U sabirnim logorima za migrantsku decu, deca spavaju na betonskom podu sa samo jednim ćebetom, često napravljenim od polipropilena. Prostor je nedovoljan, pa starija deca često spavaju stojeći da bi mlađa mogla da se ispruže. Svetlo je upaljeno 24 sata dnevno. Deca na sebi imaju odeću u kojoj su došla – pre više dana, nedelja ili meseci. Retko imaju sapun, četkicu za zube i tuševe. Retko ima pelena za bebe i mališane koji su odvojeni od roditelja, a neki od njih nemaju više od pet meseci. U jednom logoru petsto dece se tiska u skladištu bez prozora. U drugima su deca zatvorena iza žičane ograde. U nekim logorima nema toplih obroka. Izbijaju epidemije ovčjih boginja, gripa, malih boginja, šuge i zaušaka. Haraju vaške. Ove godine je najmanje sedmoro dece umrlo.
*
U sabirnim logorima za odrasle, ljudi nose odeću u kojoj su došli i nema tuševa. Smrad je takav da oni koji tu rade često nose maske i zadah se zadržava na njima kad pođu u grad. U nekim logorima jedina hrana su sendviči s parizerom ili pokvarene namirnice koje izazivaju bolesti. U jednom logoru, 900 ljudi živi u prostoru koji je projektovan za 125; u ćelijama napravljenim za 35 ljudi natrpano ih je 155. Nemaju mesta da legnu. Na njih se vrši pritisak da potpisuju dokumente na engleskom, na kome na znaju da čitaju. Jedini izvor tekuće vode u ćeliji je otvoreni toalet i ljudi obavljaju nuždu usred gomile.
*
Predvodnik antiimigrantske grupe Savez za američku imigracionu reformu kaže da administracija „ne želi da iskustvo zadržavanja liči na letovanje na moru“.
*
U svakom trenutku najmanje 50.000 odraslih nalazi se u centrima američke Agencije za imigracije i carinu (ICE); najmanje 20.000 u centrima Uprave za carine i zaštitu granice, a između 11.000 i 14.000 dece mlađe od 18 godina je pod nadzorom Kancelarije za ponovno naseljavanje izbeglica. (Čim napune 18 godina prebacuju ih u ICE.)
U svim američkim državama postoje centri za zadržavanje ICE-a. Ima ih oko 1500, a tome treba dodati na stotine zatvora i hotela s kojima agencija ima ugovore. Tu se drže oni koji su u novije vreme ilegalno ušli u SAD, oni koji su tu ostali posle isteka vize, oni koji su mnogo godina živeli u SAD-u bez dokumenata i oni koji koriste zakonsko pravo traženja azila. (Tokom mandata nove administracije, više desetina hiljada tražilaca azila poslati su u Meksiko da tamo mesecima ili godinama čekaju da njihov slučaj dođe na red.) Oko 70 odsto ljudi koje drži ICE nalaze se u centrima kojima upravljaju privatne profitne kompanije. Dve takve kompanije, GEO Group i CoreCivic, godišnje dobijaju ugovore vredne gotovo milijardu dolara. Najveći logor za decu – Houmsted, u Južnoj Floridi – vodi na, profitnoj osnovi, vojni ugovarač Caliburn International. Antiimigrantski zelot John Kelly – koga su smatrali jedinom „odraslom“ osobom u Beloj kući dok je bio šef kabineta – pridružio se odboru Caliburna čim je otišao s položaja.
*
U televizijskom intervjuu s potpredsednikom Penceom, novinar čita članak u kome se kaže da su deca u logorima „prljava, spavaju na podu, brinu jedno o drugom zato što se čuvari njima ne bave“. Zatim nastavlja: „Poznajem vas. Vi ste otac i vernik. Nije moguće da to odobravate“. Pence odgovara: „Ma ne, Amerikanac, nijedan Amerikanac ne sme da odobrava masovni priliv ljudi preko naših granica“. A posle posete jednom logoru kaže da su on i njegova pratnja „razgovarali s veselom decom koja su gledala televiziju i užinala“.
*
U državnoj poseti Velikoj Britaniji i Francuskoj povodom obeležavanja godišnjice iskrcavanja u Normandiji, predsednik Sjedinjenih Država je ražalošćen otkrićem da tu nije dostupna kablovska televizijska mreža Fox News i poziva Amerikance da bojkotuju američku korporaciju AT&T, koja je vlasnik CNN-a. Prve noći tokom posete budi se u pola dva i tvituje da je 73-godišnja zabavljačica Bette Midler „oronuli psihopata“.
Predsednik kaže da je „lažna vest“ da je u Londonu bilo protesta zbog njegove posete: „Čuo sam da je bilo protesta. Gde su ti protesti, kažem ja. Ja ne vidim nikakve proteste“. Program Fox & Friends uverava gledaoce da zviždanje i negodovanje nisu bili namenjeni Ivanki Trump dok je izlazila iz Dauning Strita 10, već savetniku za nacionalnu bezbednost Johnu Boltonu, „a on to voli“.
Predsednik je u zanosu: „Sastanak s kraljicom je bio neverovatan. Mislim da mogu da kažem da sam je stvarno upoznao jer sam sedeo s njom mnogo puta i naša hemija je bila automatska. Znate taj osećaj. To je dobar osećaj. Ali ona je spektakularna žena… Neki kažu da nikad nisu videli da se kraljica tako dobro provodi“. Kasnije je okačio svoju fotografiju s kraljicom ispred Ovalnog kabineta, tik do svoje fotografije s Kim Jong-unom.
*
U jednom intervjuu u Normandiji, predsednik ignoriše svečanu komemoraciju da bi rekao koju reč o Nancy Pelosi, liderki većine u Predstavničkom domu: „Ona je pogana, osvetoljubiva, grozna osoba… Ja je zovem Živčana Nancy. Nancy Pelosi ne govori o tome. Nancy Pelosi je katastrofa, okej? Ona je katastrofa i nek radi šta hoće… Reći ću vam kako se ona zove, ime joj je Živčana Nancy zato što je ona živčana olupina“. Petnaest drugih šefova država pristojno je potpisalo Proklamaciju o danu D ispod teksta, ali je predsednik nažvrljao svoje ime na vrhu.
*
Poznata kolumnistkinja E. Jean Carroll detaljno opisuje kako ju je Donald Trump silovao sredinom 90-ih. Predsednik najpre tvrdi da je ne poznaje, ali kad se pojave fotografije na kojima se vide njih dvoje u istoj grupi ljudi na raznim društvenim skupovima, on kaže: „To se nije desilo. Ona nije moj tip. Reći ću to s velikim poštovanjem: kao prvo, nije moj tip. Kao drugo, nije se desilo. Nije se desilo, okej?“
*
Svet je užasnut fotografijama na kojima se vide Oscar Alberto Martínez Ramírez iz Salvadora i njegova ćerka od 23 meseca Angie Valerie s licem u blatu. Oni su se udavili pokušavajući da pređu Rio Grande i zatraže azil. Predsednik reaguje: „[Demokrati] hoće otvorene granice, a otvorene granice znače zločin, i otvorene granice znače da se ljudi dave u rekama, a to je vrlo opasna stvar.“
*
Na samitu G20 u Japanu, gde je Ivanka Trump na svakom sastanku sedela pored predsednika, jedan izveštač je upitao predesednika da li će reći Vladimiru Putinu da se „ne meša u izbore 2020“. On se nasmejao i okrenuo ka Putinu. „Ne mešajte se u izbore, gospodine predsedniče. Ne mešajte se u izbore“, rekao je i šaljivo pripretio Putinu kažiprstom. Putin se osmehnuo.
*
Francuzi su postavili na internet video zapis u kome se vidi kako Ivanka maše rukama dok pokušava da se umeša u razgovor između Emmanuela Macrona, Justina Trudeaua, Therese May i Christine Lagarde, koja pravi grimasu. Saopšteno je da se „drvo prijateljstva“, koje je Macron pre više meseci poklonio Trumpu, a obojica su ga svečano posadili na travnjaku Bele kuće kao simbol veza između Francuske i Sjedinjenih Država, odmah osušilo.
