Komunistička zavera

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC) je objavljeno razjašnjenje stavova tradicionalnih crkava i verskih zajednica o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Ovo je neuobičajeno zbog toga što primedbe koje su oni dostavili vladi nisu objavljene, što bi bilo prirodnije. Ovako nije jasno šta se tačno razjašnjava, budući da stavove ne znamo. Pored toga, po tome kako je pisano, ovo nije razjašnjenje, već polemika. Pri tome se koriste retorička sredstva koja su najmanje prikladna kada se raspravlja o potrebi da se zabrani diskriminacija.

Najpre se kritike ponašanja crkava odbijaju kao „klevete i dezinformacije“. Potpuno je nejasno šta to razjašnjava, a ostavlja se neprijatan utisak da crkve nisu spremne da odgovaraju na kritike. Potom se ide jedan korak dalje u diskriminaciji kritičara, jer se kaže: „Agresivna reakcija na konstruktivan pristup tradicionalnih Crkava i verskih zajednica odaje ostatke komunističke ideologije, udružene sa pokušajem da se kroz zabranu pravljenja razlike u priznavanju i zaštiti osnovnih prava u red osnovnih prava prokrijumčare prava koja ni međunarodna praksa, ni Ustav i državne vrednosti Srbije, ni zakoni Srbije ne priznaju.“ Šta se ovim razjašnjava? Pretpostavimo da tekst „odaje ostatke komunističke ideologije“ (komunisti su imali običaj da govore o „ostacima poražene ideologije“), protiv koje bi, uz put, takođe trebalo da je zabranjena diskriminacija, šta je u tome što se zastupa pogrešno? Potom se govori o tome da su se ti „ostaci“ udružili sa pokušajima, zaverili su se dakle, i žele da „prokrijumčare“ prava na koja zapravo nemaju pravo (dakle da teže da se zaštite od diskriminacije u stvarima gde bi zapravo, po crkvama, trebalo da budu diskriminisani), ali se ne kaže o kojim je tačno pravima reč? Trebalo bi da je dovoljno da to predlažu oni koje crkve nepogrešivo otkrivaju kao komuniste, pa da je jasno da se oni bave krijumčarenjem nečega što je inače na javnoj raspravi poduže vreme, pa nema potrebe ništa ni reći o čemu je zapravo reč.

Potom se nagađa o motivima autora zakonskog predloga: „Dosadašnji tekst predloga kao da je bio pisan da omogući zloupotrebu sudova, državnih organa i međunarodnih instanci radi prisilnog sprovođenja interesa pojedinih interesnih grupa u slučajevima kada dođe do kolizije zaštićenih prava ili kada postoji legitiman interes za diferenciran tretman”. Šta se time razjašnjava? Koji su motivi onih koji su uticali na sadržaj predloga zakona. Šta je problematično u tim motivima (ne kaže se kako crkve znaju koji su motivi tih nedefinisanih interesnih grupa; komunisti su takođe smatrali da imaju neposredan uvid u tuđe motive, posebno pojedinih interesnih grupa, zaverenika protiv društvenih interesa)? To što oni koji se osećaju diskriminisanim žele da se to zakonom zabrani, kako bi mogli, ako se zakon usvoji, da traže zaštitu na sudu, domaćem ili stranom. Što je, naravno, razlog zbog kojeg se taj zakon, svaki zakon, donosi. Kako bi se na taj način mogli zloupotrebiti sudovi, ne razjašnjava se.

Za razliku od tih interesnih grupa koje bi da ne budu diskriminisane, crkve se zalažu za to da se zakonom zaštite „legitimni interesi za diferenciran pristup“. To se opravdava na sledeći način: „Neprihvatljivo je uvođenje na mala vrata, mimo neposredne pažnje javnosti i zakonodavnog tela, takvih prava, kojima se vređaju javni moral, verska uverenja, osnovne društvene vrednosti, kao i međunarodnim aktima, Ustavom i zakonima Srbije garantovano pravo na dostojanstvo ličnosti i na poštovanje privatnog i porodičnog života“. I ovo ništa ne razjašnjava, jer se ne kaže na koje se tačno odredbe zakona to odnosi. Štaviše, na početku ove rečenice iznose se dve netačnosti: da se nešto uvodi na mala vrata i da se to čini mimo neposredne pažnje javnosti i zakonodavnog tela. Kako je reč o predlogu zakona, to nikako ne može da se „uvede“ mimo „zakonodavnog tela“, a predlog zakona je bio na javnoj raspravi više meseci. Kada se tako počne rečenica, malo je verovatno da će njen drugi deo biti istinitiji. Ali, valja sačekati objavljivanje, ako do toga dođe, primedbi crkava, jer bi se inače pozivanje na diferenciran pristup moglo razumeti kao odbrana određenih oblika diskriminacije.

Tek se u poslednjem pasusu ovoga „Razjašnjenja“ nešto konkretnije kaže o samom predlogu zakona. „Jedan od drastičnih primera slabosti i suvišnosti mnogih odredaba dosadašnjeg Predloga jeste član 18, koji sadrži zabranu diskriminacije po osnovu vere, a koji suštinski sužava tu zabranu u odnosu na onu već sadržanu u Zakonu o Crkvama i verskim zajednicama“. Ne daju se dokazi za ovu tvrdnju, ali je za pretpostaviti da se oni nalaze u primedbama dostavljenim vladi. Ovim se bar razjašnjava jedna stvar: crkve se ipak brinu za svoje interese, kao i sve druge interesne grupe. Uostalom, kao što je bio slučaj i sa komunistima.

 
Peščanik.net, 12.03.2009.