- Peščanik - https://pescanik.net -

Inflatorni porez

Čudno je da je javnost tek sada primetila inflaciju. I da ona ima fiskalne posledice. Čini se da je zatečen i MMF. Svi su se bavili budžetskim deficitom sve vreme hvaleći monetarnu politiku. Zašto se MMF toliko bavi budžetom, meni nikada nije bilo jasno.

Posebno je nejasna opsednutost fiskalnim deficitom i čak pojedinim stavkama u budžetu, među koje spadaju i neke koje imaju dugoročne posledice, o kojima MMF nije baš nadležan da brine. Kurs, inflacija, monetarna politika, to su ključne teme za MMF, pogotovo u zemlji gde javnost razume trošak penzija, ali ne pokazuje neku naročitu senzibilnost na inflaciju.

Primera radi, ove je godine stopa inflacije niža nego u bilo kojoj godini u poslednjoj deceniji, o onoj prethodnoj i da ne govorimo. U prvih šest meseci, godišnja stopa inflacije iznosila je 4,2 odsto, dok je u prethodnim godinama retko bila niža od 10 odsto, a često je bila i znatno viša. Na kraju godine će se inflacija ubrzati do možda čak 8 odsto, što je otprilike stopa koja je karakteristična za srpsku privredu.

Takođe začuđuje da se tek sada primećuje da brža inflacija ima pozitivne efekte po javne prihode. Potrebno je razumeti da pozitivno po budžet ne mora da znači i pozitivno po privredu i domaćinstva – u ekonomiji je sve distributivno, to jest neko dobija više, a neko manje. Budući da ima za posledicu rast javnih prihoda, inflacija je jedna vrsta poreza. Jedino što je za njega nadležna centralna banka, a ne skupština ili glasači, što će reći poreski obveznici.

Konačno je čudno da se odgovornost ne locira tamo gde bi trebalo – u centralnoj banci. Ona bi trebalo da obezbedi nisku inflaciju, a nezavisna je zato da bi taj cilj postigla jer ne mora da služi Ministarstvu finansija. Ako se pogledaju stopa inflacije i kako se ona kreće, jasno je da centralna banka nije nezavisna.

 
Blic, 27.10.2010.

Peščanik.net, 27.10.2010.