„Postoje dva načina da se kažnjavaju deca – način sportski i način nevaljalca“.
Na citiranu sentencu Franca Kafke i još više na njegovu kafkijansku atmosferu u kojoj birokratija gazi pojedinca i dovodi ga do osećaja beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti podsetio me ovih dana slučaj jednog deteta.
To dete, trogodišnja devojčica, pre neki dan je ostala bez tek stečene porodice. Devojčica iz Subotice je u svojoj novoj, beogradskoj porodici živela 8 meseci da bi sredinom prošlog meseca kad je stiglo rešenje o usvojenju i formalno postala dete beogradskog bračnog para.
Ali pre neki dan je oduzeta bračnom paru koji ju je usvojio. U ponedeljak 8. juna, usvojitelje su pozvali i rekli im da je Pokrajinski sekretarijat poništio rešenje o usvajanju. Rekli su im i da je to učinjeno po naredbi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je proveravajući predmet uočilo grešku u radu Centra za socijalni rad u Subotici. Zahtevali su da odmah predaju dete.
Usvojitelj se povodom ovog slučaja oglasio na Tviteru. U diskusiju se uključila i predsednica Vlade i zatražila od usvojitelja da joj dostavi svoje podatke. Nakon što je podatke dostavio, odgovor nije dobio, ali jeste poziv na sastanak u Ministarstvu rada.
On o tome kaže: „Pretpostavljam da nam je ona taj sastanak i organizovala. Mi smo u Ministarstvu za rad očekivali da će nam rešiti problem, da će reći: okej, napravljena je greška, dete je 8 meseci kod vas, stvorili ste porodicu, dajte da vidimo kako ćemo problem da rešimo. Međutim, oni su nam samo rekli zašto su morali da nalože Pokrajinskom sekretarijatu da sprovede istragu i to rešenje poništi, i rekli su nam koji su dalji koraci, a dalji koraci su da sve kreće ispočetka, i da mi možemo da imamo prava na devojčicu tek kada centar obavi razgovore sa novim potencijalnim kandidatima“.
A u čemu se ogleda nezakonitost?
Pa, jedina za koju se javno i konkretno čulo tiče se odredbe Porodičnog zakona (čl. 99) koja predviđa da razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 ni veća od 45 godina. Ispostavilo se da jedan od usvojitelja ispunjava, a drugi ne ispunjava taj zakonski uslov, jer je stariji od devojčice više od 45 godina.
Isti član zakona u sledećem stavu predviđa da „ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta“.
Dakle problem bi jednim potezom pera mogao da reši nadležni ministar. Međutim nadležni ministar Đorđević rekao je za medije da sa slučajem „nije upoznat, ali da je predmet sada pod istragom“ dodavši: „Postoje elementi krivičnog dela, nije tačno da nije ispoštovan samo jedan uslov, već postoji niz propusta, niz kršenja zakona koji govore o tome da je nešto urađeno sa namerom“.
Sad, bar imajući u vidu ranija iskustva, nadležni ministar nije baš osoba u čije izjave se može verovati bezrezervno. Nije ni logično da on, iako nije upoznat, ipak zna da postoji niz propusta i kršenja zakona. Nije logično ni da od celog tog niza ne konkretizuje baš nijedan jedini propust odnosno kršenje zakona.
Ali kako god bilo sumnje, ako su zaista osnovane, svakako treba proveriti. I ako se sumnje potvrde, odgovorne svakako treba kazniti.
U postupku koji je prethodio ovom događaju učestvovala su dva centra za socijalni rad, (ukoliko potencijalni usvojitelji žive na drugoj teritoriji, što je bio slučaj, praćenje vrši centar za socijalni rad nadležan za tu teritoriju i o toku i sadržaju adaptacionog perioda pisanim putem izveštava centar za socijalni rad nadležan za zasnivanje usvojenja i taj je izveštaj očito bio povoljan), pokrajinski sekretarijat i ministarstvo. Postupak je trajao dugo, mesecima i okončan je, što je po zakonu bitna pretpostavka da se dozvoli usvojenje „u najboljem interesu deteta“.
I nakon svega toga imamo slučaj.
Ne znamo kako će se okončati novi postupci koje vode isti stari akteri ojačani MUP-om i Zaštitnikom građana. Lično sam skeptičan u pogledu ishoda. Ali jedna stvar je izvesna: neko je već je kažnjen. Trogodišnja devojčica nije paket koji kad god to nekom padne na pamet može da se prebacuju iz pošte u Subotici u poštu na Novom Beogradu i opet nazad, bez ozbiljnijih posledica. Ona, i sa samo tri godine, to što joj se događa može da prepozna kao kaznu, tešku i utoliko težu što je nezaslužena. I svakako ne bez posledica.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 12.06.2020.