Pravda za Nebojšu
Policija je podnela zahtev da se protiv dvojice studenata FDU pokrene prekršajni postupak, jer su navodno organizovali skup Protiv diktature. Ruka zakona spustila se na raspuštenu omladinu…
Tekstovi o predsedničkim izborima 2. aprila 2017. godine i o protestima Protiv diktature na kojima su studenti u nekoliko gradova Srbije doveli u pitanje legitimnost pobede Aleksandra Vučića.
Policija je podnela zahtev da se protiv dvojice studenata FDU pokrene prekršajni postupak, jer su navodno organizovali skup Protiv diktature. Ruka zakona spustila se na raspuštenu omladinu…
Zbog neprincipijelne i nepolitičke podele na nove i stare (umesto na uspešne i neuspešne), opozicione stranke ne uspevaju da mobilišu brojne protivnike diktature, to jest sopstveno biračko telo.
Utisak je da političari iz opozicije već vide leđa vladajućoj koaliciji, pa je sad samo pitanje ko će od njih efikasno oklevetati i eliminisati suparnike, pokupiti većinu glasova i sâm zasesti na čelo države.
Sve češće se raspravlja o tome kako i „sučim“ opozicija da izađe na beogradske izbore. Ključno pitanje je da li opozicione partije treba da se ujedine na jednoj listi ili mogu da idu u više kolona.
Političku budućnost imaju samo opcije ravnodušne prema činjenici da se Kosovo otcepilo od Srbije ili da u Bosni živi milion Srba. Relevantnih političkih lidera na ovim pozicijama danas praktično nema.
Izuzetno sam zahvalan Vesni Pešić na primedbama koje je u tekstu Otvaranje debate iznela na teze iz mog teksta Nešto i ništa. Pokušaću da što je jasnije moguće na ove primedbe odgovorim.
Činjenica je da u Srbiji dominira autokratska vlast bez ideologije (jedini joj je cilj da vlada Srbijom). Ta vlast je antiliberalna i antisocijalna, a levica zapravo i ne postoji, izuzev na dalekoj margini.
Ako želi da pobedi na izborima, opozicija mora na jasan način da pokaže građanima kako će se njihov život popraviti ako glasaju za nju. Ona mora građanima ponuditi nešto, ne samo građanske slobode i vladavinu prava.
Važno je da znamo da teorija o Kurti i Murti nije srpska sudbina. Vučić ne može baš sve da poništi, pre svega ideju o demokratskoj Srbiji u Evropi koju je postavio Zoran Đinđić.
Ljudi koji ne znaju narav naših vlasti proglasili su Vulina „rusofilom“ na čelu vojske. Ali on se ne pita ni za šta, pa ni za štetu koju nanosi. Ništa se u našoj šizofrenoj spoljnoj politici neće menjati.
Zadužiti Aleksandra Vulina za oružane snage Srbije ravno je objavi rata susedima. Vulin se već afirmisao u sejanju mržnje. Brnabić ga je konačno postavila na mesto odakle s reči može preći na dela.
U konačnom ishodu veoma je relevantno šta Vučić zapravo hoće sa tom apsolutnom vlašću i prigrabljenom moći kojom nelegitimno raspolaže.
Građanin Aleksandar Vučić postao je ovih dana novi predsednik Srbije, ali u izvesnom smislu i teoretičar sopstvenog političkog sistema. Na naslovnoj strani poslednjeg Nedeljnika on igra šah sa samim sobom…
Srbija je na predsedničkim izborima postala falična republika, iz Rima je stigao plaćeni savetnik, a umesto krune od pape predsednik je dobio čokoladice od hrvatske predsednice iz Zagreba.
On je razgovarao sa Dušanom Vujovićem i dogovorio njegovo učešće u novoj vladi. On je obećao završetak aranžmana sa MMF-om i povećanje plata i penzija. On je taj koji kadrira u novoj vladi.
Ostalo je još tri dana do lukulovske gozbe na dvoru. Neko je već izračunao stočnu tragediju u prasećim glavama. Čitav svinjski podmladak biće bačen na oltar proslave, koja, čini mi se, već beše obavljena.
Vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu u parlamentu, kao i novog, pa makar i nelegitimno izabranog, predsednika. Imenovanje novog mandatara trebalo je stoga da bude samo formalnost.
Pretpostavljam da je Vučić predložio („izabrao“) Anu Brnabić zato što se njegova vladavina zasniva na totalnom poniženju ljudi. Biraćete onog/onu koga nikada ne biste izabrali – zato što ja tako kažem.
Predsednik vlade će biti osoba koja ne pripada manjini po jednom ili dva obeležja, već praktično po svim koja su od političkog značaja. Kako će ona da vlada? Neće. Vladaće Predsednik Vučić.
I čim se misterija oko premijera (u množini) razrešila, servirana nam je nova drama – avaj, neposlušni poslušnici iz skupštinske većine možda ipak neće glasati za mandatarku.
Tretiranje Vučića kao neinaugurisanog predsednika, a Brnabić kao inaugurisane premijerke vodi ka ukidanju svih pravila. Tu se uklapa i manjinska pozicija pre vremena inaugurisane premijerke.
Pitanje je da li je Aleksandar Vučić uopšte inaugurisan, to jest da li je stupio na dužnost predsednika Srbije. Takođe, koliko nas još inauguracija čeka, ako ćemo u ovih mesec dana imati čak dve.
Nasuprot Orvelu koji je smatrao da su podele nužan ishod slobode mišljenja i govora, nelegitimno izabrani predsednik Srbije smatra da je uslov za slobodu upravo nepostojanje društvenih podela.
Juče je po svemu sudeći svaki izveštač imao svog nadzornika u civilu. Civilne straže formirale su i „zaštitni“ prsten oko parlamenta. Na tom poslu moralo je biti angažovano više desetina nasilnika…
U Vučićevoj predsedničkoj korpi nije bilo mesta za dve važne „životne namirnice“. Tu se takoreći ni u kom obliku nije našla vladavina prava. AV nije pomenuo ni učlanjenje u EU.
Da li je uz miting podrške moguć kontramiting osporavanja, uz bacanje starih novina ka vođi na primer, ili će sve proteći u slavlju onog sloja sirotinje koja sebe smatra pobedničkom stranom.
Aktuelna polemika između Teofila Pančića i Radomira Lazovića iz Ne da(vi)mo Beograd naizgled se tiče samo pitanja da li je NDB obratio dovoljno pažnje na izmeštanje autobuskih stanica u Beogradu.
Ideje su zarazne, osećanja su zarazna, nada je zarazna, hrabrost je zarazna. Kada otelotvorujemo ove kvalitete, ili njihove suprotnosti, mi ih prenosimo na druge i utičemo na zajedničku budućnost.
VICE – Stanovništvo nije ravnomerno raspoređeno po celoj teritoriji, pa se koristi karta koja deformiše geografski prostor da bi prikazala i kvantitativne podatke.
Govor Luke Kneževića Strike na protestu Tragovima fantoma 25.4.2017: Građani ove zemlje su njena vlast! Sve ostalo su uzurpatori i okupatori, odbegli funkcioneri i prevaranti.
Nemaju svi pravo na mišljenje. Sad ću se usuditi da isto pitanje postavim… osećanjima. Imaju li svi prava na izražavanje osećanja? Povod za to su histerične splitske reakcije na predstavu Olivera Frljića.
Mnogi pitaju zašto se studentski protesti tako oštro ograđuju od svih političkih partija. Pravo pitanje bi trebalo da glasi: zašto mladi ljudi nemaju poverenja ni u političke aktere koji nisu nosioci vlasti.