Naslov teksta uvek treba da sadrži reč „Afrika“ ili „tama“ ili „safari“. U podnaslov možete staviti reči poput „Zanzibar“, „Masai“, „Zulu“, „Zambezi“, „Kongo“, „Nil“, „veliko“, „nebo“, „senka“, „bubanj“, „sunce“ ili „nekadašnje“. Korisne su i reči „gerilci“, „večno“, „drevno“ i „tribalno“. Imajte u vidu da se Afrikanci koji nisu crni zovu „ljudi“, dok su crnci uvek „narod“.
Na korice knjige nikad ne stavljajte sliku uljuđenog Afrikanca, osim ako taj Afrikanac nije dobitnik Nobelove nagrade. Kalašnjikov, isturena rebra, obnažene grudi – to može. Ako baš morate da stavite Afrikanca, on treba da bude obučen u masai, zulu ili dogon nošnju.
Pišite o Africi kao da je to jedna zemlja. Vrela i prašnjava zemlja sa širokim pašnjacima, ogromnim krdima životinja i visokim, mršavim i izgladnelim ljudima. Ili vrela i sparna zemlja u kojoj ljudi izrazito niskog rasta jedu majmune. Ne opterećujte se preciznim opisima. Afrika je velika: četrdeset četiri države, 900 miliona ljudi koji su suviše zauzeti gladovanjem i umiranjem i ratovanjem i emigriranjem da bi čitali vašu knjigu. Ovaj kontinent je pun pustinja, džungli, gora, savana i drugih stvari, ali vaš čitalac za to ne haje, zato se držite romantičnih, evokativnih i neodređenih opisa.
Potrudite se da pokažete kako svaki Afrikanac duboko u sebi nosi muziku i ritam, i kako Afrikanci jedu ono što ne jede niko drugi na planeti. Ne pominjite ni pirinač ni govedinu ni žito; najomiljenija afrička poslastica je mozak od majmuna, uz koze, zmije, crve, gusenice i sve vrste divljači. Trudite se da pokažete kako i vi bez problema možete da jedete tu hranu, i opišite kako ste je zavoleli – zato što vam je stalo.
Tabu teme: obične porodične scene, ljubav dvoje Afrikanaca (ukoliko nije tragična), pominjanje afričkih pisaca ili intelektualaca, pominjanje školaraca koji ne boluju od frambezijaze, ne pate od ebola groznice i kojima nisu unakažene genitalije.
Čitaocu se obraćajte konspirativno, tužnim tonom koji sugeriše da ste tako nešto i očekivali. Na samom početku se zakunite da je vaš liberalizam besprekoran i spomenite koliko volite Afriku, kako vam je prirasla za srce i kako bez nje više ne možete. Afrika je jedini kontinent koji se može voleti – iskoristite to. Ako ste muško, uronite u njene tople devičanske šume. Ako ste žensko, tretirajte je kao muškarca u safari jakni koji odlazi u suton. Afriku možete žaliti, obožavati ili savladati. Koji god pristup da izaberete, potrudite se da ostavite snažan utisak kako bez vaše intervencije i vaše značajne knjige Africi nema spasa.
Vaši afrički likovi mogu biti goli ratnici, odane sluge, proroci i vidovnjaci, stari mudraci koji žive u divnoj osamljenosti. Ili korumpirani političari, neuki poligamni turistički vodiči i prostitutke s kojima ste spavali. Odani sluga se uvek ponaša kao sedmogodišnjak kome treba čvrsta ruka; plaši se zmija, ume s decom i uvek vas upliće u svoje komplikovane porodične probleme. Stari mudrac uvek potiče iz uglednog plemena (a ne iz grebatorskih plemena kao što su Gikuju, Igbo ili Šona). Ima vodnjikave oči i blisko oseća Zemlju. Savremeni Afrikanac je debeli kradljivac zaposlen u uredu za izdavanje viza, i odbija da izda radne dozvole kvalifikovanim zapadnjacima kojima je zaista stalo do Afrike. On je neprijatelj razvoja i zloupotrebljava svoj položaj zagorčavajući život pragmatičnim i dobronamernim apatridima koji bi da osnuju nevladinu organizaciju ili rezervat. On može da bude i intelektualac školovan na Oksfordu, koji je postao političar-masovni ubica u otmenom odelu. On je kanibal koji voli Cristal šampanjac a majka mu je bogata veštica koja zapravo vuče sve konce u državi.