*
Pre nego što se predsednik pojavio u pomorskoj bazi Jokosuka, američki razarač John S. McCain je morao da postane nevidljiv. Ime mu je pokriveno ceradom, a mornarima koji služe na brodu, u uniformama s njegovim oznakama, zabranjeno je da prisustvuju predsednikovom govoru. Trumpova mržnja prema McCainu nije popustila ni posle senatorove smrti, baš kao što, dugo posle izbora, nije prošla ni njegova svakodnevna zaokupljenost Obamom i Hillary Clinton.
*
U nenajavljenu posetu korejskoj demilitarizovanoj zoni, uključujući i onih nekoliko koraka po severnokorejskoj teritoriji s Kim Jong-unom, predsednik je poveo Tuckera Carlsona, jednog od svojih omiljenih voditelja televizije Fox News, kao i Ivanku. Carlson je rekao o Severnoj Koreji: „Ogavno mesto, nema šta. Ne može se braniti. S druge strane, moramo pošteno priznati šta znači voditi jednu zemlju. To znači ubijati ljude.“
*
Dva velika hotelska lanca saopštavaju da neće dopustiti da ICE drži uhapšene porodice u njihovim objektima, kao što je agencija planirala. Marriot International kaže: „Naši hoteli nisu projektovani da budu centri za zadržavanje“. Choice Hotels (Comfort Inn, Sleep Inn i Econo Lodge) kažu: „Zahtevamo da se naši franšizovani hoteli koriste samo u skladu sa svojom namenom – da putnicima obezbede prijatnu hotelsku sobu.“
Planira se pretvaranje Fort Silla, u Oklahomi, japansko-američkog logora za zadržavanje tokom Drugog svetskog rata, u sabirni logor za 1.400 dece.
*
Ukupni američki studentski dug iznosi 1,52 milijarde dolara, a dužnici su 44,2 miliona ljudi. Ukupni dug na kreditnim karticama je veći od jedne milijarde, a raspoređen je na 128 miliona domaćinstava. Četrdeset odsto Amerikanaca nema ušteđevinu od 400 dolara koju bi mogli da iskoriste u slučaju hitne potrebe.
*
Ivanka Trump i Jared Kushner prijavljuju prihod od 138 miliona dolara za 2018. Ivanka je zaradila gotovo četiri miliona od hotela Trump International u Vašingtonu, koji je, naravno, postao popularno mesto među službenicima administracije i lobistima, direktorima korporacija i diplomatima koji se nečem nadaju. Otkriveno je da je kompanija za nekretnine Cadre, čiji je suvlasnik Kushner, od neimenovanog investitora s računima na Kajmanskim ostrvima dobila više od 90 miliona dolara otkad je Kushner ušao u Belu kuću.
*
Administracija predlaže promenu kriterijuma kako bi eliminisala tri miliona ljudi iz Programa dodatne pomoći za hranu (bonovi za hranu). Pola miliona siromašne dece takođe će biti lišeno besplatnih školskih obroka.
*
Federalna vlada je u poslednjih deset godina dala neprofitnoj organizaciji Southwest Key Programs gotovo 1,9 milijardi dolara za vođenje koncentracionih logora za decu i ova sada drži 4.000 dece u 24 logora. Plata direktora organizacije za 2018. iznosila je 3,6 miliona dolara; plata njegove žena je bila 500.000 dolara, a trećeg direktora milion. (Godišnja plata direktora Američkog Crvenog krsta je 686.000 dolara.)
Pravni tim koji je posetio jedan logor zatekao je tri devojčice koje su pokušavale da se pobrinu za dvogodišnjeg dečaka koji se „upiškio u pantalone i nije imao pelenu, a košulja mu je bila umazana slinama“. Devojčice su rekle da im je dečačića predao službenik Granične patrole, koji je došao u njihovu ćeliju i upitao: „Ko želi da se pobrine za ovog mališu?“
*
Ovo je najtopliji jun otkad se beleže meteorološki podaci. U toplotnom talasu na Aljasci čitava jata lososa su umrla od srčanog udara izazvanog naporom preživljavanja u toploj vodi.
*
Proslava 4. jula u Nacionalnom parku Mol u Vašingtonu, tradicionalno je apolitičan događaj kojem predsednik ne prisustvuje. Ove godine Trump je pretvara u „Pozdrav Americi“ i uvodi vojnu paradu – inspirisanu onom koju je predsednik lično video u Francuskoj i onima u Rusiji, Kini i Severnoj Koreji, koje je video na televiziji – i svoje obraćanje naciji. Posebno mu je stalo da učestvuje i povorka tenkova, ali gradske ulice to ne mogu da izdrže, pa su tenkovi doneti na šleperima i parkirani oko podijuma. Kiša pljušti i proređena gomila jedva vidi predsednika iza neprobojnog stakla šibanog kišom dok on žuri da pročita praznjikav govor s telepromptera. Taj događaj košta više miliona koji su uzeti iz budžeta za održavanje nacionalnih parkova.
Kasnije će predsednik reći da je vreme bilo „divno na neki način“: „Saznali su tog dana da je ovo moja prava kosa jer sam bio mokar do gole kože. E pa to je dobra stvar. Potrčao sam i oni su saznali da je to moja kosa, jer sam prošao kroz svaku vetrušinu, peščanu oluju, ‘Hajdemo ovamo, do ovog, do onog, ove pustinje, hajdemo do ovog okeana i izađimo iz aviona. Gospodine, vetar duva preko sto kilometara na sat’. Rekao sam, ‘Čoveče, ova kosa je očigledno moja’.“ (Predsednik je, naravno, bio potpuno zaštićen od kiše.)
*
Predsednik lobira da se samit G7 sledeće godine održi u njegovom kompleksu golf terena Trump National Doral Miami, čiji je prihod opao za 70% posle izbora. U poslednje vreme o tom kompleksu se govorilo povodom planiranog turnira na kome bi se nadmetalo sto „najvrelijih striptizeta Majamija“. Na tobožnjoj aukciji, igrači golfa bi licitirali za ličnu „kedi devojku“, koja bi posle igre bila dostupna u VIP sobama lokalnog striptiz kluba. Na plakatu se videla loptica za golf umrljana ružem, ali je događaj otkazan jer su reakcije javnosti bile negativne.
Predsednik u proseku provodi dva i po dana nedeljno igrajući golf na nekom od svojih terena. Ti izleti su državu koštali najmanje 108 miliona dolara; u cenu su uključene i sobe i hrana za predsedničko okruženje kojem Trumpovi hoteli naplaćuju račune. Tajna obaveštajna služba sama plaća iznajmljivanje kolica za golf koja koristi dok prati predsednika tokom igre.
U Njujorku, dok stanari napuštaju Trumpovu kulu, Trumpova kampanja u njoj iznajmljuje poslovni prostor po ceni od 37.500 dolara mesečno. Kancelarije su uglavnom prazne.
*
Pripadnici pogranične patrole su jednoj trogodišnjoj devojčici, čije je pravo ime zaista Sofija, naložili da bira da li će se odvojiti od majke ili od oca. Dok odvode njenog oca, devojčica počinje da plače. Pripadnik pogranične patrole je prekoreva: „Rekla si da hoćeš s mamom“, kaže joj.
*
U razgovoru s Imranom Khanom, pakistanskim premijerom, u Ovalnom kabinetu, predsednik kaže: „Da smo hteli da vodimo rat u Avganistanu i da pobedimo, mogao sam da dobijem taj rat za nedelju dana. Ja samo ne želim da ubijem deset miliona ljudi… Imam planove za Avganistan i da sam hteo da pobedim u tom ratu, Avganistan bi bio zbrisan s lica zemlje. Ne bi ga bilo. Nestao bi za – bukvalno deset dana. Ali ja to ne želim da uradim. Ne želim da idem tim putem.“
*
Svetske berze snažno osciluju u zavisnosti od toga da li su tarife ugrožene, ukinute ili uvedene. Udruženje evangelističkih hrišćanskih izdavača upozorava na neočekivanu posledicu tog rata: da će carine na uvoz iz Kine u ogromnoj meri povećati cenu Biblija – većina se štampa u Kini – i naneti „znatnu štetu dostupnosti svete knjige“.
