„Ja sam sada veoma svestan težine reči koje ću izgovoriti (2x). Ali moram javnosti da poručim: ne upisujte decu na blokaderske fakultete! Jer će vam vratiti kao što su vratili ovu devojku iz Šapca – u kovčegu.“ Šlogirani ministar, Pink Plus, 31. mart, 9h,40min.
Prevazišao je sve, i diktatora sa vređanjem Hrvata i obećanjem još jednog preventivnog rata, i lika Brnabić i njegovu nepismenu dreku, više nema šta da se kaže, sem one jedne reči: kad? Dvadeset četiri sata docnije, policija je ušla u Rektorat Univerziteta u Beogradu, gde još drži rektora kao taoca. Špricevi, gas-maske, lekovi, sprejovi i sl. nađeni su (ili ne!) u javnoj ustanovi, jer odgovaraju zahtevima neposredne opasnosti, prirodne ili društvene. Proglašeni su za teroristički arsenal. 1. april ove godine otkazan je, više nema šale. Izjava Šlogiranog terminalna je, jer izražava osnovni cilj, uništavanje onoga što još jedino stoji između doživotne diktature i njenog izvođača: pismenost, znanje, škole od obdaništa do postdoktorskih studija, i naročito – univerzitet. Pismenost je zločinačka, znanje smrtonosno. Podanici smeju biti samo glupi i nepismeni, jer su inače podložni smrtnosti. Strah od smrti najmoćnija je motivacija koju poznajemo. Diktatura misli da je upotrebljiv.
Kad?
16. marta izašla je knjiga I cecchini del weekend. L’inchiesta sui safari umani / Vikend snajperisti. Istraživanje safarija na ljude [u Sarajevu], autor je Ecio Gavaceni (Ezio Gavazzeni), izdavač PaperFIRST. U prvoj nedelji prodaje, knjiga je na četvrtom mestu u Italiji.
Kad?
Klipani od dvadeset i nešto godina su „deca“, naročito ako su naša, mlade žene blizu tridesete su „devojčice“: grad je opasan, pokvaren, zločinački, selu se Šlogirani vraća kad god uzmogne od dilanja sa građevinskim dozvolama, jer tamo je sve tako naše i lepo i glupo i zaostalo i infantilno, kakvo selo jedino može biti pod diktaturom. „Šio mi ga Đura!“, da citiram još jednom Šlogiranog, ista lokacija, isto vreme, na temu međunarodna diplomatija.
Kad?
Diktator diše. Izvređao je svakog Hrvata čije ime zna. Ispričao se sa kolegom Putinom. Pobedio ih je uvek i svuda. Napisao knjigu.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