U knjizi obavezno morate imati i lik izgladnele Afrikanke, koja polugola tumara izbegličkim kampom i čeka milostinju sa Zapada. Njenu decu prekrivaju muve a dojke su joj otegnute i usahle. Ona mora da izgleda potpuno bespomoćno. Ne sme da ima ni prošlost ni istoriju; takva skretanja mogu potpuno da unište dramatični momenat. Kukanje je poželjno. U dijalozima o sebi ne sme da kaže ništa, ukoliko ne govori o svojoj (neizrecivoj) patnji. Trudite se da u knjizi imate i jednu toplu i majčinsku figuru, koja se gromoglasno smeje i brine za vaše zdravlje. Zovite je samo Mama. Sva njena deca su delikventi. Ti likovi treba da se motaju oko vašeg junaka, kako bi on izgledao dobro. Vaš junak može da ih savetuje, da ih kupa, hrani; vaš junak stalno nosi malu decu i video je Smrt. Vaš junak ste vi (ako se radi o reportaži), ili je to lepa, tragična međunarodno poznata ličnost/aristokratkinja, koja sada brine o životinjama (ako je u pitanju beletristika).
Negativci sa Zapada mogu da budu deca torijevskih ministara, Afrikaneri, službenici Svetske banke. Kada pišete o stranim eksploatatorima, pomenite kineske i indijske trgovce. Krivite Zapad za stanje u Africi. Ali nemojte biti previše konkretni.
Uopštenost je dobra. Izbegavajte Afrikance koji se smeju, ili pokušavaju da školuju decu ili prosto žive običnim životom. Afrički likovi treba da budu živopisni, egzotični, impresivni – ali iznutra prazni, bez dijaloga, bez sukoba i ishoda svojih priča, bez dubine ili mana koje bi samo poremetile priču.
Detaljno opisujte gole grudi (mlade, stare, konzervativne, nedavno silovane, velike, male) ili unakažene genitalije, ili uvećane genitalije. Ili bilo kakve genitalije. I leševe. Ili još bolje, gole leševe. A posebno istrulele gole leševe. Zapamtite, svaki tekst koji predate, a koji opisuje prljave i očajne ljude, drugi će zvati slikom „prave Afrike“, a takav citat vam je potreban na poleđini knjige. Nemojte da vam zbog toga bude neugodno: vi pokušavate da im pomognete da dobiju pomoć sa Zapada. Najveći tabu u pisanju o Africi jeste opisivanje ili prikazivanje mrtvih ili napaćenih belaca.
S druge strane, životinje se moraju tretirati kao zaokruženi, složeni likovi. One govore, (ili frkću dok ponosno zabacuju grivu) i imaju imena, ambicije i želje. Takođe gaje i porodične vrednosti: vidite kako lavovi uče svoju decu? Slonovi su brižni, ženke su dobre feministkinje a mužjaci dostojanstvene glave porodice. Isto važi i za gorile. Nikada ne pišite negativno o nekom slonu ili gorili. Slonovi možda uništavaju useve i ubijaju ljude. Ali vi uvek stanite na stranu slona. Velike mačke imaju prefinjeni naglasak. Hijene su legitimna meta i imaju jedva primetan bliskoistočni naglasak. Afrikanci niskog rasta koji žive u pustinji ili u džungli mogu se predstaviti humoristički (ukoliko nisu u sukobu sa nekim slonom ili šimpanzom ili gorilom, kada su oličenje zla).
Posle poznatih aktivista i humanitaraca, u Africi su najznačajniji konzervacionisti. Nemojte da ih uvredite. Potrebni su vam da bi vas pozvali na svoj ranč od 12.000 hektara, ili „zaštićeno područje“, a to je jedini način da intervjuišete poznatog aktivistu. Knjige sa slikom hrabrog konzervacioniste se često dobro prodaju. Svaki osunčani belac u bež odelu, koji je nekad držao antilopu kao ljubimca ili imao farmu je konzervacionista, dakle, čovek koji čuva bogato kulturno nasleđe Afrike. Kada njega ili nju intervjuišete, ne pitajte ih za godišnji budžet; ne pitajte ih koliko zarađuju na svojim divljim životinjama. Nikad ih ne pitajte koliko plaćaju svoje radnike.
Čitaoci će se razočarati ako ne spomenete afričko svetlo. I zalazak sunca. Afrički zalazak sunca je nezaobilazan. Uvek je veličanstven i crven. Nebo je uvek prostrano. Široka prostranstva i divlje životinje su ključni elementi – Afrika je zemlja širokih prostranstava. Kada pišete o stanju flore i faune, obavezno napomenite da je Afrika prenaseljena. Kada vaš junak u pustinji ili džungli živi sa domorocima (a to je svako ko je niskog rasta), možete spomenuti da je Afrika izgubila mnogo stanovnika zbog SIDE i Rata (koristite velika slova).
Trebaće vam i noćni klub koji se zove Tropikana, gde izlaze plaćenici, zli novobogataši, prostitutke, gerilci i apatridi.
Knjigu uvek završite nekim citatom Nelsona Mandele o dugama ili preporodu. Zato što vam je stalo.
Napomena: Ovo je najčitaniji tekst na sajtu Grante.
Binyavanga Wainaina, Granta 92,
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 11.10.2010.
BLACK LIVES MATTER