Glavna senzacija unapred reklamiranog Putinovog govora u Jalti je da u njemu praktično nema nikakve senzacije. Ispada da je Putin sav svoj takozvani politički aktiv odvezao na Krim samo zato da bi im saopštio nekoliko stvari koje je su već ionako odavno svrstane u banalnost. Uvaženi članovi Dume su prvo, čekajući Putina u svečanoj sali sanatorijuma Mrija (ukr. – Мрiя) puna četiri sata vrteli palčeve da bi potom, kada se on najzad pojavio, čuli reči zahvalnosti za opertivno izglasan zakon o aneksiji Krima. A onda su saznali i šta je sve Moskva za Krimljane spremna da učini – ni manje ni više nego da ih obraduje sa 700 milijardi rubalja. Svi okupljeni narodni izabranici očigledno misle da milijarde padaju s neba jer da nije tako, oni bi se verovatno zainteresovali neće li taj novac na kraju biti oduzet stanovništvu onih regiona gde su navodno baš njih izabrali.
Međutim, kada Putin kaže da „Krim i danas može postati jedinstveno merilo, da on za Rusiju i danas može da odigra onu istorijski unikatnu ulogu ujedinitelja i pomiritelja crvenih i belih“, tada sve te merkantilističke špekulacije padaju u vodu. A dalje, o Perekopu, o tragediji Građanskog rata…
Zašto Putin misli da aneksija Krima (napominjem da je referendum sproveden pod budnom prismotrom vojnika) „može pomoći ruskom narodu da izleči traumu nanesenu dramatičnim raskolom koju mu je doneo 20. vek i da ponovo uspostavi istorijsku vezu sa drevnim vremenima i epohama osobenog ruskog puta u budućnost“, ostalo nam je samo da pogađamo. Podozrevam da glavni načelnik zemlje smatra da se žudno željena monolitnost može dostići tek kada se svi ruski građani pretvore u saučesnike otimačine Krima. Baš kao i onomad, kada su sve pare ukradene od JUKOS-a prebačene u „komunalne fondove“.
Zajedno s tim, deputati su još saznali da je „Ukrajina potonula u krvavi haos i bratoubistvo“, da će se ruske sankcije na uvoz hrane preobratiti u „podršku domaćoj proizvodnji“, da svaka amnestija „državi olakšava borbu protiv kriminala“, da će rezerve ušteđene ranijih godina sada morati da se troše jer je „prosto sedeti na džakovima para glupo i neracionalno“, da Rusija poseduje takvo oružje na koje će, kada za njega saznaju, naši zapadni „partneri“ prosto zinuti od iznenađenja i na kraju, da Moskva ne isključuje verovatnoću izlaska iz domena jurisdikcije Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnih ugovora o kontroli naoružanja. A ceo komplet ovde navedenih sofizama, svaki član Dume koji iole drži do sebe, svaki dan javno izgovara najmanje deset puta.
I sada se nameće jedno sasvim logično pitanje: zašto poslednjih nekoliko dana svi Putinovi potčinjeni govore o izuzetnom, globalno-istorijskom značaju njegovog Krimskog govora. Njegov sekretar za štampu Peskov, značajno se mršteći govori: „Dnevni red ovog sastanka je tako dubok, tako sadržajan, da se iz njega može izvući more zaključaka koji se među sobom nikako ne daju zameniti“. Budući da se ovog trenutka Putin očigledno našao u ćorsokaku, od njega su svi očekivali da će on sada obnarodovati nekakve svoje nove, odlučujuće korake, nešto što bi, recimo, ličilo na to što je na tom istom sastanku predložio dežurni ruski izražavalac kolektivnog nesvesnog, Žirinovski: ukinuti izbore, obnoviti imperiju i proglasiti Putina za, ako već ne može cara, tada barem za Vrhovnog vladara.
Ispade da smo od našeg glavnog načelnika dobili samo nekakav nezanimljiv, već tipiziran propagandni sitnež. Kao u onoj basni Medved u vojvodstvu, koju nam je u nasleđe ostavio Saltikov-Ščedrin: čekalo se na zlodela i krvoproliće, a na kraju je stradao samo čižak. I to mu nije prvi put. Tako je i pre mesec dana, sa istim takvim pretećim nabojem bila zakazana i vanredna sednica Saveta bezbednosti posvećena odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a iz čega se dalo zaključiti da nam taj suverenitet i integritet neko ugrožava. A onda nam je Putin sa te sednice, umirujućim glasom poručio da nikakva vojna pretnja ne postoji.
Naravno, može se pretpostaviti da mu ponovo nešto nije pošlo za rukom. Jer sastanak sa deputatima je počeo s nekoliko sati zakašnjenja, a u isto vreme se duž rusko-ukrajinske granice uznemireno motao „humanitarni konvoj“. Bilo bi sasvim logično zaključiti da je Kremlj isplanirao nekakvu lukavu provokaciju, i da se predsednik sprema da najzad ugrozi reputaciju Žirinovskog i da nam prvi saopšti vest o vojnoj intervenciji u Ukrajini.
Međutim, ništa od toga. I to je, ponavljam, već drugi put. U tom slučaju se može pretpostaviti da mi u stvari imamo posla s bezazlenim načinom magarčenja naših zapadnih „partnera“ i ruske liberalne publike. Uterati strah u kosti, naterati sve te svoje rugobe da daju izjave kako nuklearni rat samo što nije počeo (komunisti su zahtevali hitnu proveru atomskih skloništa, a taj isti Žirinovski je Poljacima obećao da će ih sravniti sa zemljom), a onda se pojaviti pred publikom i predstaviti se kao neporočni vegetarijanac, prosto dušica od čoveka, takoreći „čisti Evropljanin“. A omču će moći da zategne i sutra.
Ежедневный журнал, 15.08.2014.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 21.08.2014.
UKRAJINA