Prepušteni narodu
U situaciji kada je znanje maternjeg jezika u školama katastrofalno palo, ministar prosvete reče da treba „inovirati greške“. To vučimediji svesrdno rade, ministrova preporuka je uvažena.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.
Mentalna blokada
Lekovi za smrtonosne i hronične bolesti, kao i antibiotici, kao uostalom i svi lekovi – sem parafarmaceutike – morali bi biti besplatni, jer su svi obilato plaćali zdravstveno osiguranje.
Dan bez njega
Jedini pravi krivac za stanje na univerzitetima u Srbiji je država, koja tlači državne a podupire privatne fakultete. Za Šangajsku listu istinski neuspeh se dogodio u naučno-tehnološkim parkovima.
Glasanje s nogu
Lokalna vlast gubi svaki smisao jer diktator sve zna bolje i više, a kad mu se prohte, zlobivi namćor javno ponižava lokalne predstavnike. Tim postupcima šalje još jednu poruku – da su izbori nevažni.
Stogodišnjica Vini Pua
Imaginarna šuma u kojoj žive oživljene igračke-životinje je zapravo Ešfordska šuma u Saseksu, gde i danas postoji potok u koji su Pu i prijatelji sa mosta puštali štapiće u igri zvanoj – puštapići.
Sa smrtnom kaznom u Evropsku uniju!
Niko nije opomenuo diktatora ni niže rangirane glavešine da ne smeju odobravati, podsticati ili hvaliti smrtnu kaznu, jer time podrivaju osnovni uslov ulaska u Evropsku uniju.
Krajiška kriza
Osnovni cilj diktatorovog izleta bio je poseta rodnoj kući u kojoj nije rođen. U okupljanjima po zaseocima Republike Srpske izvodio je uobičajeni repertoar – obećavao je pomoć i novačio glasače.
Ambitus praecox
Da li bi se mogla pojaviti alternativa diktaturi, sa kvalitetima koje rimski priručnik za političko ponašanje preporučuje u borbi sa najvećim neprijateljem republike, strukturnom korupcijom?
Municiozno
Ovom se rečju još jednom istakao glumac i šešeljoid Lečić opisujući na Pinku neku od vrlina patriotizma i gadosti blokadera. Okliznuo se čovek onako frojdovski: municija bi rešila stvar.
Sveta porodica
Diktatorov izbor vlastite porodice kao uzora, svete porodice odgovara njegovom izjednačavanju sebe i Srbije. To je faza koju bih nazvala tautizam – izjednačavanje sveta sa sobom.
Hitronogo dostojanstvo
Građanka ustanovljenog i nagrađenog ugleda Jasmina Paunović u nekoliko minuta se pokazala kao rasistička glupača, što nije prvi i izvesno ne jedini primer pada na strani narodnog otpora.
Glas
Vučimediji neguju najavljivanje kao sistematsko gutanje slova i slogova, imena, mesta, čitavih rečenica. To šalje poruku o tome da vesti ionako nisu važne – važno je šta govori vlast.
Odiseja: kroz biblioteku pa levo
Jedina uspela ekranizacija Odiseje je ona iz 1968. i u njoj seksi, mudar i snalažljiv Balkanac Odisej, Bekim Fehmiju. Mat Dejmon ima predugu bradu, prekratak nos i ne zna šta je osmeh.
Heterotopija i cinkaroška kultura
Istorijske paralele sa našim slučajem pokazuju da visoka stanja masovne narkoze zahtevaju gvozdeno stezanje institucija terora da bi se zanos pretvorio u patološku pasivnost i pokornost.
Mirko, pazi, metafora!
Nekada davno, kada je postojao verbalni delikt i član 133 Krivičnog zakona, a sudije su bile obavezne partijskim naredbama, političarima nije padalo na pamet da ugrožavaju ugled suda.
Panorama užasa
Tri puna dana vučimediji uporno ćute o činu terora, o još jednom na dugom spisku pretučenih, još od Savamale: o napadu na Vladimira Arsenijevića, dobitnika NIN-ove nagrade.
