Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Šta je njemu Hekuba? Foto: B. Slapšak

Hamlet otpora

Obesti vlasti i nepravde silnih i zlostave gordih nikada nije bilo u tolikom broju na našoj maloj planeti. Ludaci, sociopati, glupaci, kompulzivni lažljivci, lopovi, prevaranti sa stočnog sajma…

Lutka Janez Janša

Janša odstupio

Nažalost, samo ovaj na slici. Prošloga petka, 31. jula, redovni protest imao je posebnu dramaturgiju. Prvo su na Prešernovom trgu pročitana dva anonimna govora o Janezu Janši…

Foto: Predrag Trokicić

Etika cediljke

Kad putujete po BiH znate da ste u hrvatskoj enklavi po džinovskim plakatima sa likovima Gotovine, Tuđmana i Thompsona. Još se niste povratili, a naletite na zid šestospratnice sa likom Mladića.

10.000 biciklov, foto: YouTube

Lapot pod Alpima

Od 103 žrtve korona virusa u Sloveniji, oko 80 su starice i starci iz staračkih domova. To je najviši postotak u svetu u toj kategoriji žrtava. O tome nam je otvoreno govorio ministar zdravlja.

Intervju

Radio Slobodna Evropa – Najviše žrtava ima u zemljama koje nemaju javno zdravstvo. U Italiji i Španiji su privatizovali zdravstvenu zaštitu, tamo nema javnoga zdravstva i zato ima mnogo žrtava.

Foto: Predrag Trokicić

Sremuš

Nova desna slovenačka vlada propisala je starcima vreme za kupovinu hrane do 10 ujutro, pri čemu svi moraju da pokažu dokument sa datumom rođenja, dakle da su stariji od 65 godina.

Intervju

Pobjeda – Kako u globalnim kretanjima vidite ovaj region? – U novoj Jugoslaviji. Cenzurisana tema, zar ne? Jugoslovenstvo bi približilo generacije i pomoglo napuštanju nacionalnih kaveza.

Manolis Glezos

Smrt junaka

Umro je Manolis Glezos. Imao je devetnaest godina kada je sa Apostolom Sadasom zvanim Laki u noći između 30. i 31. maja 1941. skinuo nemačku zastavu sa svastikom sa Akropolja.

Foto: Hupa Brajdič produkcija

Ljubljanski pas

Kroz prazne ulice grada trči crno-beli pas. Onda legne ispred vlade, parlamenta, predsedničke palate, ministarstva. Na leđima nosi pano sa tekstom: Njušim diktaturu (Voham diktaturo).

Goddess, izbeglički dizajn: Slaviša Savić

Termopilići

Grčki neonacisti su granični prelaz na koji Erdogan šalje izbeglice proglasili novim Termopilima… Erdoganova ucena je u globalnim okvirima jeftina, ali je izvesno ne treba plaćati.

Foto: B. Slapšak

Žene u Akademiji

Treba osnovati ŽANU, Žensku akademiju nauka i umetnosti, bez nacionalnog i bez opredeljenja soja (sve i svi su dobrodošli, ako su izvrsni). Ime mora imati istorijsku težinu, pa otud ono Ž.

Foto: Peščanik

Kljukana dinastija

Najskuplja, britanska, sem porodičnih skandala sada očekuje i ozbiljnije događaje, kakav može biti raspad Ujedinjenog kraljevstva. I nije nemoguće da kvinjari krunu sune sam Boris Džonson.

Foto: Ines Tanović Sijerčić

Nagoveštaj?

Veza između pobede levice nad Salvinijem, pada slovenačke vlade, Trampa u Davosu… i Vesne Pešić koja ukazuje kako srpski predsednik ukida smisao parlamentarne demokratije.

Uspon Skajvokera, foto: Disney

Deveta ofanziva

Završnicu Zvezdanih ratova sam gledala u susednom bioskopu (jednom od četiri u centru Ljubljane) na ono prvo Badnje veče. U sali nas je bilo desetak, svi oko četrdesete i više do mnogo više…

Foto: Slavica Miletić

Daj, daj, daj, Colinda!

Završilo se doba smanjenja državničke uštogljenosti na račun gluposti i neukusa, što je globalni i ne samo hrvatski, evropski ili balkanski proces. Kad bi se samo drugi slični procesi završili na izborima!

Foto: Peščanik

Misirče

Tražila sam svoju prazničnu pesmu i našla sam je pri zavijanju zadnje, sto devetnaeste mrsne sarme. Naslov pesme je poznat i obično se navodi kao „Misirlou“, egipatsko devojče.

Foto: Peščanik

Jesen sa Kišom

Kako kaže R. Forlani u prevodu D. Kiša (govori maršal Peten): Francuska će biti lepša, jača, zemlja bez mitinga, parlamentovanja, i bez sindikata, stranaca i droca, zemlja policije, oca-vladaoca!