Istinite laži

U ovoj hiperprodukciji lažnih istina i istinitih laži kojima cilj i jeste da se ne snađemo ili, još bolje, da zauvek odustanemo od pokušavanja da razaznamo ljude, pojave i ideje, ipak smo uspeli da saznamo jednu informaciju. I sad ne znamo šta ćemo sa njom da radimo. Da prijavimo nadležnima, ali ko je nadležan i kako da znamo da nam se to neće obiti o glavu kao ranije – ili da se pravimo ludi kao i toliki drugi, a sve u nadi da je poslovično bolje biti lud nego zbunjen?

Ako sam uspela da vas zbunim ovim uvodom (ne bojte se, nećete se provesti kao u poslovici) to znači, što bi rekli Englezi, „da nas ima dvoje“ (ili koliko vas već čita ovaj tekst), ali stvarno ne znam šta jedan uzoran građanin treba da uradi kada ima informaciju od javnog značaja. Ali, da krenemo redom, možda ćemo zajedno biti pametniji.

Pošto smo danima i sami bili svedoci da se poverljivi podaci iz policijskih istraga objavljuju u medijima, i pošto su na to upozorili prvo ombudsman i poverenik, a zatim i sam predsednik države – dogodilo se da jedna takva informacija procuri u javnost na naše oči i uši, odnosno na konferenciji za medije. I da to učini premijer lično! tako što je imenovao (tačnije prezimenovao, mada je prezime zvučalo kao nadimak) „najvećeg srpskog narkodilera“ čije je hapšenje zahtevao. I ne samo da je informacija procurela u javnost nego je nastupila i posledica. „Najveći srpski narkodiler“ je, upozoren sa najviše instance, pobegao iz zemlje. Dakle, desilo se baš ono na šta je i sam premijer ukazivao: odlučni okršaj sa kriminalcima omeo je zvaničnik iz državnih struktura time što je osumnjičenog upozorio da se na vreme skloni. Da stvar bude gora, upozorenje čak nije ni bilo šifrovano (šifra je, po premijerovom svedočenju, bila aluzija na akciju Grom i glasila: biće grmljavine) tako da „najveći srpski narkodiler“ nije morao da lupa glavu da li premijer možda govori o meteorološkim uslovima. Ne, upozorenje je bilo jasno i glasno i javno – premijer je najavio čije hapšenje traži. Što je bilo sasvim dovoljno onom čije se hapšenje traži, ne samo zato što je, opet po poslovici, pametnom i jedna dosta (a biće da je pametan čim je premijer za njega rekao da je najpametniji), nego i zato što je upozorenje stiglo od onog koji ne propusti nijedan javni nastup, a da ne pomene kako on nikada ne laže (kad kažem on, mislim na premijera).

I šta ćemo sad? Da odemo kod ministra ili kod direktora policije i prijavimo od koga cure informacije iz istraga i ko upozorava lica pod obradom? (Samo se vi smejte, ali ja pitam ozbiljno.) Pa da oni privedu premijera na informativni razgovor? Pa da onda premijer smeni sebe pod istom optužbom pod kojom je smenio sve načelnike policijskih uprava? (Hoćete li prestati da se smejete, nije smešno.)

Pa nismo ludi da sebe opet dovedemo u opasnost da nas optuže da smo deo zavere koja namerno pokreće neke teme samo zato da bi se destabilizovala vlada. Kad bolje razmislim, neću ni da pišem sve ovo što sam napisala. A i vama bi bolje bilo da ne čitate.

(Ali, ako nismo ludi, da li to znači da smo zbunjeni i da će, ako je verovati onoj poslovici sa početka, lud zbunjenog? I da li je uteha što bi to značilo da su oni ludi?)

Peščanik.net, 23.06.2014.