O liturgijskom jeziku
Vlast više nema snage i teži tome da značenje suzi i spreči svaku interpretaciju. Potpuno gubljenje značenja vidimo u uzviku „Aco, Srbine!“. Došli smo do faze u kojoj je argument sveden na refren.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Duhovni plićak
Nema trajnih vrednosti ni zauvek naučenih istina. Ništa nije trajno, još manje prenosivo, svako znanje i svaka veština moraju se obnavljati i ništa nije stečeno pripadnošću.
Nekvalifikovan
Lepo je što diktator voli državu/narod, ali je za razumnu vladavinu to više prepreka miru i stabilnosti, a naročito zakonitosti, nego prednost. Uvređeni ljubavnik može reagovati nerazumno.
Svi su PRDCi pogodili cilj
Antropologija današnjeg novinarstva u Srbiji obuhvata pornografiju, afaziju, nepismenost, skarednu intimizaciju sa režimom, skatološki rečnik, promociju šarlatanstva i sujeverja.
Uzvratna izmišljotina
Na skupu Studenti pobeđuju u Kraljevu, pesmom Milana Rakića „Na Gazimestanu“ rečeno je nešto važno: zemlju voli onaj ko je voli u realnom vremenu. Povod za tu ljubav je znanje, a ne veza tla i krvi.
Samo rakun
Suočiti se lokalno sa predstavama koje prizivaju vizije pakla Hijeronima Boša u času istrebljenja celih naroda i pretnje katastrofom planeti dovoljno je strašno. A tek sledi apokalipsa Dragutina i Milutina.
„Ubi me prejaka reč“
Diktator je konačno priznao da u njega, sa ciljem ubijanja, nije ispaljen metak, već metafora. Njegova izjava samo je parafraza Miljkovićevog slavnog stiha, izuzetak u uobičajenim logoreičnim ispadima.
Najveći srpski mjuzikl
Ne sumnjam da će tužilaštvo utvrditi gde je 100.000 ljudi vežbalo, a da to niko nije primetio, rušenje vlasti ispaljivanjem metafore širokog dejstva iz nepostojećeg oružja u Beogradu 15. marta 2025.
Zoki 2, ili prokletstvo poređenja
Kad se sretnu Brnabić i predsednik parlamenta Slovenije, dva neartikulisana đilkoša odmah se prepoznaju. Zoran Stevanović je osuđivani bivši policajac koji poslanice naziva uličarkama.
Naučno-tehnološki parkovi u Srbiji: šta, ko, gde i čemu?
Kad diktator ređa svoje uspehe, naučno-tehnološki parkovi uvek su na spisku. Iza njih se skriva neka realnost, koju diktator nije u stanju da opiše i objasni.
Po čemu se diktatura prepoznaje
Nakupilo se nepobitnih dokaza da je u Srbiji na vlasti diktatura, specifična i hibridna. Amaterizam sa kojim se to sprovodi nesnosan je u javnosti, rezultati delimični i puzeći.
Mož’ bit al’ ne mora da bidne
Vučimediji uveravaju građane da mesto rođenja i etnička pripadnost jedino opredeljuju kako građanin mora da glasa. Još jedni izbori na Kosovu to su pokazali u punoj svetlosti.
Duboki krst, kulenov stožer, identitetske nauke – ne nužno tim redom
Retko je u istoriji javnog/državnog ludila Srbije bilo ovakve koncentracije u kratkom vremenu, i pri tome stvar nije bila ograničena na vučimedije.
Punk is not ded
Umrla je, u pedeset i šestoj godini, Mardžan Satrapi, autorka strip-romana Persepolis: naslov sa greškom sažeta je poetika njenog grafičkog i književnog rada – samoironija, sarkazam, otpor.
Obedska bara se budi
Plešući žandari su me bacili u limbo stvarnog i nestvarnog. Tek što sam se povratila, devedesetak labudića sleće na crnogorsku obalu, gde su ih sačekali crnogorski žandari te vratili u gnezda.
