Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Žena fotografiše razbijeni izlog Hugo Boss radnje

Dole šik!

Ono što se nekada zvalo Salon knjige u Parizu sada se zove Pariz knjiga, i umesto u elegantnom Gran Paleu odigrava se u pravim sajamskim prostorima kod Versajskih vrata. Ove godine je bio od 15. do 18. marta…

reklama za coca-colu

Datumi…

Okruženi informacijama i znanjem, a lišeni aparata da kritički razmišljaju o svetu oko sebe, ustrašeni ljudi jednostavno odbacuju izvore: društvo informacija nema budućnosti ako prevlada strah.

Mimo i magarci

Domeniko/Mimo Lukano, gradonačelnik gradića Riače u Kalabriji je u kućnom pritvoru i biće mu suđeno, jer je nekoj izbeglici savetovao da se uda za italijanskog građanina i tako dobije državljanstvo.

Utreht, Sol Lumen

Utrehtski zvonik

Ako igde u Evropi homoseksualna kultura ima svoje pribežište, onda je to Holandija. Ovde tolerancija ima čvrste istorijske temelje i važna je tačka identifikacije Holanđana. (tekst iz 2011, tema Parada ponosa +)

Kamenovi spoticanja u Berlinu

Spotaknice

Šestog avgusta biće postavljene 23 spotaknice u Ljubljani. Reč je o projektu nemačkog umetnika Gintera Demniga da se pred kuće zadnjeg boravka žrtava nacizma postave kamenovi spoticanja.

Pogled na Atinu sa Akropolja

Pop i vatra

Episkop kalavritsko-egalejski Ambrosije izjavio je da je požar božji odgovor na vladu koju vodi ateista. Arhiepiskop Atine i cele Grčke Hijeronim je na to izjavio da je bog ljubav, a ne osveta.

Prostakluk umesto stila

Novosti – Odgovor Asji Bakić u povodu njene kritike knjige ‘Rod i Balkan’: Ona krivicu za položaj Istanbulske konvencije u Hrvatskoj prebacuje na nas dve, ali ova knjiga je nastala pre početka rasprave o Konvenciji u Hrvatskoj.

Mala crna haljina

Oktobra 1990. kupila sam u Beogradu svoju poslednju malu crnu haljinu. Dubravka Ugrešić me je povela u finu radnju u Čika Ljubinoj ulici, u kojoj su imali jednostavne pletene haljine u odgovarajućim veličinama.

Most

Most na Neretvi koji je srušen da bi bio strateški upotrebljen doživeo je zasluženu kaznu; niko ga ne upotrebljava, kod njega se zaustavlja još samo pokoja slovenačka partizansko-turistička grupa.

Mit i mrak

U Mladićevom slučaju je došlo do izjednačavanja sa narodnim herojem, a u Praljakovom je izabran Sokrat, premda je na raspolaganju bilo rimskih vojnika koji su se ubili u jasnijim okolnostima.

Katalonistan

Domaće policije su već više puta tukle građane Španije, Portugalije, Grčke i Italije kad su se bunili protiv „strogoće“ štednje. Katalonija dakle ne bi mogla biti nešto posebno uznemirujuće… pa ipak jeste.

Devet pobeda

Sportske uspehe slovenačke košarkaške reprezentacije treba nekako „prevesti“ u druge sfere, zaboraviti radost i skakanje i posvetiti se metaforičkim značenjima i maštanjima dostojnim građanina.