Odušak
Nijedna pobuna ne znači ništa bez studentskog i đačkog pokreta. On je vatra iznutra, lepota spolja, sveobuhvatna pamet, obećanje budućnosti. Napolje, u kišu, maglu i sneg, kao 1997, u šetnju.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Kako sam provela 29. novembar
Zemlja bre, nema šta nema, cupkaju lipicaneri, sviraju frule, harmonike, mandoline i gitare, i gusle su tu, samo se srećom ne čuju, sneg pršti, riba se prži, turisti se isto prže, klopa, piće, moda.
Dabogda ti skupština bila na CNN-u!
Živahne snimke poslaničke tuče u Srbiji pratile su kratke i tačne informacije: da je tuča nastala zbog nesreće u kojoj je poginulo petnaest ljudi, pod autoritarnim režimom te države.
Kosta Gavras u Ljubljani
35. filmski festival Liffe u Ljubljani posvećen je Kosti Gavrasu, jednom od najvećih živih režisera, uz retrospektivu njegovih filmova. Snimani od sredine 60-ih ti filmovi nisu izgubili na aktuelnosti.
Uhvatite Kostnera!
Uzalud je govoriti o hotelu Jugoslavija, šta je značio dok je bio nov, u šta se pretvorio za vreme rata, čega se sećamo i šta bismo da zaboravimo. Sećam se ponekog mirnog ručka sa rečne strane…
Lutajući
Popodne se vidi raznolikost Levkosije, lepršavi indijski šalovi, turbani Sika, dugi prsluci Pakistanaca, sve boje kože Afrike. Sve je više Rusa, Izraelaca. Kipar je možda predvorje buduće Evrope.
Kapilarna ohlokratija
CRTA – Osnovu današnje srpske demokrature čini kršenje Ustava, dok je celokupno građanstvo postavljeno u položaj strpljivog slušaoca-psihoanalitičara jednog, zajedničkog sina-vladara.
Čkalja: ne postoji lek za smeh
Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove i u iščekivanju bismo eksplodirali u smeh.
Mossadove vragolije
Akcija sa uređajima koji eksplodiraju ulazi u istoriju i vojne udžbenike. Laicima sa savešću ostaje da se identifikuju sa žrtvama i onim Izraelcima koji su tačno razumeli politiku svoje vlade.
Kaos
Ukratko i da ne okolišim, ovo je najbolje što je u filmu i na TV ikada proizvedeno na temu grčke mitologije: zločesta, bezobrazna, sarkastična i beskrajno zabavna vizija porodice sa Olimpa.
Kandula
Iz novog romana: Hoteli sa imenom Slon nastali su na nekoliko mesta na putu slona Sulejmana od Lisabona do Beča: u Bresanonu/Briksenu, i u Ljubljani. Zašto je karavan išao do Ljubljane?
Furiosa: postapokalipsa je ritnula čabar
Postapokaliptičnu budućnost pregazila je bliska budućnost. Budućnost je naime Gaza: dronovi bez prestanka zuje nad glavama, na stanovništvu se isprobavaju nova oružja.
1984
Razumeli smo kako je Veliki brat iz 1984 izabrao svoje: zapravo nije, oni su napravili njega. Razumeli smo i kako su svinje preuzele vlast u Životinjskoj farmi, ali da će to uspeti i u Srbiji u 21. veku…
Pitanje sreće
Predsednik Svega u Srbiji vrlo je retko srećan: sa sportistima deluje suvišno; u međunarodnim susretima je pokoran; u domaćoj politici uvek nakostrešen, jer zna koliko ga mrze.
Slatki balkanski san Rige od Fera
Najslavniji zatvorenik kule Nebojša bio je Riga od Fera ili Riga Velestinlija, ubijen 1798. Veliki grčki prosvetitelj, bio je pristalica revolucije, republike i ujedinjenja balkanskih naroda.
Ići će, ići će…
Tek što je otvaranje počelo, a prva tema glasi: „Ići će, ići će…“ (Možda tačnije – „More ima da ide, ima da ide…“) Reč je o pravoj narodnoj, tačnije uličnoj pesmi francuske revolucije.
