Usvojite prazninu, slogane i šupljinu, glumatanje i pokrete rukama. Odbacite sadržaj, viziju, vrednosti, ne dopustite stavovima i mišljenjima da vam stoje na putu, pokradite mišljenja drugih pre nego što usvojite sopstvena, uradite istraživanja i recite masi ono što želi da čuje, nemojte ništa da preduzimate jer je to suvišno.
To su saveti koje je prošle nedelje u Haaretzu dao urednik Aluf Ben izraelskim političarima. Ovi saveti ne predstavljaju novinu na političkom terenu, čula sam ih u prošlosti od strategijskih stručnjaka, savetnika i analitičara, koji nam prodaju politiku ništavila kao sofisticiranu formulu za uspeh i opstanak u politici. Situacija u kojoj se Izrael sada nalazi i odluke koje je neophodno doneti za budućnost zemlje traže drugačije lidere; potrebni su nam ljudi sposobni da donesu dramatične odluke koje će spasiti državu od društvenog, političkog i moralnog potonuća. Istorijska pouka jevrejskog naroda je da ne možemo sebi dopustiti vođstvo koje će se prilikom donošenja odluka rukovoditi rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Svakako da je i u starom Egiptu bilo lakše i udobnije da se ostane uz mesni lonac nego da se sa Mojsijem krene na težak i neizvestan put u izraelsku zemlju. Da smo doneli lakšu odluku ostali bismo u pustinji sa zlatnim teletom i ne bismo dobili tablicu sa deset zapovesti. Ni cionistički pokret ne bi nastao da nas lideri nisu probudili iz opasnog sna.
Godinama smo zahtevali da mlade generacije uče o značaju upravljanja zemljom i nepovodljivosti za većinom. Učili smo iz Tanaha o Saulu koji je izgubio svoje kraljevstvo jer se poveo za narodom, citirali smo prvog izraelskog premijera Davida Ben Guriona koji je rekao da ne zna šta narod želi ali zna šta je narodu potrebno, i zatim prionuo na posao. Roditelji su objašnjavali maloj deci da ne podlegnu pritisku grupe postavljajući im retoričko pitanje: da su ti kazali da skočiš sa krova, da li bi to učinio?
Nekada jasan odgovor upućen deci se preokrenuo, nova poruka glasi: ponašaj se kako ti kažu istraživanja, tako nećeš stradati, ostaćeš na vlasti čak i ako sve drugo propadne.
To je jevanđelje ništavila. Zašto da vodim, ako mogu da budem vođen; zašto da ugrožavam svoj položaj donoseći kontroverzne odluke, ako ih je moguće izbeći. Ovo je takođe smrtovnica svake ideologije, i to u novinama koje zastupaju progresivne ideje.
Moguće je odmah prestati sa pravljenjem računa pomoću grube matematike. Šta je to što nekog pretvara u deo ideološkog bloka, ako on sam nema ideologiju već poseduje samo želju da bude izabran ili da se priključi bilo kojoj vladi, bez obzira na njen program. Ovakvo jedinstvo se pretvara u nešto prazno jer nije povezano zajedničkim ciljem i vizijom. Drugo, ako je stvar u tome kako je rečeno u članku, da se bude kao Benjamin Netanjahu da bismo ga zamenili, čemu onda promena? Čak su i istraživanja suvišna. Svi ćemo se zadovoljiti gledanjem Velikog brata i drugih rijaliti programa, živela država Izrael.
Zeev Žabotinski1 nas je iznenadio kada je opisivao povodljive lidere sledećim rečima: “Naši sinovi će se začuditi kada budu čitali istinske biografije vođa kakvih je sada mnogo u svim državama. Iznenadiće se kada otkriju da su se mnogi od njih često ponašali kao obične krpe u rukama svoje najbliže okoline.”
Uzdizanje političke veštine na nivo čuda u zamenu za put koji stoji pred nama će nas skupo stajati. Politička sofisticiranost ne može zameniti državničku mudrost, a lično političko preživljavanje nije recept za sigurnost građana. Izraelu je danas potrebna sva liderska mudrost kako bi inicirao i sproveo državni red, izvukao zemlju iz izolacije i utvrdio principe jednakosti bez političkih kalkulacija.
Takvo vođstvo mora da odbaci savete o sloganima i negovanju praznog imidža i da umesto toga povede državu u pravcu politike vizije i sadržaja.
Cipi Livni2, Haaretz, 24.05.2012.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 28.05.2012.
IZRAEL / PALESTINA________________
- Zeev Žabotinski (1880-1940), cionistički lider i osnivač Jevrejske odbrambene organizacije u Odesi koja je pomagala jevrejskim zajednicama u Rusiji u periodu pogroma. Pomagao je i pri osnivanju Jevrejske jedinice u britanskoj armiji za vreme I svetskog rata.
- Cipi Livni, bivša predsednica partije desnog centra Kadima koju je sada preuzeo Šaul Mofaz. Iako je u kampanji tvrdio da se neće priključiti vladi premijera Netanjahua, to je učinio odmah posle pobede na unutrašnjim stranačkim izborima. Ovaj potez je naišao na kritiku i proteste javnosti jer je viđen kao kalkulantski i motivisan ličnom korišću.