*
Predsednik tvituje: „Tako je zanimljivo videti ‘progresivne’ demokratske kongresmenke, koje potiču iz zemalja čije su vlade kompletna i totalna katastrofa, najgore, najkorumpiranije i najnesposobnije bilo gde u svetu (ako te zemlje uopšte imaju vladu), kako sada glasno i zlobno govore narodu Sjedinjenih Država, najveće i najmoćnije nacije na Zemlji, kako treba voditi našu vladu. Zašto se ne vrate i ne pomognu da se poprave potpuno propala i u kriminal ogrezla mesta iz kojih su došle? Onda nek dođu ovamo da nam pokažu kako se to radi. Tim mestima je hitno potrebna vaša pomoć, ne možete dovoljno brzo da odete.“
Tri od četiri žene koje on ima na umu – Alexandria Ocasio-Cortez, Ayanna Pressley i Rashida Tlaib – rođene su u SAD. Četvrta, Ilhan Omar, pobegla je od građanskog rata u Somaliji, bila zatvorena u Dadabu, užasnom masovnom izbegličkom logoru u severnoj Keniji, i kao tinejdžerka bila je jedna od malobrojnih koji su odatle prebačeni u SAD. Preci Alexandre Ocasio-Cortez su iz Portorika, koji predsednik uglavnom ne priznaje za deo SAD-a. Preci Rashide Tlaib su iz Palestine, koju predsednik ne priznaje. Ayanna Pressley je Afroamerikanka i njeni preci su, po svoj prilici, došli u Ameriku mnogo pre Trumpovih.
U programu Fox & Friends, voditelji se kikoću dok glasno čitaju predsednikove tvitove. „Vrhunski komičar“, kaže jedan. „Neko je danas vrlo vickast“, kaže drugi.
Nijedan od istaknutih republikanaca ne reaguje na predsednikov napad. Kongresmen Pensilvanije Mike Kelly kaže: „Znate, one govore o obojenima. Ja sam obojen. Beo sam.“
Neonacistička internet stranica Daily Stormer je ushićena: „To je onaj BELI NACIONALIZAM zbog kog smo ga izabrali. Nije to neki mlakušni antiimigrantski nacionalizam. Trump bukvalno govori američkim crncima da se vrate u Afriku… Trump samo ponovo izražava naš kolektivni gnev… To ga je dovelo na vlast i to će mu uvek biti najbolji način da dobije podršku.“
*
Predsednik tvituje: „Mi nikad nećemo biti socijalistička ili komunistička zemlja. AKO VAM OVDE NE VALJA, MOŽETE DA ODETE! To je vaš izbor, samo vaš izbor. Radi se o ljubavi za Ameriku. Neki ljudi MRZE našu zemlju…“
Savetnica Bele kuće Kellyanne Conway naziva četiri nebele kongresmenke „tamnim talogom“ Amerike. Kaže da je predsednik „zgađen i umoran od mnogih ljudi u ovoj zemlji“. Kad su je u pitali šta je Trump hteo da kaže svojim tvitom, Conway odgovara pitanjem novinaru, koji je Jevrejin: „Koje je vaša etnička pripadnost?“
Sada je deo republikanske strategije opisivati četiri kongresmenke, povodeći se za predsednikovim tvitovima, kao „lice Demokratske stranke“, iako je svakoj od njih ovo prvi mandat i iako su relativno nemoćne u kongresnoj hijerarhiji. Na masovnom skupu u Severnoj Karolini, predsednik ponavlja napad na četiri žene. Gomila skandira: „Pošaljite je natrag! Pošaljite je natrag!“
*
Kad je stariji, ugledni afroamerički kongresmen Elijah Cummings iz Baltimora zapretio da će izdati nalog da se Jared Kushner i Ivanka Trump pojave pred njegovim Nadzornim odborom, predsednik tvituje: „Cummings je brutalni siledžija… Cumming distrikt [sic] je odvratan haos u kome se kote pacovi i glodari… najgore vođen i najopasniji bilo gde u Sjedinjenim Državama. Nijedno ljudsko biće ne bi želelo tu da živi.“
Brzo je primećeno da je Kushner jedan od najvećih rentijera zapuštenih stanova u gradu, i da je inspekcija posetila više hiljada njegovih stanova i kaznila ga zbog buđi, oštećenog vodovoda, curenja kanalizacije i, naravno, glodara. Godine 1976, predsednikov otac Fred bio je uhapšen zato što nije vodio računa o svojim zgradama u Baltimoru nakon što su se iz njih iselili beli stanari i uselili Afroamerikanci.
*
U okviru priprema za obeležavanje 400. godišnjice dolaska prvih robova u Sjedinjene Države, koja pada ove godine, usvojen je Obamin predlog da se na novčanici od 20 dolara portret Andrewa Jacksona, robovlasnika poznatog po nadimku Ubica Indijanaca, zameni portretom Harriet Tubman, bivše robinje i abolicionistkinje. Steven Mnuchin, ministar finansija, kaže da to neće biti moguće bar do 2028, a verovatno nikad. Trump u Ovalnom kabinetu drži Jacksonov portret.
*
U nastavku napada na Cummingsa i Baltimor, predsednik kaže: „Mogu ovo da vam kažem: ja sam najmanje rasistička osoba na svetu, što se mene tiče.“
*
Predsednik se retko posvećuje međunarodnoj diplomatiji, ali na insistiranje Kanye Westa i Kim Kardashian West, poziva švedskog premijera kako bi sredio da se pusti iz pritvora reper A$AP Rocky, koji u stokholmskom zatvoru čeka suđenje za nanošenje telesne povrede. „Uverio sam ga da A$AP neće pobeći i ponudio da lično garantujem za kauciju ili neku alternativu“. Šveđani su odbili da ga puste iz zatvora. Predsednik na to odgovara neironičnim tvitom da su Šveđani „izneverili afroameričku zajednicu“. Šalje posebnog izaslanika za taoce da prisustvuje suđenju u Švedskoj.
*
Predsednik, začudo, razgovora s Nadiom Murad, aktivistkinjom za ženska prava koja je pobegla iz zarobljeništva Isisa. Ona mu govori o svom životu: „Sve mi se to dogodilo. Ubili su mi majku, šestoro braće…“ Predsednik je prekida: „Gde su oni sada?“ „Ubijeni su. Sada su u masovnim grobnicama u Sindžaru.“
Predsednik je zapanjen kad čuje da je Murad dobila Nobelovu nagradu, koju on priželjkuje i misli da zaslužuje: „To je neverovatno. Zašto su vam je dali?“
*
Predsednik komentariše izbornu pobedu Borisa Johnsona: „Dobar čovek. Čvrst i pametan. Kažu ‘britanski Trump’. Zovu ga ‘britanski Trump’, i ljudi tamo kažu da je to dobra stvar. Vole me tamo.“
*
Predsednik tvituje: „Predsednik Kim ima veliku i divnu viziju za svoju zemlju, i samo Sjedinjene Države, sa mnom kao predsednikom, mogu da ostvare tu viziju. On će uraditi pravu stvar zato što je suviše pametan da to ne uradi i zato što ne želi da razočara svog prijatelja predsednika Trumpa!“
*
Na Foxu, Tucker Carlson se zariče da će nastaviti da se bori protiv „globalne tiranije“: „Gotovo svaka nacija na zemlji je dospela u jaram tiranije: metrički sistem. Sjedinjene Države su jedina velika zemlja koja odoleva, ali nema razloga da se stidimo što koristimo stope i funte… Esperanto je izumro, ali metrički sistem istrajava… taj čudni, utopijski, neelegantni, grozni sistem kom smo se jedino mi oduprli… Prihvatiću kilometre kad prihvatimo evro: nikad!“
*
Otkriveno je da su nekih 9.500 sadašnjih ili bivših pripadnika Pogranične patrole, uključujući i njenu šeficu Carlu Provost, članovi jedne tajne grupe na Facebooku. Tu zbijaju šale o umiranju migranata, tvrde da je fotografija udavljenog oca i ćerke liberalna podvala, zamišljaju kako bacaju buritose na članove Kongresa latinskog porekla i u Fotoshopu proizvode slike Alexandrie Ocasio-Cortez kako oralno zadovoljava migrante ili Donalda Trumpa.
