Kiselo grožđe

Zašto se smanjuje broj onih koji su za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Najveći broj komentatora nudi objašnjenje koje je u skladu sa njihovim već formiranim mišljenjem, a političari i agitatori gledaju da to okrenu u svoju korist ili na tuđu štetu. Sama istraživanja obično ne sadrže pitanja koja bi mogla da daju odgovore koji bi poslužili kao objašnjenje promene u raspoloženju prema evrointegracijama. Tako da su, naravno, svi u pravu.

Iskustva drugih zemalja bi mogla da pomognu. Malo pojednostavljeno govoreći, sklonost integraciji u Evropsku uniju zavisi obično od toga kako se cene dobiti i koliko je udaljen čas konačnog pristupanja. Ovo se vidi iz sledeće dinamike raspoloženja. Obično, na samom početku procesa, dakle kada pristupanje Evropskoj uniji postane stvarna mogućnost, popularnost je značajna jer se očekuje da će se proces brzo okončati i vide se uglavnom prednosti. Ovo je jednim delom i posledica propagande. Politička korist je razlog što se često ističe kako će se veoma brzo ispuniti svi uslovi i okončati pregovori, a potom se mogu koristiti prednosti članstva, bilo da je reč o slobodnom kretanju robe, kapitala i ljudi ili da je reč o transferima iz zajedničkog budžeta. Tokom pregovora se naravno vide i troškovi, a potom postaje jasno i da se sav posao pregovaranja i usaglašavanja ne može veoma brzo završiti. Tako da se interesovanje smanjuje, dakle raste evroskepticizam.

Ovo je sasvim primenljivo i na Srbiju. Od poslednjih izbora se isticalo kako je 2014. sasvim realan datum kada bi se moglo očekivati učlanjenje Srbije u Evropsku uniju. Ovo je, naravno, uvek bilo nerealno. To je bio realan datum 2003, kada je zapravo prvi put i pomenut. To je bilo u kontekstu sastanka na vrhu predstavnika zapadnog Balkana i Evropske unije u Solunu. Tada je i doneta odluka o tome da sve balkanske države mogu, ako žele, da se učlane u Evropsku uniju. Očekivanja su bila da se integracija Balkana u Evropu, kako se govorilo, završi do 2014, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Koliko je ta simbolika imala smisla, to je druga tema, ali je jasno da 2008. više nije bilo realno ono što je zaista bilo ostvarivo 2003. Teško je verovati da to nije bilo jasno domaćim i stranim političarima koji su svejedno ponavljali kako je sve ubrzanije, kako je vreme odmicalo a ništa se nije radilo, pristupanje Evropskoj uniji realno.

Isto tako, isticale su se samo prednosti, recimo kao što je ukidanje vize, koje i nije povezano sa pristupanjem Uniji, a do čega je konačno i došlo. Svima je bilo jasno, mada ne i javnosti, da postoje uslovi koje valja ispuniti, među koje spadaju i regionalna saradnja i regulisanje prava stranaca u Srbiji. Tu sada dolazi do gotovo zajedničkog propagandnog delovanja onih koji su za integraciju u Evropsku uniju i evroskeptika. I jedni i drugi tvrde da je reč o novim ili dodatnim uslovljavanjima, jedni da bi opravdali nerealni optimizam u pogledu datuma pristupanja, a drugi kako bi dokazali da je Evropska unija u stvari nedobronamerna prema Srbiji. Tako da sada datum pristupanja izgleda znatno udaljeniji nego što stvarno jeste, jer do toga neće doći 2014, a u sam proces pridruživanja se još nije ni krenulo. Uz to, sada je potrebno normalizovati odnose sa Kosovom, a tek se sada izgleda shvata da neće samo građani Srbije imati nova prava u Evropskoj uniji, već će to važiti i za prava građana zemalja članica Unije u Srbiji.

To nije ništa ni novo niti nepoznato. Na primer, spor oko restitucije je vođen u nekoliko slučajeva, na primer kod pristupanja Češke i Slovenije. Uopšte, pravo na zemlju i na ulaganja u nekretnine je bilo predmet produženih pregovora u više slučajeva. Kao što su rešavani i teritorijalni sporovi, neki povoljno, a neki ne. Ništa od toga nije ni novo ni nepoznato a nije ni specijalno izmišljeno samo za slučaj Srbije. Ko to nije znao nije trebalo ni da propagira integraciju u Evropsku uniju niti bi trebalo da se hvali otkrivanjem smislenosti evroskepticizma.

To je, po mom mišljenju, razlog za rast evroskepticizma: pristupanje Evrospke unije nije na dohvat ruke i postoje i troškovi, a ne samo koristi. U drugim zemljama je obično sračunato da su koristi ipak veće od troškova. U Srbiji trenutno, svi bi da ne računaju već da naprosto ocene da je reč o kiselom grožđu.

 
Dnevnik, Novi Sad, štampano izdanje, 08.10.2011.

Peščanik.net, 12.10.2011.