- Peščanik - https://pescanik.net -

Grčka zaraza

Ne očekuju se značajne negativne posledice grčke krize, izjavljuju iz Vlade. Tu bi trebalo biti oprezniji. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što su slične izjave bile davane i na početku finansijske krize pre nešto više od dve godine. Možda bi se nešto moglo naučiti iz iskustva?

Ako se čitaju čak i veoma oprezne i diplomatske ocene Međunarodnog monetarnog fonda, grčka bi kriza mogla da ima ozbiljne posledice po druge prezadužene zemlje članice Evropske unije, a ugrožena je i monetarna unija, čija bi kriza imala veoma ozbiljne negativne posledice po privredni rast i stabilnost po sve zemlje evrozone, a i sve druge koje se značajno oslanjaju na evro ili su tesno privredno integrisane sa Evropskom unijom.

Kako bi to izgledalo? Ključni rizik jeste da Grčka proglasi moratorijum na servisiranje javnih i dugova prema inostranstvu. Rizik nije mali, zbog čega je i sva ta ubrzana aktivnost svuda gde se donose odluke o finansiranju tih dugova, jer do odluke ostaje tek par nedelja. Šta bi se dogodilo ako bi Grčka prestala da vraća svoje dugove? Došlo bi to povlačenja novca iz grčkih banaka – to se već u ograničenoj meri i događa – i do bankarske krize. Ona bi neminovno zarazila evrobankarski sistem, a neposredno i banke u vlasništvu grčkih banaka, pre svega u balkanskim zemljama, među ostalima i u Srbiji. Posledice nije jednostavno sračunati, ali bi svakako bile negativne. Imajući u vidu krhku stabilnost srpske privrede, efekti krize bi bili ozbiljni.

Šanse da se kriza, mada ne i dugoročni privredni problemi, izbegne rastu zbog brzog oporavka nemačke privrede, usled čega raste politička podrška u toj zemlji, kao i u Francuskoj, da se očuva evro i zajedničko finansijsko tržište. To bi moglo da ograniči negativne posledice grčke zaraze, ali ne i da sanira grčki finansijski sistem, što će se osetiti i u srpskoj privredi.

 
Blic, 22.06.2011.

Peščanik.net, 22.06.2011.