*
Po zakonu, deci koja se zadržavaju u logorima moraju se pružiti „bezbedni i higijenski“ uslovi. Ministarstvo pravosuđa pojavljuje se na sudu da bi reklo da zakon ne precizira „četkicu za zube“, „tuš“, „suvu odeću“, „sapun“, „peškire“ ili „krevete“, i da zato vlada nije dužna da ih obezbedi. Sudije su u neverici.
*
Kad se konačno pojavi pred dva odbora Predstavničkog doma, Odborom za pravosuđe i Odborom za obaveštajna pitanja, specijalni savetnik Robert Mueller izgleda kao umoran i krhak čovek. Strogo se drži sadržaja svog izveštaja i odbija da odgovori na nekoliko stotina pitanja koja zalaze u druge teme ili su, kao što on kaže, još predmet tekuće istrage koju vode drugi. Bezizražajno gleda dok se razni republikanski kongresmeni izdiru na njega. Kalifornijski kongresmen Tom McClintock kaže da je Muellerov izveštaj govno: „Stavili ste ga u papirnu kesu, zapalili, spustili na naš trem, pozvonili i pobegli.“
Jutro sa Odborom za pravosuđe je posvećeno opstrukciji pravde za koju se, kao što kaže Mueller, Trumpu ne može suditi dok je predsednik, ali može kad napusti taj položaj. Teksaški kongresmen Louie Gohmert – poznat po tome što veruje da su se Obama i veliki deo njegove administracije urotili s Muslimanskim bratstvom i namerno pokušavali da donesu virus ebole u Sjedinjene Države, da su naftovodi dobri za životnu sredinu zato što američki jelen voli da se pari u blizini glatkih toplih cevi i da vojska ne sme da prima homoseksualce zato što će oni „šetkati naokolo i jedni drugima dodavati poruke“ i biće suviše opušteni da bi se borili – puši se od gneva, kao obično: „Ako neko zna da nije šurovao ni sa kim iz Rusije da bi uticao na izbore, i vidi da se na njega obrušilo veliko Ministarstvo pravde s ljudima koji ga mrze, a tu je i specijalno imenovani savetnik koji unajmljuje deset ili više ljudi koji ga mrze, a on zna da je nevin, onda se on ne ponaša nepošteno kad pokušava da istera pravdu. To što on radi nije ometanje pravde: on ostvaruje pravdu, a činjenica da ste je vi zaobilazili dve godine znači da ste vi počinili nepravdu“. Na to Mueller odgovara: „Čuo sam vaše pitanje.“
*
Popodne sa Odborom za obaveštajna pitanja posvećeno je Rusima.
Priča iz koje je, kao što je poznato, sve poteklo: u martu 2016, jedan mutni malteški profesor po imenu Joseph Mifsud – koji nigde nije viđen dve godine – rekao je Georgu Papadopoulosu, mladom savetniku Trumpove kampanje za međunarodnu politiku, da Rusi imaju informacije koje mogu biti pogubne po Hillary Clinton, sadržane u „hiljadama elektronskih poruka“ koje su hakovali. Mifsud je udesio da se Papadopoulos sretne s raznim Rusima povezanim s Kremljem. U maju se Papadopoulos napio u jednom londonskom baru i ispričao tu priču Alexanderu Downeru, bivšem lideru australijske Liberalne stranke, a u tom času visokom komesaru za Veliku Britaniju. U junu su Donald Trump junior, Jared Kushner i Paul Manafort održali tajni sastanak s Rusima u Trumpovoj kuli. U julu, nakon što je za hakovanje Demokratskog nacionalnog odbora saznala široka javnost, Downer je obavestio američku Obaveštajnu službu o svom razgovoru s Papadopoulosom. FBI je istraživao i otkrio da je zaista bilo ruskog mešanja u izbore. Da bi izbegao optužbu za pristrasnost, Obama je zamolio Mitcha McConnella, lidera većine u Senatu, da zajedno s njim izda saopštenje o otkriću stranog mešanja. Mitch McConnell je to odbio i informacija je dospela u javnost tek posle izbora.
Republikanci, međutim, imaju razrađenu teoriju zavere i ponavljaju je tokom celog popodneva: mada se obično smatra bastionom okorelog konzervativizma (i sam Mueller je celog života član Republikanske stranke), FBI je zapravo leglo levičara koji su čvrsto rešili da poraze Trumpa. Oni su pomagali kampanju Hillary Clinton, a upravo ta kampanja je šurovala s Rusima. To jest, Rusi su se pravili da pomažu Trumpu na zahtev Hillary Clinton, kako bi, kad FBI otkrije vezu Trump-Rusija, njegova kampanja bila nepopravljivo ocrnjena. (Putinova javna netrpeljivost prema Hillary Clinton i 80.000 ruskih protrampovskih „sadržaja“, koje je na Facebooku videlo 126 miliona ljudi, 120.000 „sadržaja“ na Instagramu i 131.000 robot-tvitova tokom dva meseca pred izbore očigledno ništa ne znače.) Štaviše, ključ zavere je malteški profesor Mifsud, čije se ime često pominjalo na pretresima i koga je, kažu republikanci, ubacio FBI kao klopku za Papadopoulosa. Po Devinu Nunesu, koji je bio na čelu Odbora za obaveštajna pitanja kada su republikanci imali kontrolu u Predstavničkom domu – i koji tuži jednu ženu i traži obeštećenje od 400 miliona dolara zato što se našalila na njegov račun otvorivši nalog na Twitteru pod imenom „Krava Davida Nunesa“ – Mifsud je „zaista epicentar“.
Posle Muellerovog svedočenja predsednik, koji je, izgleda, studirao filozofiju, tvituje: „ISTINA JE PRIRODNA SILA!“
*
Direktor FBI-a Christopher Wray ranije je rekao Odboru za pravosuđe da „Rusi apsolutno nameravaju da se umešaju u naše izbore“ u budućnosti, a Mueller je rekao: „To nije bio usamljen pokušaj. Oni to rade dok mi ovde sedimo“. U izveštaju dvopartijskog senatskog Odbora za obaveštajna pitanja tvrdi se da su Rusi 2016. delovali „aktivnije nego ikad protiv državne izborne infrastrukture“ u svih pedeset država i da su tražili slabe tačke u sigurnosnim sistemima. Izveštaj je, međutim, tako redigovan da ne sadrži nijednu javnu informaciju. Čak i preporuka za preduzimanje protivmera glasi: „7. XXXXXXXXXXX Izgraditi uverljiv XXXXXXXXXXXXXXXXXXX“ – a sledeći pasusi su zacrnjeni.
U decentralizovanom nacionalnom izbornom sistemu ima osam hiljada izbornih jedinica u kojima se broje glasovi. Trump je dobio gotovo tri miliona manje glasova, ali je dobio elektorski kolegijum zbog ukupno 77.000 glasova (od 136.000.000 birača koji su glasali) u tri ključne države. Dakle, na ishod predsedničkih izbora može se uticati ako se cilja samo nekoliko od tih izbornih jedinica. Mada nije dokazano da je to bio deo onog što je Mueller nazvao „snažan i sistematski“ napad na izborni proces, pomaže da se objasni jedna od misterija Muellerovog izveštaja: zašto je Paul Manafort, u svojstvu menadžera Trumpove kampanje, davao interne anketne pojedinosti o četiri države (uključujući i tri ključne) Konstantinu Kilimniku, koji je povezan s ruskom obaveštajnom službom.