Kako preskočiti dan
Danas je 11. jul, međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglašen rezolucijom 78/282 UN. U rezoluciji se čak i ne pominje Srbija, ni država ni narod, i niko se ne proglašava genocidnim.
O liturgijskom jeziku
Vlast više nema snage i teži tome da značenje suzi i spreči svaku interpretaciju. Potpuno gubljenje značenja vidimo u uzviku „Aco, Srbine!“. Došli smo do faze u kojoj je argument sveden na refren.
Duhovni plićak
Nema trajnih vrednosti ni zauvek naučenih istina. Ništa nije trajno, još manje prenosivo, svako znanje i svaka veština moraju se obnavljati i ništa nije stečeno pripadnošću.
Nekvalifikovan
Lepo je što diktator voli državu/narod, ali je za razumnu vladavinu to više prepreka miru i stabilnosti, a naročito zakonitosti, nego prednost. Uvređeni ljubavnik može reagovati nerazumno.
Svi su PRDCi pogodili cilj
Antropologija današnjeg novinarstva u Srbiji obuhvata pornografiju, afaziju, nepismenost, skarednu intimizaciju sa režimom, skatološki rečnik, promociju šarlatanstva i sujeverja.
Uzvratna izmišljotina
Na skupu Studenti pobeđuju u Kraljevu, pesmom Milana Rakića „Na Gazimestanu“ rečeno je nešto važno: zemlju voli onaj ko je voli u realnom vremenu. Povod za tu ljubav je znanje, a ne veza tla i krvi.
Samo rakun
Suočiti se lokalno sa predstavama koje prizivaju vizije pakla Hijeronima Boša u času istrebljenja celih naroda i pretnje katastrofom planeti dovoljno je strašno. A tek sledi apokalipsa Dragutina i Milutina.
„Ubi me prejaka reč“
Diktator je konačno priznao da u njega, sa ciljem ubijanja, nije ispaljen metak, već metafora. Njegova izjava samo je parafraza Miljkovićevog slavnog stiha, izuzetak u uobičajenim logoreičnim ispadima.
Najveći srpski mjuzikl
Ne sumnjam da će tužilaštvo utvrditi gde je 100.000 ljudi vežbalo, a da to niko nije primetio, rušenje vlasti ispaljivanjem metafore širokog dejstva iz nepostojećeg oružja u Beogradu 15. marta 2025.
Zoki 2, ili prokletstvo poređenja
Kad se sretnu Brnabić i predsednik parlamenta Slovenije, dva neartikulisana đilkoša odmah se prepoznaju. Zoran Stevanović je osuđivani bivši policajac koji poslanice naziva uličarkama.
Naučno-tehnološki parkovi u Srbiji: šta, ko, gde i čemu?
Kad diktator ređa svoje uspehe, naučno-tehnološki parkovi uvek su na spisku. Iza njih se skriva neka realnost, koju diktator nije u stanju da opiše i objasni.
Po čemu se diktatura prepoznaje
Nakupilo se nepobitnih dokaza da je u Srbiji na vlasti diktatura, specifična i hibridna. Amaterizam sa kojim se to sprovodi nesnosan je u javnosti, rezultati delimični i puzeći.
Mož’ bit al’ ne mora da bidne
Vučimediji uveravaju građane da mesto rođenja i etnička pripadnost jedino opredeljuju kako građanin mora da glasa. Još jedni izbori na Kosovu to su pokazali u punoj svetlosti.
Duboki krst, kulenov stožer, identitetske nauke – ne nužno tim redom
Retko je u istoriji javnog/državnog ludila Srbije bilo ovakve koncentracije u kratkom vremenu, i pri tome stvar nije bila ograničena na vučimedije.
Punk is not ded
Umrla je, u pedeset i šestoj godini, Mardžan Satrapi, autorka strip-romana Persepolis: naslov sa greškom sažeta je poetika njenog grafičkog i književnog rada – samoironija, sarkazam, otpor.
Obedska bara se budi
Plešući žandari su me bacili u limbo stvarnog i nestvarnog. Tek što sam se povratila, devedesetak labudića sleće na crnogorsku obalu, gde su ih sačekali crnogorski žandari te vratili u gnezda.
