- Peščanik - https://pescanik.net -

Kako protiv stabilokratije

Foto: Predrag Trokicić

Vučićeve izjave na Glavnom odboru SNS-a i pre toga za Politiku, povodom zahteva dela opozicije i LDP-a o formiranju prelazne vlade uz posredovanje EU, navode na pomisao da izborna autokratija u Srbiji možda još uvek nije u potpunosti konsolidovana. „Dok sam ja živ, samo će narod odlučivati ko će biti na vlasti“, poručio je Vučić i precizirao da „neće biti nikakve tehničke vlade, već samo narodne, niti će stranci određivati ko će da vlada u Srbiji“, preneo je RTS Vučićeve reči sa GO SNS-a. Poruka otkriva visok stepen Vučićeve svesti da njegova izborna autokratija i njena dalja konsolidacija i opstanak dobrim delom zavise od ponašanja i stavova spoljašnjeg faktora, pre svega EU i SAD.

Dan pre toga je rekao nešto slično za najstariji dnevni list: „Izborna pravila donela je Demokratska stranka sa svojim satelitima, i pored toga bivši režim činio je i čini sve da internacionalizuje takozvane probleme demokratije u Srbiji iz prostog razloga što ne mogu da se oslone na narodnu podršku i građane svoje zemlje koji u njih nemaju poverenje“. Međutim, stanje odsustva demokratije u Srbiji slučajno je vrlo dobro opisao Goran Vesić nakon završetka poslednjeg od tri razgovora sa predstavnicima opozicije na Fakultetu političkih nauka.

Odgovarajući na pitanje – nazovimo to – novinara, da li će SNS samostalno na izbore, Vesić kaže: „U kojoj će formaciji SNS izaći na izbore, odlučiće naš glavni odbor. Do sada smo pravili koalicije zato što politika koju vodi SNS nije stranačka, to je narodna politika koju predstavlja naš predsednik Aleksandar Vučić, a za ostvarenje takve politike potrebna je najšira podrška… Srpska napredna stranka nije obična politička stranka. Mi smo veliki narodni pokret promena i reformi kakav je Srbija imala samo jednom ranije u svojoj novijoj političkoj istoriji, i to kroz Narodnu radikalnu stranku u drugoj polovini 19. veka“. Izuzev u delu gde marketinški tvrdi da je SNS „pokret promena i reformi“, Vesićevo apstrahovanje domaće političke zbilje razoružava u svojoj tačnosti. Greši jedino kada pravi analogiju sa starim radikalima, koji su vodili borbu za uvođenje političkih sloboda i parlamentarnog sistema u tadašnjoj Srbiji. Za razliku od sadašnjeg razarajućeg učinka SNS-a na tom polju.

Izdvojimo ključne delove Vesićeve nehotične analize. SNS je formacija čija politika: 1) „nije stranačka, to je narodna politika“; 2) „koju predstavlja naš predsednik Aleksandar Vučić“; 3) „za ostvarenje takve politike potrebna je najšira podrška“. Vesić govori iz utrobe izborne autokratije rešene da nastavi sa antistranačkim delovanjem i ona u njegovom govoru izgleda sasvim konsolidovano. Narod/građani više ne vladaju preko svojih predstavnika u parlamentu – pozicije i opozicije – njihovi predstavnici su isključivo SNS i Vučić. Vesić Goran je na izuzetno sažet način objasnio da demokratije u Srbiji jednostavno nema, ali da li će takvo stanje doživeti i „internacionalizaciju“ zavisi od daljih poteza opozicije i mogućeg bojkota narednih izbora.

Vratimo se Vučićevim izjavama. Zašto on toliko insistira na tome da će opozicija dobiti vlast ako dobije većinu na izborima? Zato što je privržen osnovnim principima demokratije? Naravno da ne. Odan je osnovnim principima izborne autokratije.

Neophodno je podsetiti se i termina stabilokratija. Razlika između izborne autokratije i stabilokratije suštinski ne postoji, ali ipak nisu sve izborne autokratije ujedno i stabilokratije. Izborne autokratije koje se nalaze unutar EU (Mađarska) ili u okviru njenog spoljnopolitičkog uticaja (Srbija) nazvane su stabilokratijama, kako bi se analitički razlikovale od izbornih autokratija na koje EU nema nikakav uticaj (pre svega Rusija, a od skoro i Turska).

U našem slučaju je bitno da opozicione snage učine sve što mogu kako bi narušile vezu između stabilnosti i autokratije u Srbiji. Opozicija nema nikakvu obavezu prema spolja da na bilo koji način podržava stabilnost (ili stabilokratičnost) ovdašnje izborne autokratije. Njena je obaveza upravo suprotna – delovanje u korist nestabilnosti stabilokratije/autokratije. Izborna autokratija je stabilna sve dok se svi politički akteri ponašaju tako kao da u političkom životu i dalje važe neutralna pravila igre i navodna neizvesnost na izborima. Omogućavajući takvim postupanjem reizbor autokrate. Ukoliko trenutno izostaje minimum demokratije, zašto bi se demokratiji privržena opozicija, izlaskom na izbore, ponašala po uzusima stabilokratije. Možemo se pitati šta će se desiti dan nakon bojkota, ali uvođenje neizvesnosti u politički život stabilokratije i jeste bitan element bojkota izbora. Treba pokazati da je stabilokratija neizvesna, pa samim tim i nestabilna.

Peščanik.net, 02.09.2019.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Diktat

Vladimir Veljković – Autokratija se bira i pada na izborima