*
Predstavnički dom usvaja zakon kojim državama dodeljuje 600 miliona dolara za pomoć oko izbora i obavezuje ih da čuvaju glasačke listiće. Drugi zakoni koji čekaju usvajanje, većina bar s nekom republikanskom podrškom, nalažu da predsednička kampanja obavesti FBI o bilo kakvim ponudama pomoći od službenika stranih vlada ili doprinosima stranih državljanja i da se štiti od stranih sajber napada; da Facebook, Google i druge internet kompanije otkriju one koji objavljuju političke oglase; da se olakša saradnja između tela nadležnih za organizaciju izbora na nivou pojedinačnih država i federalnih obaveštajnih agencija. Zakonima su predviđene i kazne za svaki entitet koji napadne američke izbore, a posebno za Rusiju zbog njenog sajber kriminala. McConnell odbija da ijedan od tih zakona iznese pred Senat.
Štaviše, Federalna izborna komisija, koja se stara o zakonitosti sprovođenja izbora i finansijskim zakonima za kampanje sada zapravo ne postoji. Njeni članovi, jednak broj iz obe stranke, imaju šestogodišnji mandat koji mora da potvrdi Senat. Otkad je postao lider senatske većine, 2015. godine, McConnell nije potvrdio nove kandidate. Kako članovi po isteku mandata automatski ispadaju, sada ih više nema dovoljno za zakonom propisan kvorum.
*
McConnell – koga sad u Twitter sferi zovu „moskovski Mitch“ – ima komplikovane odnose s ruskim milijarderima. Nakon što je Senat izglasao ukidanje sankcija Olegu Deripaski – „Putinovom omiljenom oligarhu“ – kada je McConnell odbijao čak i republikanske prigovore, objavljeno je da će Deripaskina kompanija Rusal investirati 200 miliona dolara u fabriku aluminijuma u Kentakiju, odakle je McConnel. (Da bi sankcije bile skinute, Deripaska je morao da smanji svoj udeo u Rusalu sa 70% na 45%, ali je on te akcije preneo na prijatelje i članove porodice i nekako u tom procesu uštedeo za sebe stotine miliona dolara.) Glavni lobista za projekat Rusala bio je McConnellov bivši šef kabineta. Paul Manafort je godinama radio za Deripasku, ali Deripaska tvrdi da ga je on oštetio za 25 miliona dolara koje je uložio u sumnjiv posao ukrajinskog telekoma. (Neki smatraju da je Manafort snabdevao Ruse informacijama ne samo zato da bi pomogao Trumpu već i zato da bi tako otplatio svoj dug, a možda i da bi sačuvao živu glavu.) Više od 20 odsto Rusala poseduju Leonard Blavatnik i Viktor Vekselberg, koji su takođe nakratko bili pod sankcijama. Blavatnik je donirao 3,5 miliona dolara McConnellovom Fondu senatskog vođstva i (verovatno nezakonito) jedan milion za Trumpovu inauguraciju. Smatra se da je Vekselberg dao 250.000 za inauguraciju preko jednog svog američkog rođaka. U jednom trenutku, najveći akcionar i potpredsednik Kiparske banke – u kojoj rado drže svoj novac mnogi ruski tajkuni – bio je Wilbur Ross, današnji ministar trgovine. Jedna Vekselbergova fiktivna firma prebacila je, iz nepoznatih razloga, 500.000 dolara jednoj fiktivnoj firmi u vlasništvu Michaela Cohena, tadašnjeg Trumpovog advokata – a ta ista fiktivna firma platila je potom 130.000 dolara porno glumici Stormi Daniels da bi je ućutkala.
Predsednik kaže: „Mitch McConnell je čovek koji o Rusiji i ruskom uticaju zna još manje od Donalda Trumpa. A ja ne znam ništa.“
McConnella čeka reizbor u Kentakiju i on želi da pokaže da svojoj državi donosi novac i resurse. Pored Rusa, pomaže mu i supruga Elaine Chao, ministarka saobraćaja. Chao ima pomoćnika koji se bavi komunikacijama za projekte u Kentakiju – nijedna druga država nema takvog službenika – i već je odobrila 78 miliona u donacijama.
*
Predsednik kaže novinaru koji ga intervjuiše da bi svakako prihvatio informacije od strane vlade ako bi mu bilo ponuđeno nešto prljavo o protivnicima na izborima 2020. Kad ga je novinar podsetio da je direktor FBI-a rekao da u takvim slučajevima agencija mora biti obaveštena, predsednik odgovara: „Kako da ne. Video sam mnogo stvari u životu. Mislim da nikad u životu nisam pozvao FBI. U celom životu. Ne zoveš FBI. Izbaciš nekog iz svoje kancelarije, ili uradiš nešto drugo. Ma dajte, molim vas – život ne funkcioniše tako.“
*
Jul je najtopliji mesec otkad se beleže podaci. Na Aljasci gori više od 2,5 miliona jutara tundre i šume.
*
Rod Schoonover, analitičar Obaveštajnog i istražnog biroa Stejt departmenta, treba da svedoči pred Kongresom o mogućim „katastrofalnim posledicama“ klimatskih promena po nacionalnu i međunarodnu sigurnost; među tim posledicama su i porast broja izbeglica, humanitarne krize, iscrpljivanje resursa i politička nestabilnost. William Happer, viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost, zabranio mu je da se pojavi.
Happer, koji je i osnovač organizacije zvane Koalicija CO2, veruje da ugljen-dioksid podstiče rast biljaka i zapravo smanjuje efekat staklene bašte. On je rekao da „demonizacija ugljen-dioksida liči na demonizaciju jadnih Jevreja pod Hitlerom. Ugljen-dioksid je blagotvoran za svet, baš kao što su to bili i Jevreji“. On svoju grupu naziva i Savez protiv klevetanja CO2.
Schoonover se povlači posle deset godina na položaju kada ga je jedan „viši zvaničnik Bele kuće“ optužio da „očajnički pokušava da potkopa ovog predsednika i američki demokratski proces.“
*
Obama je uveo propise u oblasti ugljenog pepela, ostataka sagorelog uglja, punog arsenika i drugih hemikalja koje dospevaju u zalihe vode, a onda je Agencija za zaštitu životnje sredine (EPA), na čijem je čelu Andrew Wheeler, sada bivši lobista industrije uglja, ukinula sva ograničenja. Wheeler je takođe Obamin Plan za jeftinu energiju (CPP) zamenio Načelom dostupne čiste energije, kojim je povećana dozvoljena emisija gasova iz fabrika koje koriste ugalj. Portparol EPA-e je rekao: „Pod CPP-om, Obamina administracija je zapravo nametnula smanjenje emisije svakoj državi. Mi ne mislimo da je to uloga EPA-e.“
*
Obama je zabranio pesticid hlorpirifos, koji izaziva oštećenje dečjeg mozga, a EPA je ukinula zabranu. Obama je uveo propise za kontrolu curenja metana, a EPA ih je ukinula. Posle ugljen-dioksida, metan je najveći izazivač efekta staklene bašte, a na kratak rok doprinosi globalnom zagrevanju osamdeset puta više nego CO2.
*
Obama je podigao nivo štednje automobilskog goriva na 54,5 milja po galonu do 2025, a Trump ga je smanjio na 37. Ali Kalifornija i neke druge države zadržale su Obamine propise. Sedamnaest automobilskih kompanija zatražilo je od administracije da ne menja propise kako oni ne bi morali da proizvode različite automobile za razne delove zemlje. Kad je taj zahtev odbijen, Ford i tri velike strane kompanije najavili su da će se držati kalifornijskih standarda. Portparol EPA-e je to nazvao „reklamnom forom“.
*
Obama je namenio 5.470 kvadratnih kilometara pustog zemljišta u Juti, uključujući i drevna starosedelačka naselja u stenama, za nacionalni prirodni spomenik Medveđe uši, a Trump je to smanjio na 816 kvadratnih kilometara. Sada najavljuje da će ostatak zemljišta biti otvoren za ekstenzivnu seču drveća, upotrebu terenskih vozila i raščišćavanje terena pomoću lanaca.
