Kaži dragička

To što vlast nema niti jedan realni pokazatelj kojim bi dokazala svoje tvrdnje da živimo u najboljem od svih svetova – ne znači i da vlast laže. Jer ovo jeste najbolji od svih svetova. Za vlast. A postaće još i bolji ako dovrše ubijanje medija i demokratskih procedura i institucija.

Kao što onomad reče današnji predsednik države – neprijatno je koliko nam dobro ide. Evo, po tvrđenju ministarke za infrastrukturu, autoputevi su nam sad kao piste, pa će nas ona (ministarka, ne infrastruktura) častiti povećanjem dozvoljene brzine, makar se time povećale i šanse da se skršimo zbog džombi, rupa, „kolotraga“ i klizišta na „pisti“. Častiće nas i ministar policije tako što ipak neće nezakonito uvesti još jedan obavezni tehnički pregled za starije automobile. Ali će nas najviše častiti premijerka time što ipak neće povećati penzije. Kako to mislite – pa u čemu se onda sastoji to čašćenje? Pa u tome što su, po premijerkinoj izjavi, ove umanjene penzije u stvari veće nego što bi bile one uvećane kada bi ih uvećali, a penzioneri bi imali manje para nego kada bi im vratili ono što su oteli.

Toliko je ovo čašćavanje zarazno da su sad počeli da nas časte i turisti, takoreći slučajni prolaznici. Ako je verovati TV Dnevniku koji je to objavio kao udarnu vest, a ne kao tek jednu od dokazano neuračunljivih računica čelnika beogradske vlasti (takozvanih fantoma i kompletnih idiota), grad će samo za jedan vikend i samo od jedne sportske manifestacije – zaraditi dvadeset miliona evra. A sa novogodišnjim osvetljenjem bilo bi i duplo više.

Ali, nije sve čašćavanje samo u parama. Skupština će nas častiti time što će njena komisija sada istraživati posledice bombardovanja. Uzroci bombardovanja će i dalje ostati tajna, jer bi se mentalno stanje biračke nacije pogoršalo saznanjem da je ista vlast i uzrok i istražitelj posledica. Još pogubnije po državu bi bilo otkriće da nismo u vrhu po oboljevanju ali jesmo po smrtnosti, a da su voda i zemljište na vjek i vjekov kontaminirani ali iz voljenog Sovjetskog saveza – kišom iz radioaktivnih oblaka posle černobiljske nuklearne katastrofe.

No, po običaju i navici, najviše nas je častio predsednik države. Nećemo ginuti za Kosovo. Možda ćemo masovno umirati od malignih bolesti, ali bar nećemo masovno ginuti u rovovima „na minus deset i petnaest stepeni“. I to ne zato što je rat loše rešenje nego zato što predsednik države tačno zna da smo mi „junaci i vajni rodoljubiv“ koji ne bi menjali tople fotelje za hladne rovove. Dobro, nije to onomad ni on učinio, naprotiv – unosio je tople fotelje u jedan ar stana, ali, da stvar bude gora – sad je sam sebe izuzeo i iz herojske borbe za suficit. Jer su, po njegovom priznanju, „hrabre reforme junački izneli na svojim plećima radnici i penzioneri“. Srećom, uvek mu ostaju atentati, navijači Torcide i imaginarni oponenti na kojima će moći da nam iznova dokazuje svoju hrabrost.

Peščanik.net, 21.05.2018.