Izvoz ljudi

Svako sada govori o novom modelu rasta, ali nije sasvim jasno ni šta je to što bi trebalo da bude novo, a ni šta se misli pod time da je potreban model. Primer koji možda mogao da pomogne razumevanje jeste zapošljavanje u inostranstvu.

Šta je novo u tom modelu rasta? Pre svega povećanje izvoza. Da bi se to postiglo, potrebno je da se proizvodi roba koja će se izvoziti, a to su najvećim delom industrijski proizvodi. Da bi, opet, bila povećana ta proizvodnja, potrebna su povećana ulaganja. Odakle bi ona mogla da dođu? Ili iz zaduživanja u inostranstvu ili iz povećane štednje kod kuće. Ovo poslednje podrazumeva smanjenje ili usporeni rasta potrošnje. To je, jednostavno rečeno, odakle bi novi rast trebalo da dođe.

Šta je u tome model? To što je potrebno mnogo toga promeniti da bi se ostvario krajnji cilj, kontinuirano povećavanje izvoza. Recimo, dosadašnji model se zasnivao na uvozu robe i izvozu ljudi. Zašto? Zato što se značajan deo uvoza plaćao doznakama ljudi zaposlenih u inostranstvu. U periodima kada se nisu izvozili ljudi, ili nije bilo ni povećanog uvoza niti rasta ili se zemlja zaduživala da bi povećala potrošnju i privredni rast.

Sada su mogućnosti zaduživanja u inostranstvu ograničene, pa preti stagnacija ili novi talas izvoza ljudi, ako se ne promeni odnos prema potrošnji i štednji. Zato se govori o promeni modela. Potrebno je promeniti veoma ukorenjene navike gde se posao traži u inostranstvu da bi se moglo trošiti kod kuće. A za to su potrebni preduzetnici koji će ulagati kod kuće da bi izvozili i banke koje će to da podstiču. A to, konačno, podrazumeva partije na vlasti koje teže promenama, koje rade na tome da se ljudi zapošljavaju kod kuće, a izvozi roba.

 
Blic, 31.03.2010.

Peščanik.net, 31.03.2010.