*
Predsednik razgovara sa izveštačima u Ovalnom kabinetu: „Želimo da otkrijemo šta se dogodilo s poslednjim demokratskim predsednikom. Hajde da pogledamo Obamu onako kako je on gledao mene od prvog dana… Mogli bi da pogledaju Obamin ugovor za knjigu. Hajde da na sudu ispitamo šta je on sve uradio“. Trump je često negodovao što su Barack i Michelle Obama dobili avans od 65 miliona dolara za svoje memoare.
Onda se okreće inferiornosti francuskih vina, na koje će možda uvesti taksu: „Uvek sam više voleo američka vina nego francuska. Mada ne pijem vino. Sviđa mi se kako izgledaju, okej?“
*
Tokom dve i po godine, smenjeno je 75 odsto ljudi u predsednikovom „A timu“ (viši savetnici u Izvršnoj kancelariji, što ne uključuje sekretare kabineta). Trideset tri odsto funkcija doživelo je „serijske smene“ (tri ili više). U kabinetu je bilo četiri sekretara odbrane, četiri sekretara unutrašnje bezbednosti, četiri sekretara za pitanja veterana i pet sekretara zdravstva i socijalnog rada. Trenutno ne postoje stalni sekretar unutrašnje bezbednosti, sekretar rada, sekretar vojske, sekretar vazdušnih snaga, direktor nacionalne obaveštajne službe, direktor federalne Agencije za vanredne situacije, direktor Agencije za hranu i lekove ili direktor za mnoge druge situacije, između ostalog i sve one koje se bave imigracijom i granicom. Predsednik više voli da imenuje vršioce dužnosti, koji ne moraju da prođu proces potvrđivanja u kome bi mogli biti ispitivani njihova često neobična uverenja i sumnjiva prošlost.
*
Među onima kojima nije potrebno potvrđivanje, Monica Crowley, zaposlena na Foxu, imenovana je za pomoćnika ministra za javne poslove u ministarstvu finansija. Crowley je najpoznatija po svojoj tvrdnji da je Obama bio „organizator islamske zajednice“ povezane s Muslimanskim bratstvom, čiji je cilj bio da uvede šerijatski zakon u Sjedinjene Države. To je postalo očigledno kad je on „insistirao da položi zakletvu pod punim imenom Barack Hussein Obama“.
*
Šef protokola Stejt departmenta dao je ostavku kad je otkriveno da je zastrašivao zaposlene noseći bič u kancelariji. Nakon što je jedna interna anketa pokazala da Trump gubi od Joea Bidena, predsednik najpre poriče postojanje te ankete, a onda otpušta anketare koje je njegova kampanja unajmila.
*
Nixon je inicirao Zakon o ugroženim vrstama (i osnovao Agenciju za zaštitu životne sredine), koji je spasao gologlavog orla, medveda grizlija, američkog aligatora, grbavog kita, sivog sokola i bezbroj drugih vrsta zabranom izgradnje, seče drveća i kopanja rude u prirodnim staništima. Sekretar unutrašnjih poslova David Bernhard, bivši lobista naftne industrije, najavljuje da će taj zakon biti „modernizovan“: za utvrđivanje kojoj vrsti je potrebna zaštita koristiće se ekonomski faktori, a ne isključivo naučni. „Predvidiva budućnost“, koja se pominje u zakonu, neće biti razmatrana jer će se sada pre svega odnositi na klimatske promene. Mnoge vrste – posebno one koje su definisane kao „pod pretnjom“, što je nivo ispod „ugrožene“ – biće skinute sa spiska. Promene će, među mnogim drugim vrstama, pogoditi polarne medvede, američke ždralove i bele kitove.
*
Predsednik pokušava da grizliju ukine status ugrožene vrste i učini ga zakonitom metom trofejnog lova, koji njegovi sinovi posebno vole. Razni plemenski narodi koji medveda smatraju svetom životinjom bore se protiv toga na sudu zajedno sa ekološkim grupama, i odnose pobedu. Liz Cheney, kogresmenka iz Vajominga i Dickova ćerka kaže da taj slučaj „nije bio zasnovan na nauci ili činjenicama“, već na žalbama ljudi „koji su se urotili da unište zapadni način života“.
*
Uočljivo je da se na plakatima i u tekstovima kampanje „Trump 2020“ ne pominje potpredsednik Pence. (Među republikancima ga zovu „Klimavac“ zbog njegove navike da klima glavom dok predsednik govori.) Najsmešnija, mada ne sasvim neverovatna glasina je da će Trump imenovati Ivanku za potpredsednicu i da će se posle izbora povući kako bi njegova ćerka postala prva žena na predsedničkom položaju u Americi. Onda će mu Ivanka oprostiti sve zločine za koje bi mogao biti optužen kad napusti položaj. Ranije ove godine, Trump je Ivanki ponudio posao predsednika Svetske banke, ali je ona odbila. Rekao je novinarima: „Bila bi odlična u tome jer je dobra s brojevima.“
*
Da bi se potkopale agencije Ministarstva poljoprivrede koje se bave istraživanjem klimatskih promena, ekološkim pitanjima i uticajem trgovinskih ratova na farmere, objavljeno je da će njihove kancelarije biti premeštene iz Vašingtona u Kanzas siti. Više od polovine naučnika i službenika odmah su dali otkaz. Isto tako, sedište Biroa za upravljanje zemljištem, koji kontroliše oko 250 miliona jutara federalne zemlje, najednom je premešteno iz glavnog grada u Grand džankšn, u Koloradu kako bi se odstranili ekolozi. Vršilac dužnosti direktora tog biroa, William Perry Pendley, oduvek se zalaže za prodaju federalnog zemljišta privatnicima. Mick Mulvaney, zamenik šefa kabineta, kaže da su preseljenja „divan način“ da se uklone oni federalni radnici koji se ne mogu lako otpustiti.
*
Državni tužilac William Barr najavljuje da će na federalnom nivou ponovo početi izvršenja smrtne kazne. Iako je bilo osuđenih na smrt, nijedan federalni zatvorenik nije pogubljen od 2003. godine. (Dvadeset jedna država je ukinula smrtnu kaznu, ali u ostalim državama 2018. je pogubljeno 25 ljudi.)
Barr kasnije navodi film Charlesa Bronsona Poslednja želja o čoveku koji uzima pravdu u svoje ruke i Prljavog Harija Clinta Eastwooda kao dokaz da je „važno videti da je pravda zadovoljena“.
*
Na festivalu hrane u Gilroju, u Kaliforniji, devetnaestogodišnji beli suprematista čije su mete bile Hispanoamerikanci, ubio je, legalno kupljenim oružjem, troje ljudi, od toga dvoje dece, i ranio još trinaestoro. (Troje od prisutnih na mestu pokolja preživeli su i pucnjavu u Las Vegasu 2017, u kojoj je ubijeno 58 ljudi.) Neko je doviknuo ubici: „Zašto to radiš?“, a ovaj je odgovorio: „Zato što sam stvarno ljut.“
Šest dana posle toga, dvadesetjednogodišnji beli suprematista, koji kreće u napad na Hispanoamerikance sa legalno kupljenom puškom, vozi deset sati do Walmarta u El Pasu, u Teksasu, gde ubija 22 ljudi i ranjava 26. Mnogi od ranjenih odbijaju da odu u bolnicu jer se plaše da će biti deportovani. (Poznato je da ICE hapsi ljude na nosilima i da čeka ispred operacione sale.) Predsednik je tvitovao kratke izjave saučešća, a onda odmah i poruku belom bokseru koji nosi šešir MAGA (skraćenica od Make Amerika Great Again – Učinimo Ameriku ponovo velikom): „Borite se žestoko večeras, Colby. Vi ste pravi šampion!“ Na Foxu zamenik guvernera Teksasa kaže da se masovne pucnjave događaju zato što deci više nije dozvoljeno da se mole u školi.
Trinest sati kasnije, dvadesetčetvorogodišnji belac, s legalno kupljenom automatskom puškom – političke ideje nepoznate, ali meta su uglavnom Afroamerikanci – ubija devet i ranjava 17 osoba u Dejtonu, u Ohaju. Ubija i rođenu sestru i njenog afroameričkog momka. S takvim oružjem stigao je da ispali 41 metak za trideset sekundi pre nego što ga je ubila policija.
