Začuđenost komentarom predstavnice Autonomnog ženskog centra (AŽC), izgubila se posle par dana. Iz pamfleta predstavnice, punog tenzije i besa, zapravo izvire neznanje o nadležnostima sindikata. I pokušaj zamene teza. Što jeste dobra taktika za neznanje.
Ako se pogleda čl. 2 st. 2 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, videće se da se zakon ne primenjuje pri obavljanju vojne službe i obavljanju policijskih poslova zaštite i spasavanja. To su službe u kojima poslodavac nije u obavezi da sprovodi i unapređuje bezbednost i zdravlje na radu, za lica koja učestvuju u radnom procesu, kao i za lica koja se zateknu u radnoj okolini. Zašto je ovo važno? Zato što za one službe i specifične poslove spasavanja, bezbednosti, procena bezbednosti, pa i bavljenje prekršajima i krivičnim delima pomenuti zakon ne važi.
Pričaćemo o jednom od osnovnih ljudskih prava. Pravom na rad i iz njega izvedenih prava, prava na bezbednost na radu i prava na dostojanstvo ličnosti iz rada.
Ustav Srbije spominje pravo na bezbedne i zdrave uslove rada. Zakon o radu koristi termin bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu. Potpuno je jasno da zaposleni u centrima za socijalni rad nemaju ništa od navedenih prava. A naročito od kada su im „oktroisani“ poslovi zaštite od nasilja u porodici. Ubijali su stručne radnike u centrima za socijalni rad, na radnom mestu i pre „dobijanja“ ovih poslova. Ti poslovi su samo kap koja već dugo preliva čašu.
Uzgred da pomenemo da i Ustav Srbije i Zakon o radu spominju, kao deo prava izvedenih iz prava na rad – i dostojanstvo sopstvene ličnosti (Ustav), odnosno zaštitu ličnog integriteta (Zakon).
Kada će zaposleni u socijalnoj zaštiti i centrima za socijalni rad dostići ove standarde? Da, to treba poslodavac da obezbedi zaposlenima.
Potpuno se slažemo sa konstatacijom predstavnice AŽC da zaposleni u centrima za socijalni rad rade i poslove koje ne bi trebalo da rade, da se već 20 i više godina unazad smanjuje broj zaposlenih stručnih radnika, a da se istovremeno povećava broj prava i usluga za građane. Sada ih ima oko 190. Inače u centrima za socijalni rad radi oko 3.000 zaposlenih. Od tog broja stručnih radnika ima oko 2.400. U celoj Srbiji. Koliko ima korisnika prava i usluga socijalne zaštite možete saznati u statističkom godišnjem izveštaju.
Status službe je nizak, slažemo se, na mesta rukovodećih ljudi se postavljaju partijski aparatčici ili lica iz porodica, donatora i sponzora partija iz koalicije na vlasti. I sa tim se slažemo. Neutralnih i nezavisnih, a kvalitetnih zaposlenih iz struke nema na rukovodećim mestima u sistemu.
Međutim, sa konstatacijom da sve navedeno nije opravdanje za pad kvaliteta se ne slažemo. Sve navedeno je uzrok pada kvaliteta. Da bismo podigli kvalitet moramo rešiti uzrok njegovog pada. A posle ćemo pričati o svemu drugom. Pričaćemo i o nasilju nad zaposlenima u centru za socijalni rad. Pričaćemo i o nasilju u porodici.
Želimo da uverimo predstavnicu AŽC da će UGS Nezavisnost i svi granski sindikati iz porodice Nezavisnost, iskoristiti sva zakonska sredstva da zaštite prava zaposlenih, a što i jeste osnovna karakteristika sindikata Nezavisnost.
Iskoristićemo priliku da informišemo javnost da su poverenici Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ Nezavisnost), unazad 15 godina napisali više stotina tekstova svih vrsta, kojima su obaveštavali premijere i ministre, državne sekretare i pomoćnike ministara zadužene za socijalnu zaštitu, o katastrofalnom stanju u sistemu.
Zašto bi se sindikati iz porodice Nezavisnost bavili događajima i zločinima po Srbiji ?
Radi informacije da kažemo da se u centrima za socijalni rad po Srbiji pod raznim vrstama pritisaka poslodavaca u radno vreme rade poslovi socijalne zaštite lokalne samouprave, iako ti poslovi po Zakonu o socijalnoj zaštiti, u čl. 122. st. 2, treba da se rade posle radnog vremena. Ti poslovi čine oko 55 procenata svih poslova u centrima za socijalni rad. Inspekcija rada po ovom pitanju ne reaguje. Ipak je inspekcija rada organizacioni deo ministarstva rada. Apsurd do apsurda.
Slažemo se da je potrebno „izmestiti“ poslove zaštite od nasilja u porodici iz centara za socijalni rad, u specijalizovane organizacije, čime bi se bavili od organa starateljstva nezavisni timovi stručnjaka.
Druge navode predstavnice AŽC ne želimo da komentarišemo.
Na sastanak održan 17.7.2017. između ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa predstavnicima sistema socijalne zaštite i sindikata, nije pozvan predstavnik GS ZSZ Nezavisnost, iako se radi o jednom od dva reprezentativna sindikata u Republici Srbiji. Ostavićemo vam da pogodite zašto.
Inače zaposleni u centrima za socijalni rad u Srbiji jako dobro znaju šta žele da rade: to su oni poslovi na kojima im nisu ugroženi životi i zdravlje. Na taj izbor imaju sva prava ovog Sveta.
Dragoslav Pantić
član GO UGS Nezavisnost
predsednik RO GS ZSZ Nezavisnost
Peščanik.net, 22.07.2017.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Privatni život stabilokratije
Ana Jovanović – Formule ubijanja
Dejan Ilić – Odgovor ili odmazda
Marko Sinđić – Beleške o socijalnom radu
Tanja Ignjatović – Ko ne radi svoj posao
Saša Đorđević – Zavisni od oružja
Adriana Zaharijević – Melanholični, nejednaki i lišeni zdravog razuma
Sofija Mandić – Skuvali ste ribe
Ana Jovanović – Ljudski faktor rizika, deo II
VIDEO – Ubistvo u kontrolisanim uslovima
Ana Jovanović – Ljudski faktor rizika