„Mi nismo narod koji je rasno netrpeljiv“, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada i zapošljavanja i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma i Romkinja u Srbiji Nenad Ivanišević. Povod za ovu izjavu je prebijanje učenika romske nacionalnosti sedmog razreda od strane grupe učenika osmog razreda srpske nacionalnosti. Prebijeni učenik je nosio zastavu Republike Srbije što su nasilnici shvatili kao uvredu. Prema očevicima, oni su uzvikivali „ne može Ciganin da nosi srpsku zastavu“. Ivanišević ne spori da je u pitanju zločin iz mržnje, koji je za svaku osudu, ali naglašava da su takvi zločini „pojedinačni slučajevi“.
Ima li istine u izjavi državnog sekretara? Naravno da nema. Rasna netrpeljivost, naročito prema Romima, izražena je u srpskom društvu. Kada Ivanišević kaže da „MI nismo rasno netrpeljiv narod“, gde se podrazumeva da smo MI – Srbi, on ne samo što negira postojanje problema, već podržava podelu na Srbe i ne-Srbe. Da je izjavio da se u našem društvu ili državi ne toleriše rasna netrpeljivost, ne bi dao ništa tačniju izjavu, ali bi ona bila manje problematična. Upravo vođeni tom podelom na Srbe i ne-Srbe, osmaci su krenuli u napad; krenuli su vođeni time da ovo nije država svih njenih građana i građanki već država Srba.
U drugom delu izjave, Ivanišević izriče jednu istinu: „ovakvi slučajevi su nam pokazatelj da moramo svoju decu svakodnevno da učimo da budu ljudi, jer je to podjednako važno, kao i to da budu odlični đaci“. Deo te obaveze, kao obrazovno-vaspitne ustanove, moraju preuzeti i škole. Međutim, naše škole trenutno nisu u stanju da tu obavezu preuzmu. Prevelika odeljenja, nedostatak sredstava, slaba motivisanost nastavnika i nastavnica (delimično izazvana malim primanjima, delimično nametanjem sve većeg broja administrativnih obaveza zbog kojih često ne mogu da se posvete nastavi) teško da mogu da obezbede uslove za sprovođenje vaspitnog dela u obrazovno-vaspitnim ustanovama.1 A upravo taj vaspitni deo se bavi učenjem dece da budu ljudi.
Nove najave u promenama obrazovno-vaspitnog sistema, odnosno uvođenje dualnog obrazovanja, ukazuju da ćemo se sve više udaljavati od vaspitnog dela. Tiha revolucija na ovom polju se već odigrala pre tri godine. Naime, školske 2014/2015. godine određeni profili u stručnim školama počeli su da primenjuju nove nastavne planove i programe. Po tim planovima i programima izbačeni su pojedini opšteobrazovni predmeti, dok je drugima smanjen obim časova. Konkretno, nastava istorije, koja se ranije u stručnim školama izvodila dve godine, sada se izvodi godinu dana. Predmeti sociologija i ustav i prava građana, koji su izučavani svaki po godinu dana, spojeni su u predmet sociologija sa pravima građana koji se izučava godinu dana. Predmet filozofija je ukinut (ali je uveden predmet medicinska etika). Pojedinim profilima je ukinut predmet likovna kultura, a pojedinim muzičko vaspitanje, dok su ranije izučavana oba predmeta, svaki po godinu dana. Pored toga, predmeti istorija i geografija svedeni su na izučavanje Srbije. To jest, od pre tri godine, za srednjoškolce istorija i svet počinju i završavaju se Srbijom. Osmaci sa početka teksta ne bi imali nikakvih problema da se uklope u takav sistem.
Nasuprot tome, broj časova prakse je povećan i uveden je novi stručni predmet – preduzetništvo. Dok je razumljivo uvođenje ovog predmeta za određene profile (kozmetičke ili fizioterapeutske tehničare koji mogu da otvore male biznise), nije jasno kakvu korist će imati učenici i učenice drugih profila. Hoće li medicinska sestra-tehničar moći da otvori svoj dom zdravlja, ili stomatološka sestra svoju ordinaciju?
Zagovornici dualnog obrazovanja kao jedan od glavnih argumenata ističu činjenicu da će to obrazovanje omogućiti brže i efikasnije uključivanje mladih na tržište rada. Na javnoj raspravi o dualnom obrazovanju u Nišu (kojoj sam prisustvovala), na pitanja o ukidanju opšteobrazovnih predmeta i preopterećenosti dece praksom (odnosno radom za 65 dinara po satu „produktivnog rada“) je odgovarano da će se sve to rešiti nastavnim planovima i programima. Prethodne promene nastavnih planova i programa dovele su do smanjenja fonda časova opšteobrazovnih predmeta i povećanja fonda časova prakse. Nema razloga da sumnjamo da će se taj trend nastaviti.
Hoće li se državni sekretar u Ministarstvu rada i zapošljavanja i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma i Romkinja u Srbiji Nenad Ivanišević pobuniti protiv Nacrta zakona o dualnom obrazovanju, jer ne omogućava da „decu učimo da budu ljudi“ (da ne govorimo o omogućavanju eksploatacije te dece)? Hoće li deca na časovima preduzetništva učiti da svet ne počinje i ne završava se Srbijom, ili će to biti rezervisano za pauze između „produktivnog rada“? Upravo opšteobrazovni predmeti, pre svega humanističke nauke, omogućavaju deci da postanu „kompletni građani koji misle svojom glavom, kritikuju tradiciju i razumeju značaj tuđih patnji i dostignuća“, kako navodi Marta Nusbaum u svojoj knjizi „Ne za profit: zašto je demokratiji potrebna humanistika“. Možda bi državni sekretar rekao da se to nas ne tiče, jer „mi nismo rasno netrpeljivi“. A ko će i kako učiti decu da budu ljudi? Pa eto, kada roditelji ostanu bez posla jer su njihova deca jeftinija radna snaga, možda bi oni mogli u potpunosti da preuzmu taj zadatak.
Peščanik.net, 14.06.2017.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU________________
- Nakon najava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Ane Brnabić da će u prosveti biti otpuštanja, kao i zatvaranja škola sa malim brojem đaka, može se očekivati da će se ovi problemi samo povećavati.