Predsednik provodi vikend igrajući golf. Neočekivano se pojavljuje na jednom venčanju na svom golf terenu u Nju Džersiju. Po povratku u Vašington tvituje da su „lažne vesti u velikoj meri doprinele gnevu i besu“ i poziva na strože zakonodavstvo protiv imigranata – verovatno rukovodeći se logikom da kad ne bi bilo imigranata, ne bi bilo nikog u koga bi se pucalo. U kratkom televizijskom obraćanju naciji kaže da su za oružano nasilje krivi mentalna bolest i video igre. Iako čita s telepromptera, brka gradove u Ohaju i kaže: „Bože, blagoslovi uspomenu na one koji su stradali u Toledu.“
*
Malo pre nego što se odvezao u El Paso, ubica je na internet postavio svoj manifest u koma je napisao da planira da „ubije onoliko Meksikanaca koliko je to moguće“ i da je to „odgovor na hispansku invaziju Teksasa“. Na Facebooku je Trumpova kampanja upotrebila reč „invazija“ u vezi s imigrantima oko 2.200 puta. Sam Trump, koji na masovnim skupovima u okviru kampanje govori o imigraciji, upotrebio je reč „invazija“ najmanje 19 puta, reč „životinja“ 34 puta, reč „ubica“ desetak puta i izraz „da se gone iz naše zemlje“ barem 43 puta. Po drugoj računici, Trump je na svojim mitinzima upotrebio reči „predator“, „invazija“, „tuđin“, „ubica“, „kriminalac“ ili „životinja“ u vezi sa imigracijom više od 500 puta.
*
Objavljeno je da je majka ubice iz El Pasa pozvala policiju jer je bila uznemirena ponašanjem i oružjem svog sina, ali su joj rekli da je njegova puška legalna i da ništa ne mogu da urade.
Do 5. avgusta, dana posle pucnjave u Dejtonu, bilo je 255 masovnih ubistava u SAD-u tokom 217 dana 2019. godine. Masovno ubistvo je definisano kao nasumična pucnjava na javnom mestu u kojoj je ubijeno ili ranjeno četvoro ili više ljudi, ne računajući ubicu. Dosad je u ovoj godini ubijeno iz vatrenog oružja 8.963 ljudi (2.233 mlađih od 18 godina). U taj broj ne ulaze samoubistva. (Godine 2017 – najskorije godine za koju postoji statistika – 23.854 ljudi je izvršilo samoubistvo vatrenim oružjem.)
Na sastanku u gradskoj većnici republikanski kongresmen iz Arkanzasa Steve Womack kaže da su uzroci učestalih masovnih pucnjava to što „previše dece raste u domaćinstvu sa samo jednim roditeljem“, „bezbožna škola“ i odustajanje od batina kao vaspitnog sredstva za neposlušnu decu.
Posle pucnjave, Walmart zabranjuje prodaju nasilnih video igara u svojim objektima, ali ne i prodaju vatrenog oružja. Zemlje s najvećim brojem korisnika video igara po glavi stanovnika su Japan i Južna Koreja; obe zemlje imaju nula ubistava iz vatrenog oružja.
Pre više meseci, Predstavnički dom, u kome demokrati imaju većinu, doneo je zakone koji nalažu temeljnu proveru kupaca vatrenog oružja i druga sredstva za kontrolu oružja, ali Mitch McConnell, koji je od Nacionalnog udruženja pristalica oružja dobio 1,26 miliona dolara za kampanju, odbija da stavi te zakone pred Senat. Odmah posle pucnjava, njegova kampanja na Tviteru objavljuje „šaljivu“ fotografiju groblja sa nadgrobnim spomenicima za Amy McGrath, njegovu demokratsku protivnicu na izborima za Senat 2020, i Merricka Garlanda, čije je postavljenje za sudiju Vrhovnog suda on blokirao.
*
Ujutru, pre nego što je posetio El Paso i Dejton na „dan isceljenja“ kako bi „odao poštu žrtvama i tešio porodice“, predsednik napada gradonačelnika Dejtona; upravni odbor Federalnih rezervi; Betoa O’Rourkea, bivšeg kongresmena iz El Pasa; „usahli New York Times“; guvernera Kalifornije; „radikalne leve demokrate“ i „lažne vesti“. Kaže da ilegalni imigranti „nadiru u ovu zemlju“, ali dodaje: „Mislim da moja retorika ujedinjuje ljude“. U Dejtonu odlazi u kratku posetu bolnici ne dopustivši pristup reporterima. Ne daje nikakav javni komentar.
U predsedničkom avionu od Dejtona do El Pasa, Trump napada „pospanog Joea“ Bidena, „lažne vesti CNN-a“, „kilave medije“, senatora Ohaja Sherroda Browna i (opet) gradonačelnika Dejtona. U bolnici koju posećuje, nijedan od ranjenih ne želi da se sretne s njim. U razgovoru s lekarima i osobljem, napada O’Rourkea i hvališe se da je u februaru na njegovom mitingu u tom gradu bila ogromna gomila ljudi (njegova kampanja još duguje gradu skoro 500.000 dolara za taj skup). Osmehuje se i podiže palac dok pozira pored dečačića čiji su roditelji poginuli štiteći dete. U predsedničkom avionu od El Pasa do Vašingtoma napada „odvratne“ demokrate; „lažne vesti“; kongresmena Joaquina Castra i njegovog brata blizanca Juliána, predsedničkog kandidata; Bernia Sandersa; Elizabeth Warren i niz novih meta. Onda odlazi na spavanje.
*
Dok predsednik sleće u El Paso da bi obavio svoju isceljujuću misiju, 600 pripadnika ICE-a hapsi 680 ljudi na farmi pilića u Misisipiju, među njima i mnoge koji su u Sjedinjenim Državama duže od deset godina: to je najveća racija od Bushove ere. Nijedan vlasnik ili direktor farme nije uhapšen zbog unajmljivanja „ilegalnih“ radnika.
Kao i obično, ICE ne brine o deci uhapšenih, od kojih su mnoga rođena u SAD-u i imaju američko državljanstvo. Nesvesna šta se događa, deca se vraćaju kući posle prvog školskog dana i zatiču zapečaćene kuće u kojima nema njihovih roditelja. Nema ko da dođe po bebe i mališane koje su roditelji ostavili u jaslicama. U Forestu, u Misissipiju, susedi i neznanci odlaze po decu, hrane ih i odvode u lokalnu gimnastičku salu da tu prespavaju, dok zajednica smišlja način da im pomogne pošto su ta deca sada beskućnici i možda više nikad neće videti roditelje.
*
Uprava za carinu i zaštitu granica (CBP) odbija mnogo privatnih donacija sapuna, pelena i drugih stvari koje su potrebne deci u logorima. Mark Morgan, VD CBP-a, kaže: „Bio sam u centrima za zadržavanje i otišao sam do tih individua koji su takozvani maloletnici, od 17 ili manje godina. Pogledao sam ih, pogledao sam njihove oči… i rekao – ovaj će uskoro biti član bande MS-13. Nema greške.“
*
Objavljeno je da će tražioci zelene karte odsad biti podvrgavani testu imovnog stanja. Legalni imigranti neće moći da dobiju dozvolu za stalni boravak ako su ikad primali ikakvu pomoć od države, na primer bonove za hranu ili Medicaid. Ken Cuccinelli, VD federalne Službe za državljanstvo i imigraciju, koji je jednom uporedio deportacije sa deratizacijom, kaže da bi natpis na Statui slobode trebalo da glasi: „Daj mi svoje umorne i svoje siromašne koji mogu da stoje na svojim nogama i koji neće pasti na teret države“. Kasnije je dodao da se postojeći natpis na Statui uvek odnosio samo na Evropljane.
*
Pet odsto redovnih gledalaca Fox News-a veruje da je „beli nacionalizam vrlo ozbiljna pretnja“. Među onima koji ne gledaju Fox News, taj procenat je 72.