Lotos i Lotofag
U svom uverenju da će pobediti Kamala, računam na bes Amerikanki pred tolikom količinom seksizma i mizoginije: to je jedino što Tramp može iskoristiti protiv nje, a počeo je iz sve snage.
A šta ako?
Ruske granice išle bi do zapadnih granica slovenskog sveta: šta je slovensko, prosuđuje jači. Iz Evrope bi se bežalo na istok, dalje od američke vojne uprave, a s druge strane u SAD.
Republika u opasnosti
Opravdana je zabrinutost uoči drugog kruga francuskih izbora. Hoće li mešavina histerije, panike i paranoje biti dovoljna da građani izađu i glasaju za minimum – očuvanje republike?
Kosovski mit
Povodom Vidovdana i ovogodišnjih nasilnih pratećih događaja u vezi s njim, objavljujemo dramu Svetlane Slapšak o Vidovdanu, to jest njenu „istorijsku igru o ženskoj politici i kulturi u četiri čina“.
Dva dana
Naravno da je država morala da zabrani festival „Mirëdita“ koji skida lepljivu traku s očiju i usta i dozvoljava sećanju da se iskaže i da iz realnosti konačno izbaci vidovdansko breme.
Zločesti dečaci
Ništa se od rezultata istraživanja političkih stavova mladih ne može objasniti „prirodom“: devojčice su iz istog sistema izvukle drugačije pouke, zato što su rano osetile metode patrijarhata.
Svedočenje srpskog influenseronje
Između turbosrpskog i internacidrvenog jezika (prvi je supkulturni ali s vrha bogataškog krema, drugi je podmeče starog partijskog), književni srpskohrvatski funkcioniše kao prava supkultura.
Fuck NATO
Studenti Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani zauzeli su zgradu fakulteta i u najvećoj sali držali stalni zbor: zahtevi su bili prekid svih veza sa izraelskim univerzitetima i mir u Gazi.
Dole Neron!
4. maja 1970. u Ohaju je ubijeno četvoro studenata na protestu protiv američkog napada na Kambodžu. Sledeće večeri, beogradski studenti su izašli na ulicu u znak solidarnosti.
Otoman u UN
Predsednik Republike Srbije odneo je svoj otoman za psihoanalizu u Njujork, u sedište UN i tamo pokazao svom terapeutu, u ovom slučaju globalnom, na šta su osuđeni građani Srbije.
Nežne fašističke dušice
U Bariju će 16. aprila početi suđenje profesoru Lučanu Kanfori (81), jer je uvredio italijansku premijerku Đorđu Meloni, rekavši pre nekoliko godina da je u duši neonacistkinja.
Dubravkin rođendan
Odlučila sam da ne pominjem dan smrti Dubravke Ugrešić, već samo rođendan, 27. marta. Kombinacija holandskih zumbula, kojoj smo dali njeno ime, u punom je cvatu.
Beskonačni 8. mart
Više mrzimo napadno veselje i crknute karanfile, a naročito likove koji ih nose kao da im je ta ruka u gipsu. Pitanje zbog čega je 8. mart postao praznik pažljivo se izbegava.
Najbolji dečki
U Dubrovniku će, od 7. do 10. marta, ekipa iz snova, pre svega feralovci, raspravljati o raznim vidovima užasa posle rata: za vreme 8. marta i bez ijedne jedine učesnice.
Ne dirajte mi kupus!
Kupusna prepiska Plenkovića i Vučića je sramota za politiku, diplomatiju, javni govor i opštu kulturu. Treba ovde ukazati na njihovo neznanje, nepoštovanje i manipulisanje kupusom.
Pohvala ludosti i Utopija
Erazmo i Tomas živeli su u neobično turbulentno doba – ratovi, suludi vladari, stradanje civila, genocid nad jereticima. Hoću, naravno, da istaknem aktualnost društvene kritike oba mislioca.
