Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca. Komisiju, koju je jedan kandidat nazvao „deblokirajućom“, čine Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda, Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac, i Zoran Pašalić, Zaštitnik građana.
Prethodno je Narodna skupština 20. aprila pokušala da od ukupno 16 kandidata za istaknute pravnike izabere 8 budućih članova pravosudnih saveta, a izabrala je samo jednog, jer ostali nisu postigli dvotrećinsku većinu glasova. Za člana Visokog saveta sudstva (VSS) tada je izabran samo Aleksandar Popović, viši tužilački pomoćnik iz Pančeva.
Ova sednica, označena kao „Druga“, nije bila najavljena, a nije poznato ni kada je održana prva sednica ovoga tela. Odvijala se uz monolog predsednika komisije V. Orlića, što se može videti na 50-ominutnom snimku na internet stranici Narodne skupštine. Tu su izabrana 3 istaknuta pravnika za članove Visokog saveta sudstva i 4 istaknuta pravnika za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Oni će u narednih 5 godina, zajedno sa sudskim/tužilačkim delom saveta, odlučivati ne samo o tome ko će biti biran ili razrešavan kao sudija, tužilac, predsednika suda ili sudija porotnik, nego i da li će se u Republici Srbiji sudska grana vlasti konačno uspostaviti kao nezavisna i samostalna.
Predsedavajući je omogućio kandidatima da „ukoliko žele, nešto dodaju“ svojim prethodnim izlaganjima sa javnih slušanja u trajanju do 3 minuta, iako je zakonom predviđeno da komisija na javnoj sednici razmatra prijave svih kandidata i da „obavlja razgovor sa kandidatom koji ispunjava uslove za izbor člana Saveta koji je otvoren za javnost i direktno se prenosi putem medija“. Svoje pravo je iskoristilo 8 od ukupno 17 kandidata, ali nigde nema informacije o tome da li je RTS ili neki drugi medij direktno prenosio ovaj razgovor. Prisutni su obavešteni da je kandidat Vesna Luković odsutna iz zdravstvenih razloga.
Predsednik komisije je neposredno pre glasanja podsetio članove komisije ko je od kandidata na plenumu dobio najveći broj glasova. Podrazumeva se, to su kandidati vladajuće koalicije, kao što se dalo pretpostaviti da će oni konačno biti i izabrani, bez ikakvog pokušaja usaglašavanja stavova sa opozicijom o ovako važnim pitanjima. Tako je i bilo. Za članove VSS-a su izabrani: advokat Srđan Stefanović, prof. Nikola Bodiroga (sa po 5 glasova) i prof. Jelena Vučković (4 glasa). Za članove VST-a su izabrani: dr Miroslav Đorđević, adv. Predrag Ćetković, dipl. prav. Jelena Glušica (sa po 5 glasova) i adv. Vladimir Simić (sa 4 glasa).
Simptomatično je, međutim, da su članovi petočlane komisije izabrali 7 istaknutih pravnika za članove najviših organa pravosuđa, a da kandidatima nisu postavili nijedno pitanje. Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, je povodom činjenice da je velika većina istaknutih pravnika izabrana na opisani način, izjavio: „Ovako izabrani članovi visokih saveta tužilaštva i sudstva osećaće zahvalnost prema onima koji su ih birali, pa će se po potrebi revanširati svojim budućim odlukama“.
I zaista, nekoliko funkcionerki iz ove komisije (predsednice Vrhovnog kasacionog i Ustavnog suda i Republička javna tužiteljka) bi nakon konstituisanja saveta, ukoliko budu konkurisale za nove mandate, mogle biti u sukobu interesa sa članovima saveta za čiji izbor su glasale, jer saveti imaju nadležnost da biraju ili predlažu kandidate za ove funkcije. Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava im omogućuje da se ponovo kandiduju, iako je deo struke bio protiv. Imajući u vidu dosadašnju praksu, bilo bi pravo čudo ako ove funkcionerke ne iskoriste sve zakonske mogućnosti i izuzetke da ostanu što duže na funkciji.
Aleksandar Popović je prethodno vrlo kratko bio javni beležnik, 12 godina advokat, a pre toga sudski saradnik. Na plenumu su za njega glasale sve stranke vladajuće koalicije, Zavetnici, NADA, dva samostalna poslanika i Vladimir Gajić iz Narodne stranke. Oni treba da objasne zbog čega je Popović bolji od drugih kandidata uključujući i neke profesore prava. Sledeće pitanje je da li je u redu da se bez suštinske rasprave i uključivanja javnosti, sa samo 3 ili 4 glasa skupštinskih funkcionera, svaki pravnik koji je konkuriše i ispunjava opšte zakonske uslove izabere na funkciju člana saveta, ukoliko je po volji vladajuće političke koalicije? Kakva je reformska budućnost pravosuđa ukoliko se pokaže da su istaknuti pravnici homogena politička grupacija, uz puni radni odnos u savetu i sa pravom na funkciju potpredsednika?
Ceo postupak prijavljivanja, kandidovanja i izbora istaknutih pravnika-članova pravosudnih saveta se u celini sprovodio ubrzano i nedovoljno transparentno. Brojne organizacije i mnoga udruženja nisu bili pozvani na javna slušanja, a pojedini su kao Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS odbili da učestvuju u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu, jer zakon predviđa uglavnom negativne uslove za kandidovanje, kao što je onaj da u tom procesu ne mogu učestvovati pravnici stariji od 65 godina.
Na osnovu uvida u biografije kandidata i praćenja njihovog učešća na javnim slušanjima i u razgovoru 8. maja, opšti utisak je da većina kandidata od izuzetno malog ukupnog broja pravnika koji su uopšte konkurisali (11 za VSS, 4 za VST i 7 za oba organa) – ne ispunjava uslove za status istaknutog pravnika prema stavovima pravne nauke, ni po kriterijumu poznatosti, ni na osnovu izuzetnosti (videti o ovome tekstove prof. Bojana Spajića).
Gledajući i slušajući kako su na sednici petočlane komisije razmatrali prijave, razgovarali sa kandidatima i izabrali istaknute pravnike-članove najviših pravosudnih saveta, pitamo se da li bi „normalni test istaknutosti pravnika“ (B.S.) položili i pravnici-članovi ove komisije. Oni u celom toku odlučivanja, kojim je suvereno rukovodio doktor elektrotehničkih nauka, nisu postavili nijedno pitanje. Nisu tražili reč po bilo kojoj tački dnevnog reda. Možda su ovi funkcioneri smatrali da je u ovim trenucima površna ekspeditivnost – odlika izuzetnosti. Njihova stvar. Nama je danas neophodno i ono drugo – da institucije počnu da rade svoj posao i da ljudi od znanja i integriteta dođu na ključna mesta u njima.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 11.05.2023.
REFORMA PRAVOSUĐA