*
Predsednik više puta traži od svojih pomoćnika da se pozabave kupovinom Grenlanda – ne kao budućeg Trumpovog imanja, već kao američke kolonije: „U suštini, to je veliki posao s nekretninama“. Danska premijerka taj predlog naziva „apsurdnim“: „Na sreću, prošlo je vreme kad su mogle da se kupuju i prodaju druge zemlje zajedno sa stanovništvom“. Predsednik besni zbog nipodaštavanja: „Ona ne govori meni. Ona govori Sjedinjenim Američkim Državama. Sjedinjenim Američkim Državama se ne može tako govoriti – bar ne dok sam ja predsednik“. Kasnije kaže: „Ne mogu da se odnose prema Sjedinjenim Državama onako kako su se odnosili u vreme predsednika Obame“. Otkazuje planirani sastanak u Kopenhagenu.
*
Predsednik insistira da Izrael ne dopusti kongresmenkama Tlaib i Omar da dođu u zvaničnu posetu zato što one „mrze sve Jevreje“. Netanyahu se povinuje. On je već dopustio američkom ambasadoru da prisustvuje sastancima kabineta, što je jedinstven slučaj u međunarodnoj diplomatiji. Pored toga, građevinsko zemljište na Golanskoj visoravni preimenovao je u Trumpovi visovi, što je možda najava da će tu nići Trumpov teren za golf.
*
Predsednik na Tviteru prenosi reči jednog komentatora s krajnje desnice koji kaže: „U Izraelu ga ljudi vole kao Kralja Izrailja. Kao da je on drugi dolazak Boga“. Preuzimajući mesijansku temu dok govori o svojoj smelosti da podstakne trgovinski rat s Kinom, predsednik gleda u nebo i kaže: „Ja sam izabranik“. Ljudi se pitaju da li je mislio na Hrista ili na Nea iz Matriksa.
*
Predsednik tvituje: „Naše velike američke kompanije neka odmah počnu da traže alternativu za Kinu, što između ostalog znači da vratite svoje kompanije KUĆI i proizvodite svoje proizvode u Sjedinjenim Državama“. Kasnije priznaje „naknadne misli“ o svojoj imperijalnoj naredbi, ali ponovo potvrđuje svoju moć da izdaje naredbe.
*
Na sastanku G7 u Bijaricu, predsednik insistira na ponovnom primanju Rusije u članstvo (Rusija je isključena posle invazije Krima). Na konferenciji za novinare pominje Obamu 18 puta: „[Krim] je u izvesnom smislu otet od predsednika Obame. Nije otet od predsednika Trumpa, već od predsednika Obame… Putin ga je nadmudrio. Bio je nadmudren. Predsednik Putin je nadmudrio predsednika Obamu.”
Predsednik zaobilazi sastanak o klimatskim promenama, ali naširoko ponavlja svoju ličnu šemu za sticanje dobiti, to jest insistira da se naredni sastanak održi na njegovom golf terenu u Majamiju, koji prolazi kroz težak period jer ga članovi napuštaju zbog glasina o stenicama. Na Fox & Friends su puni oduševljenja, ali ih brinu meteorološki uslovi. Jedan od prijatelja ističe da je u Majamiju „tokom poslednje nedelje u avgustu… pakleno vruće“. Drugi primećuje da je to sezona uragana. Ali treći otklanja njihove brige: većina događaja se zbiva unutra, u rashlađenim prostorijama, a „ako ste svetski lider, pored vas će hodati ljudi s kišobranima“. U međuvremenu državni tužilac Barr je već iznajmio hotel Trump International u Vašingtonu za božićnu zabavu po ceni od 30.000 dolara.
U Bijaricu predsednik tvituje: „Pitanje koje su mi danas najčešće postavljale kolege svetski lideri… slučajno glasi: ‘Gospodine predsedniče, zašto američki mediji toliko mrze vašu zemlju? Zašto se toliko trude da je upropaste?’“ Nijedan od kolega svetskih lidera nije pomenut po imenu i nijedan se nije oglasio tim povodom.
*
Federalna Služba za državljanstvo i imigraciju objavljuje da deca vojnog i diplomatskog osoblja rođena u stranim zemljama dok su njihovi roditelji tamo službovali više neće automatski biti smatrana državljanima i da moraju podneti prijavu za državljanstvo. Ta neobična odluka izvesno proizlazi iz činjenice da je John McCain rođen u pomorskoj bazi u Zoni Panamskog kanala, gde je njegov otac, admiral, bio stacioniran. Predsednik često ponavlja da McCain nije „prirodni državljanin po rođenju“ i da po ustavu ne može biti kandidat na predsedničkim izborima.
*
Na početku sezone uragana, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštava da je 155 miliona dolara iz fonda za pomoć područjima pogođenim katastrofama prebacilo ICE-u kako bi platio proširenje centara za zadržavanje.
Predsednik izlaže zvaničnicima Unutrašnje bezbednosti svoju ideju o otklanjanju opasnosti od uragana u SAD-u: „Znam. Znam. Zašto ih ne bismo gađali nuklearnim oružjem? Kad počnu da se formiraju na obalama Afrike, dok se kreću preko Atlantika, bacimo bombu u oko uragana i rasturimo ga. Zašto to ne bismo uradili?“ Zvaničnici kažu da će razmisliti.
*
Američka služba za državljanstvo i imigraciju obaveštava migrantske porodice da više neće moći da računaju na „odlaganje odlaska iz medicinskih razloga“. Ranije im je bilo dopušteno da ostanu u SAD-u dok im se deca leče od raka, cerebralne paralize, cistične fibroze i drugih teških bolesti. Sada moraju da napuste zemlju u roku od 33 dana ili će se suočiti s procedurama deportacije.
*
Od 1980, Sjedinjene Države primaju oko 95.000 izbeglica godišnje. Ove godine taj broj je pao na 30.000. Administracija najavljuje da će sledeće godine pasti na nulu.
*
Roditelji koji opremaju decu za početak školske godine sada mogu da kupe rance koji su neprobojni za metke, u raznim bojama i sa slikama Diznijevih princeza i superjunaka iz Osvetnika. „Ranci nude nivo zaštite IIIA, što znači da će zaustaviti .44 magnum, ali ne i metak ispaljen iz automatske puške. Proizvođač kaže: „Mi vam ne kažemo ‘Kupite ranac, on će sve rešiti’. Mi kažemo: u slučaju pucnjave u školi bićete u boljem položaju nego neko ko nema naš ranac“. Dostupni su i neprobojni registratori.
*
Marion Hammer, jedna od najmoćnijih lobistkinja za Nacionalno udruženje puškara (NRA) svedoči u Floridi protiv predloga da se zabrani automatsko oružje: „Kako ćete desetogodišnjoj devojčici koja je za rođendan dobila Ruger 10/22 s roze kundakom reći da je njena puška oružje za napad i da mora da je vrati ili će biti uhapšena jer je počinila krivično delo?“
*
Iz jednog logora su prokrijumčareni iskazi koje su napisala deca:
„Ne možemo da se krećemo a da nekog ne nagazimo. Nisu nam dali prostirku za spavanje, pa spavamo na hladnom betonskom podu. Svetlo se nikad ne gasi.“
„Ne možemo da spavamo jer na svakih 15 minuta čuvari nešto viču.“
„Ovde sam uvek gladan. Tako sam gladan da se budim od gladi usred noći. Suviše se plašim da zatražim još hrane.“
„Za dve nedelje otkad smo ovde, pustili su nas napolje oko pet puta na dvadeset minuta.“
„Nekad, kad pitamo, kažu nam da ćemo ovde biti mesecima.“
*
Dok predsednik razgovara s reporterima u Ovalnom kabinetu, muva kruži oko njegovog lica. On se udara dlanom: „Kako je muva ušla u Belu kuću? To mi se ne sviđa. Ne volim muve. Ne volim muve.“
1. jun – 1. septembar
Eliot Weinberger, London Review of Books, 41/18, 18-26.09.2019.
Prevela Slavica Miletić
Peščanik.net, 21.11.2019.
TRAMPOZOIK