Čega se pametan stidi…
Tramp je pohvalio diktatorov intervju Brajtbartu, najvećem medijskom đubretu u SAD. U Evropi nema koga bi, a baš bi se rado osvetio nemilosrdnim Evropljanima koji ga tretiraju kao opasnu budalu.
Ćiju-ći
Licemerje je iznenadna briga i za ljude i za životinje, u čemu je diktator naravno ispred svih, i to nije stvar koja se uopšte sme pominjati, kad je država preplavljena njegovom dobrotom.
Kako se kalio čelik
Zašto trošiti skupe baterije robota na moravac? Koji je smisao srpske robotizacije? Diktatorov hir u ideološkoj praznini, koju ispunjavaju samo praznoverice, pornografija i mantijaški igrokazi.
Vuk voli Milu
Mila Pajić je svojim kratkim esejem ocrtala moguće sumnje i otpor svoje generacije školskom programu koji je za kratko vreme oterao obrazovanje u zadnji jarak države-palanke.
Pekinška patka
Raskomoćen u nekom raju za kinesku nomenklaturu, diktator je ocenio skup na Slaviji i igrokaz njegovih honoraraca sa policajcima nekoliko sati docnije, uz druga očekivana razmatranja o svetu.
Član 11
Diktator opet krši ustavnu odredbu o svetovnosti države i prisvaja crkvu, dok crkva misli da to radi sa državom i takođe krši Ustav. Najveće potencijalne žrtve su nauka, kultura i prosveta.
Četničići
U Kragujevcu su se iste večeri na dve lokacije odigravale objava Memoranduma i predstava Mati na osnovu moje drame Kosovski mit. U pozorištu je bilo više ljudi nego na predavanju Mila Lompara.
Koraksu
Koraksovo ogromno delo ne može se izostaviti ni u istoriji umetnosti, ni u istoriji jedne epohe, kao neoborivi dokaz kulture otpora. Najnovije karikature više nema, sve ostale su na raspolaganju.
Zastati…
Za razumevanje otpora u Srbiji može biti korisno vratiti se „Stalkeru“ Tarkovskoga. U filmu se junaci kreću kroz sumorni pejzaž zaraslih ruševina kao po nepoznatoj planeti, punoj opasnosti.
Ožiljak od filma
U okviru akcije slovenačke javne televizije, deset filmova o Palestini umesto eurosongovskog ačenja, prikazan je „Glas Hind Radžab“ Kauter Ben Hanija, film o smrti palestinske devojčice.
Eksplozija istine
Režimu je potrebna ideologija. Kako nije u stanju da je zamisli i oblikuje, pribegao je jedinoj mogućnosti, da ukrade neku priču. Ništa drugo nije mogao da nađe sem crkve, u najprimitivnijem obliku.
Bedem naroda – još jedan građevinski poduhvat?
Nigde se diktatorove pristalice nisu isprsile, to su obavljali tačno za to predviđeni organi represije i nepredviđene, ilegalne parapolicijske grupe.
Corpus delicti po analogiji
Mesec dana je prošlo, ministru za informisanje se ništa nije desilo zbog izjave da policija ima pravo da bije i ubije studente. Nije otpušten, nije suspendovan, nije ukoren ni opomenut.
Dva pisma ambasadorima
Pisma koja su dva novinara iz Slovenije poslala kao odgovor ambasadoru Nemačke i ambasadorki Izraela, odnose se na Palestinu, na različite načine, i na novinarstvo, politiku i etiku.
Edipovci, lapotovci
Tumačiti stensil sa slikom lapota i tekstom kao pretnju starcima može samo idiot. Reč je o jasnoj ironiji, tačnije sarkazmu, o pravoj poruci režimu i o razumevanju njegovih trikova.
Intervju sa leptirom
Diktator se priučio engleskom. Nije se drao na novinarku, u pitanju je bio novinar. Nije siktao na englesku publiku što nisu isključili telefone. Danju se vampiri često pojavljuju kao leptiri.
Upereni snovi
Ruke na glavu! Lezi dole! To se traži kada se nešto uperi u čoveka: tako je diktator odredio snove. Tačno tako izgledao je i nezakonit početak gradnje Beograda na vodi, ko se još seća.
