Ko se još seća rata 1999, kada je NATO bombardovao Srbiju? Kasnije su poslate međunarodne snage, KFOR i uspostavljen je protektorat pod okriljem UN. Pa je zatim 17. februara 2008. proglašena nezavisna država koju je od tada priznalo skoro 100 zemalja. Ubrzo nakon toga EU je preuzela ulogu UN, i stvorila najveću civilnu misiju u istoriji Evrope – EULEX. U septembru 2012, istekao je međunarodni protektorat nad Kosovom.
Ovako izloženo, ovo liči na linearnu priču o emancipaciji. Ali pažljivije sagledavanje detalja izmeniće taj utisak. Kada otvorite novi kosovski Zakon o krivičnom postupku, pronaći ćete na njemu amblem američkog Stejt departmenta.
Kao što smo videli u Avganistanu i Iraku, održavanje mira je mnogo komplikovanije od dobijanja rata. I na Kosovu opstaje goruće pitanje izgradnje nacije, i pored svih uloženih sredstava: preko 600 miliona evra za 5 godina misije EULEX-a.
Koliko koštaju preko potrebni stabilnost i mir, posle krvavih ratova devedesetih? Postoji sumnja da je EU možda odlučila da zažmuri na korupciju i kriminal u regionu.
Prioritet je dijalog između Kosova i Srbije, koji je započet 2011. „Svi, od država članica do lokalnih vlasti, ponašaju se kao da su razočarani EULEX-om“, kaže Slovenac Samuel Žbogar, specijalni izaslanik EU u Prištini, „Ali pogrešno je uverenje da su pravosuđe i policija dovoljni za brzu promenu kosovskog društva. To će potrajati.“
Kako su godine prolazile, debata je postajala sve glasnija. U jesen 2012, Evropski revizorski sud objavio je izveštaj u kojem kritikuje rezultate EULEX-a. Izveštaj je objavljen posle opaski nemačkog ministra odbrane Tomasa de Mezijera, koji je prekršio diplomatski tabu rekavši da su misiji na Kosovu potrebni „novi početak, novo ime, nova struktura i novi ljudi“. Berlinu ne odgovara produžavanje prisustva NATO snaga na Kosovu, to jest 5.500 pripadnika KFOR-a, od kojih četvrtinu čine nemački vojnici.
Najveći problem EULEX-a je činjenica da je on politički slab: treba da pomogne državi koju nije priznalo pet članica EU. Drugi problem je teritorijalni. Misija ne može efikasno da radi u opštinama na severu Kosova naseljenim Srbima. Automobili EULEX-a često ne mogu da prođu barikade. Svedoci se zastrašuju ili su neprijateljski raspoloženi prema misiji. Dvostruke institucije stvorile su haos. I kako da se poštuje zakon, ako niko ne zna koji zakon da primeni?
Na kraju, tu su konkretna pitanja vezana za izgradnju države. Službenici EULEX-a, inače dobro plaćeni (u proseku 8.000 evra mesečno), služe više svojim matičnim državama nego što odgovaraju hijerarhiji unutar organizacije. Njihov angažman na Kosovu je prekratak – godinu ili dve dana – da shvate lokalna pitanja i mentalitet, iako su mnogi od njih već radili za UNMIK, misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Njihove kosovske kolege još nisu spremne da preuzmu njihove zadatke. Preko 80 posto njih školovano je u bivšem jugoslovenskom režimu, pa su zatim godinama bili neaktivni. Posle smanjenja osoblja za četvrtinu 2012, ideja o reformisanju EULEX-a je odložena. Završetak misije planiran je za jun 2014. Međutim, nema mnogo izgleda da će to ići po planu. Kosovski pravosudni sistem nema ni slobodu ni kompetencije da samostalno preuzme odgovornost za najosetljivije istrage.
Na Kosovu trenutno teku dva procesa. Prvi, pod okriljem EULEX-a, jeste uvođenje vladavine prava – što je inicijativa koja će zahtevati višedecenijski trud. Drugi, uz podršku Brisela, jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine, koja će jednog dana uvesti obe države u EU. Ti procesi su nepomirljivi. Dokazi o korupciji i krupnim kriminalnim aktivnostima među kosovskom političkom elitom sakriveni su u dosijeima EULEX-a i zapadnih tajnih službi. A upravo ova politička elita, okupljena oko premijera Hašima Tačija, treba da preuzme posao normalizacije odnosa. S obzirom na ovo stanje, vrlo je teško ne povući paralelu sa situacijom u Avganistanu, predsednikom Karzajem i njegovim klanom.
„Lokalne sudije su pod pritiskom političara, a EULEX je pod pritiskom Brisela“, objašnjava Špend Kursani, kosovski istraživač iz instituta KIPRED, autor izveštaja o evropskoj misiji, „Ako istrage ugrožavaju stabilnost i tok dijaloga, valjda bi kabinet baronice Ešton (visoke predstavnice EU za spoljne poslove) to signalizirao“. U nedostatku boljih opcija, Hašim Tači je čovek koji uživa podršku Zapada.
Situaciju dodatno komplikuje nedostatak političkog ljudstva. Nakon rata, viši ešaloni Oslobodilačke vojske Kosova (UČK), još uvek mladi, preuzeli su vlast. Vladavina prava i standard stanovništva ostali su samo apstrakcije.
„Samo sitne ribe odlaze u zatvor, a ne ajkule“, tvrdi Aljbin Kurti, vođa nacionalističkog pokreta Vetëvendosje. On želi da se u zemlju dovedu evropski profesori i lekari, a ne sudije i policajaci. Avin Zogiani iz antikorupcijske nevladine organizacije COHU, deli sumnje po pitanju motiva EULEX-a: „Prosledili smo im dokaze. Oni su sproveli istragu, ali optužnice nisu podignute. EULEX je odlučio da pruži imunitet poslušnim pripadnicima elite.“
Piotr Smolar, Le Monde/Presseurop, 15.02.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 18.02.2013.
KOSOVO