Kakav Përtej, bre!

Uzvična rečenica iz naslova predstavlja deo svakodnevnog vokabulara srbijanske diplomatije, kada je reč o razvoju odnosa između Beograda i Prištine. Ta relacija je, inače, postala mantra ne samo domaće politike već i strane, naročito od dolaska neoradikala na vlast. Naravno, ova rečenica je uobičajena i za policajce na graničnim i administrativnim prelazima sa Kosovom. Recimo, ako bi se neko uputio iz Albanije preko Kosova ka Beogradu, po prispeću na prelaz Merdare, policajac nehajno naslonjen na polupani kontejner, koji predstavljao administrativni granični punkt, rekao bi mu: „Ma kakakv Beograd, bre! Vrati se na Preševo! Ovo ti nije zvanični granični prelaz!“ „A šta je ovo?“, pitao bi zbunjeni putnik. „E, ovo ti je administrativni prelaz.“ I putnik bi morao da se vrati nazad i da potraži neki zvanični granični prelaz, koji ima famozni pečat, bez kog se ne može ući u Srbiju. Ali za građane Kosova važi da mogu prelaziti administrativne punktove samo sa ličnim kartama, što mnogi koriste, naročito Srbi sa severa Kosova. Ponekad to čine i Albanci. Međutim, ako se zovete Škeljzen Malići i putujete iz Prištine za Beograd na promociju knjige Studija slučaja Përtej, dospete na granični prelaz Merdare, pružite ličnu kartu, isti taj policajac vam onda kaže: „Ma kakav Përtej, bre! Za tebe nama prelaska preko!“ To se jutros i dogodilo kada je Škeljzen Malići sa ostalim promoterima knjige iz Prištine dospeo na Merdare. Trebalo je preći administrativni prelaz i doći u Centar za kulturnu dekontaminaciju gde već mesecima traje obeležavanje 20 godina kulturne saradnje između, ne Beograda i Prištine, već samosvesnih pojedinaca na obe strane, koji su uprkos ovakvom stavu vlasti, radili ovaj nimalo lak posao tokom dve decenije.

Knjiga Studija slučaja Përtej poredstavlja pokušaj arhiviranja individualnih praksi saradnje umetnika, intelektualaca i društvenih aktivista sa Kosova i iz Srbije, od 1997, kada je u beogradskom CZKD-u, uprkos nemogućim političkim uslovima, realizovana izložba Përtej, do današnjih dana. Bilo je u međuvremenu mnogo kulturnih događaja, projekata, korpodukcija, saradnje u gotovo svim oblastima umetnosti, ali izložba savremene kosovske umetnosti Përtej, čiji je kustos bio Škeljzen Malići, ostala je kao nulta tačka promene, koja se odvija dugo i sporo. Počelo se usred političkog i vojnog konflikta da bi se nastavilo u postkonfliktnim društvima, čije se političke elite danas hvale procesom „normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“. Time se, razume se, hvale i političke elite EU, uz čiju podršku se danas realizuje većina ovakvih kulturnih događaja. Promocija knjige Studija slučaja Përtej trebalo je da se održi pod pokroviteljstvom Delegacije EU, Ambasade Švajcarske u Beogradu, Fonda za otvoreno društvo Kosova ali i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Na nama je da zaključimo koja karika u lancu je odgovorna za blokiranje ovog kulturnog događaja, kao i za zabranu ulaska filozofa i istoričara umetnosti Škeljzena Malićija u Srbiju. Šta je Malićija kandidovalo za listu nepoželjnih osoba u Vučićevoj Srbiji? Možda činjenica da je jedno vreme obavljao funkciju specijalnog savetnika albanskog premijera Edija Rame? Ili to što je bio jedan od najvažnijih aktera kulturne saradnje na liniji Priština-Beograd? Možda nezaboravljeni konflikti i javne debate sa predstavnicima beogradske kulturne elite iz osamdesetih. Ne, Aleksandar Vučić ne razmišlja u tom pravcu. On je želeo da uoči nove runde u Briselu, koja je zakazana za 24. jun, pokaže mišiće i uzvrati za hapšenje jednog od najvećih intelektualaca i kunstistoričara na srbijanskoj političkoj sceni – Marka Đurića, kustosa izložbe u vozu „Kosovo je Srbija“, što je bio jedan od mnogobrojnih događaja političkog unazađivanja političke „normalizacije“ pomenutih odnosa. Dakle, Škeljzena za Marka. To već liči na Vučića i njegovu logiku iz devedesetih koju on demonstrira svakodnevno. Jedino visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini i ostalim međunarodnim posrednicima ovog pozorišnog dijaloga između Vučića i Tačija to još nije jasno.

U svakom slučaju, potez na Merdaru je povučen jutros. Škeljzen Malići se vratio u Prištinu dok će predstavljanje knjige Studija slučaja Përtej morati da sačeka neku novu fazu „normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“. Ipak, prelaz preko granice nije jednostavan iako su Vučić i Tači godinama usaglašavali stavove oko objedinjenih administrativnih prelaza. Pa nisu uzalud organizovane grupe, koje je koordinirala BIA, palile granične prelaze i podizale barikade od balvana. Nikada nije bilo lako preći preko te granice. Pa ipak, Përtej je prelazio i u danima vladavine Slobodana Miloševića i njegovih militantnih elita. Danas, međutim, u jeku procvata demokratije i sloboda svih vrsta u Srbiji, to nije moguće. Sećam se kada su se intelektualci građanske provenijencije utrkivali ko će lepše ljubavno pismo javno uputiti Vučiću i Dačiću nakon dolaska na vlast, jer su preuzeli posao o kome su oni sanjali decenijama. To se brzo izvitoperilo i danas imamo teatar bahatog divljaštva koje provocira sukobe na svakom koraku. Za Vučića i njegove saradnike mimikrijski ples je završen. Sada ostaje samo onaj radikalski, nalik Šešeljevom u Hrtkovcima, ili pred CZKD-om nedavno, koji je on izveo za svog poslodavca. Otuda ona rečenica iz naslova, u stvari, nije izvorno deo vokabulara srbijanskih policajaca na graničnim i administrativnim prelazima sa Kosovom. To je zapravo rečenica predsednika Aleksandra Vučića. Po intonaciji, intenciji i sadržaju. Bahata je, arogantna, neznalačka i autoritarna. To je njegova vizija saradnje između Beograda i Prištine.

Peščanik.net, 19.06.2018.