Islamistički Pokret Otpora (poznat pod arapskom skraćenicom Hamas) već dve godine gubi podršku na domaćem i međunarodnom planu. U vreme dolaska ove partije na vlast početkom 2006, uprkos bojkotu međunarodne zajednice, Hamas je uživao podršku Palestinaca. Pošto je osvojio parlamentarnu većinu zahvaljujući svojoj antikorupcijskoj platformi koja je obećavala reforme, Hamas je naporno radio kako bi upravljao zemljom bolje od svoga rivala i prethodnika Fataha.
Stvari su krenule nagore kada je Hamas nasilno preuzeo kontrolu nad Gazom. Pokret je zatim odbio ponudu nacionalnog pomirenja od strane svog nacionalističkog rivala, Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
U novembru 2008. propao je pokušaj uspostavljanja nacionalnog jedinstva iniciran od strane Egipta, jer su lideri Hamasa u poslednji čas odbili da se pojave na pregovorima u Kairu. Njihovo odsustvo za okruglim stolom uznemirilo je Egipćane, koji su zajedno sa drugim arapskim liderima javno ukorili Hamas. Omar Sulejman, šef egipatske obaveštajne službe, koji je organizovao sastanak, uslove koje je Hamas postavio nazvao je“neopravdanim izgovorima.” Hamas je, naime, zahtevao da njegovi lideri u pregovorima budu izjednačeni sa palestinskim predsednikom, i oslobađanje svojih vojnika, koji su držani kao taoci na Zapadnoj obali. Predstavnici PLO tvrde da je Hamas odbio da učestvuje u pregovorima o ujedinjenju zato da bi izbegao zahtev PLO za predsedničke i parlamentarne izbore.
Anketa koju je zatim sproveo Centar za medije i komunikaciju iz Jerusalima pokazala je da većina Palestinaca krivi Hamas za neuspeh pregovora. Istraživanje koje je sponzorisala nemačka fondacija Fridrih Ebart pokazalo je da 35,3% ispitanika smatra da Hamas snosi veću odgovornost za zastoj u pregovorima.
Izostajanje međunarodne podrške od izbora 2006, odbacivanje ponude Egipta, jedinog arapskog suseda Gaze, doprinelo je zamiranju podrške Hamasu na domaćem planu. U novembru su ispitivanja javnog mnenja pokazala da samo 16,6% Palestinaca podržava Hamas, u poređenju sa skoro 40% onih koji podržavaju Fatah.
Zbog toga je Hamas tačno izračunao, dok se šestomesečni prekid vatre sa Izraelom približavao kraju, da nema šta da izgubi prekidom primirja. Hamas se pokazao nesposobnim da obezbedi otvorene granice i prekid izraelske okupacije, istovremeno odbijajući da deli vlast sa Abasom.
Hamas i Izrael su odustali od prekida vatre iz različitih razloga. Obe strane su spremne da gaze preko leševa kako bi ispunile svoje političke ciljeve. Prvi žele da povrate podršku javnosti tako što će ponovo biti njeni heroji, dok drugi žele da uoči izbora pokažu svoju odlučnost pred izraelskom javnošću.
Bezobzirni napadi Izraela na Gazu zlatan su rudnik za Hamas. Pokret je obnovio svoju poziciju u arapskom svetu, obezbedio veću međunarodnu podršku i uspeo da odloži neposredne i posredne izraelsko-palestinske pregovore. Hamas je takođe osramotio i najjače arapske susede Izraela – Egipat i Jordan.
Iako još uvek nije jasno kako će se ovaj sukob završiti, jasno je da je Hamas uspeo da za dlaku izbegne potpuni krah pred svojom javnošću, a da su umereni lideri primorani da odstupe od podrške bilo kakvom primirju sa Izraelom.
Izraelci su napali Gazu u poslednjim danima Bušove administracije. Baš kao i neuspela avantura Džordža Buša u Iraku, i ova izraelska akcija ide na ruku radikalnim snagama u arapskom svetu. Nadajmo se da će Obamina administracija uočiti da ovaj rat za posledicu nema samo ratne zločine, već i da je u apsolutnoj suprotnosti u odnosu na njene javno proklamovane ciljeve.
Washington Post, 29.12.2008.
Prevela Marija Ivanović
Peščanik.net, 07.01.2009.
IZRAEL / PALESTINA