Foto: Igor Nađalin

Bledoliki

„Jednog jutra se belac Anders probudio i shvatio da je preko noći njegova koža postala tamna“. Tom referencom na Kafkin Preobražaj počinje novi roman Mohsina Hamida Poslednji beli čovek.

Kaži njihovo ime, foto: Peščanik

Velika prevara

U subotu je u gradu Bafalu, u državi Njujork, beli osamnaestogodišnjak ubio trinaestoro ljudi, od kojih je njih jedanaest bilo crno. Beli mladić svoj zločin vidi kao pobunu protiv „velike zamene“.

Foto: Predrag Trokicić

Budi kao Ranka

Ranka Kašiković Davčik iz Subotice odbila je da sedne u autobus Stranke: „Zamolila bih te da me više ne obaveštavaš o političkim akcijama i dešavanjima, nisam u mogućnosti da idem. Hvala.“

Simone Hunter, 19 godina, Minneapolis, foto: Widline Cadet za The New Yorker

Lepa norma

Početkom ove nedelje bio je veliki dan. Veliki dan za crnu studentkinju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Velika bela doktorka nije joj zasela kolenom za vrat. Nije je čak ni šutnula.

Mural u Vašingtonu, foto: Khalid Naji-Allah/Executive Office of the Mayor/AP

BLM murali

Gradonačelnica Vašingtona je od 8 umetnika tajno naručila da za nekoliko sati ispišu mural „Crni životi su važni“ slovima visine 15 metara duž dva bloka na ulici koja vodi do Bele kuće.

Time out u Americi

Pokret BLM postigao je nešto po pitanju reforme policije i podizanju svijesti o dugotrajnoj sustavnoj diskriminaciji Afroamerikanaca, ali to neće izliječiti ozbiljnu bolest američkog imperija…

Denver, foto: Tyler Tomasello/Zuma/Rex/Shutterstock

Plima

U globalnom smo danas selu, sve je povezano i virusi i ideje i revolucije brže se kreću okolo po svijetu. I ove demonstracije na ulicama američkih gradova nisu samo američke…

Izuzetne žrtve

Govor u crkvi Riversajd bio bi dovoljan da M. L. King dobije mesto u panteonu antiratnih aktivista iz 60-ih godina prošlog veka. Pa ipak, njegovo protivljenje Vijetnamskom ratu skoro je izbrisano iz javnog sećanja.

Strast u politici

Šta je politika identiteta? Da li je to deo društva koji ne volite, ali koji se za svoje interese bori kao i vi za vaše. Ili je u pravu Mark Lilla kada kaže da je to „pseudopolitika samoživosti i sve užeg samodefinisanja“.

Statuomanija

Zahtev da spomenici junacima američke Konfederacije ostanu na prvobitnoj lokaciji i u originalnom kontekstu ravan je zahtevu da napustimo posao preispitivanja sopstvenog shvatanja prošlosti.