Izvoz

Mala privreda, kao što je srpska, ne bi trebalo da se suočava sa značajnim problemima s plasmanom proizvoda na stranim tržištima. To je zato što je ponuda toliko mala u odnosu na svetsko tržište, da ne bi trebalo da utiče na prodaju.

Tako da tražnja ne bi trebalo da predstavlja ograničenje. Iz toga sledi da objašnjenja koja se zasnivaju na tome da izvoz ne raste ove godine zato što su zemlje uvoznice u recesiji ne stoje. Ili bar to ne može da bude odlučujući razlog što se izvozi malo.

Na početku krize izvoz je znatno smanjen, ali se u narednih par godina znatno oporavio. Izraženo u evrima, izvoz je 2011. bio za oko jednu milijardu iznad onog ostvarenog 2008, kada je bio na najvišem nivou.

U srednjoevropskim zemljama u tranziciji, rast izvoza se nastavlja i ove godine, dok balkanske zemlje uglavnom beleže zastoj u rastu ili čak pad izvoza. Među njima ima onih sa fiksnim i drugih sa fleksibilnim kursom, koji su kod ovih drugih depresirali, što bi trebalo da pogoduje izvozu.

Iz ovoga se može zaključiti da je veći problem nedostatak ponude. I to u dva smisla. S jedne strane, izvozni je sektor mali i uglavnom izvozi mali broj proizvoda. Novih proizvoda za izvoz je malo, tako da i kada je domaća tražnja slaba, a i kurs povoljan, količina koja se može izvesti je ograničena.

S druge strane, proizvodnja razmenljivih dobara, dakle onih koje mogu da učestvuju u spoljnoj trgovini, a to je pre svega prerađivačka industrija i poljoprivreda, ne pokazuje da će rasti.

Industrijska proizvodnja je manja od one iz 2008, a poljoprivredna praktično stagnira. Tako problem nije spoljašnja tražnja, već recesija ponude robe za izvoz.

 
Blic, 25.07.2012.

Peščanik.net, 25.07.2012.