakone, preterano normiranu izbornu stvarnost koja učesnicima izbora postavlja previše kontradiktornih, birokratskih prepreka, koje se mogu različito tumačiti od pravnika do pravnika, u skladu sa pojedinačnim interesima. U toj birokratskoj šumi imamo i sasvim neregulisane ili neprecizno regulisane oblasti (na primer, način rešavanja logičko matematičkih grešaka u izveštajima biračkih odbora koje umalo nisu srušile prošle izbore). Takođe imamo i neefikasno zakonodavstvo koje je omogućilo da na prošlim izborima jedna stranka sa falsifikovanim potpisima građana za izbornu listu bude puštena u izbornu trku.

Pored zastarelog, prenormiranog, nejasnog zakonodavstva podložnog različitim tumačenjima i ocenama, i institucionalni okvir se pokazao slabim pred političkom voljom. RIK, REM, Agencija za borbu protiv korupcije, Narodna skupština RS – svi su dali svoj doprinos u izneveravanju svojih zakonskih i normativnih funkcija u izbornom procesu i na taj način doprineli lošim demokratskim performansama prošlih izbora.

Dodamo li tome da je tužilaštvu trebalo gotovo godinu dana da podigne optužnice protiv osumnjičenih za falsifikate na izborima, okvir za sliku o poštovanju izbornih pravila pred predstojeće izbore ne daje osnove za dobre prognoze.

Brine i činjenica da je u proteklih godinu dana država u svojim nadležnim formama odbijala razgovor na temu poboljšanja izbornog zakonodavstva i unapređenja procedura i da u ove izbore ulazimo sa ozbiljnom hipotekom. Postavlja se pitanje kako da poboljšamo stvari kada odgovorni i nadležni ništa ne žele da menjaju.

Ako smo već propustili da u godinama “demokratskih promena” utvrdimo lekciju “slobodni, demokratski i fer izbori”, tako što ćemo doneti jasne i jednostavne izborne zakone, pojednostaviti izborne procedure, napraviti RIK efikasnim i profesionalnim, osnažiti nadzorne institucije – ima li nečega što se može učiniti ad hoc, što bi onemogućilo da iz demokratski loše izborne 2016. uđemo u još goru 2017?

***

Mi u posmatračkoj misiji CRTA “Građani na straži” smatramo da je neophodno aktivirati i motivisati što veći broj građana da se uključe u izborni proces u svim njegovim fazama. Već smo pozvali građane da reaguju na najavu REM-a da će kontrolu medija u kampanji obavljati samo po prijavama građana i već imamo i prve pozitivne rezultate – građani razumeju potrebu da svi učesnici imaju jednak pristup medijima i broj prijava REM-u raste. Našim dugoročnim posmatračima (koji su raspoređeni u svim okruzima u Srbiji) glavni izvor informacija su upravo građani. Verujemo da masovnim učešćem građana u praćenju izbornog procesa možemo popraviti neke od sistemskih mana koje opterećuju izborni proces.

Zato što verujemo da je samo dobro informisan građanin koristan saradnik u borbi za očuvanje izbornog prava – prilažemo ovo kratko izborno uputstvo, kao pomoć i orijentir, svima koji smatraju da je biračko pravo civilizacijsko dostignuće i da se sa njim ne sme igrati.

Nedozvoljene radnje u predizbornoj kampanji predviđene su Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije (ZABPK) i Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (ZFPA):

Ponašanje medija tokom izborne kampanje (Nadležnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – Pravilnik o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje):

Građani mogu da podnesu prijavu i REM-u: http://www.rem.rs/sr/zahtevi-i-prijave/podnesite-prijavu.

Biračka prava i pravila na dan izbora (Nadležnost Republičke izborne komisije – RIK, svi građani mogu da podnose prigovore RIK-u direktno):

Ponavljanje izbora na biračkom mestu je predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika (ZINP) ako:

Na biračkom mestu su predviđene i radnje koje su zabranjene, ali koje ne moraju automatski dovesti do ponavljanja izbora na biračkom mestu i to u slučajevima ako se:

Pozivamo građane da u izbornom procesu budu na straži i sve eventualne nepravilnosti prijave direktno nadležnim institucijama ili posmatračkoj misiji “Građani na straži” na [email protected], @nastrazi ili 069/23 21 901.

Autor je šef posmatračke misije Građani na straži (CRTA).

Peščanik.net, 19.03.2017.

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017