Kad je vrh dno

Vic kaže da će dno biti kada počnemo da u kineske radnje ulazimo sa rečima ”Ništa, hvala, samo razgledam”. Ako je to tačno, onda nam se dno smeška – vlasnici radnji u kineskom tržnom centru na Novom Beogradu koji su, bežeći od inspekcije, naprasno pozatvarali svoje radnje, zapretili su da će podići cene ukoliko poreski inspektori uspeju u nameri da ih nateraju da posluju po propisima.

Sad kad znamo šta je kriterijum za finansijsko dno, da vidimo kako stojimo sa drugim dnima (ili se kaže: dnonovima?). Šta će biti kulturno, političko, duhovno, medijsko, estradno i svako drugo dno? Da li je političko dno, na primer, kad predsednik države ode kod Putina i pred kamerama, dakle – javno, ogovara rođenu Vladu? Ili drugi primer – da li je versko dno kad patrijarh dodeli jednom ministru celu kolekciju crkvenog ordenja samo zato što je ovaj državnim, dakle našim parama, pomagao izgradnju crkava, umesto da ordenje deli za neka duhovna postignuća ili, ako ga već deli onima koji daju pare, da ga dobije država ili još bolje – mi koji državnu kasu punimo?

No, čak i ako utvrdimo šta je dno, odmah se javlja novi problem – kad-tad dođemo u situaciju da dno poraste u našim očima jer se pojavi nešto još niže, nešto što zasluži titulu ”dno dna” pa nam ono što je do tada bilo dno dođe nekako manje strašno i manje gadno, gotovo benigno u poređenju sa dnom dna. I potpuno nam poremeti kriterijum.

Ali, ne očajavajte, uvek može da bude i gore. Može, na primer, da se dno dna proglasi za – vrh. I da taj kriterijum preovlada. Pa da se, kao sada, popularnost stiče neukošću, primitivizmom i neukusom. I da se svaka buduća starleta u nastajanju marketinški doseti da u kameru kaže da je najveća ptica na svetu ”oro” pa da postigne instant poznatost.

Ali ni proglašavanje dna za vrh nije dno dna. Dno dna je – kad vrh postane dno. Kad ljudi, institucije, mediji, događaji koji su važili za vrh počinju da liče na dno. Jer, paradoksalno, kad vrha nema – dno postaje dublje.

Dobrodošli.

Peščanik.net, 18.11.2013.