Autor ovog teksta Abd Abu Šhade je novinar i aktivista partije Balad. Uhapšen je dva dana pre objave ovog članka zbog intervjua sa bivšim poslanikom Kneseta Azmijem Bišarom koji je izbegao u Katar. Izraelska služba bezbednosti sumnjiči novinara za delo podrivanja bezbednosti izraelske države.
Naomi Klajn i Astra Tejlor su u svojoj novoj knjizi identifikovale važnu pojavu kojoj još uvek posvećujemo nedovoljno pažnje svi mi koji se bavimo globalnim procesom fašizacije. To je upotreba religijske retorike i novih tehnologija za proizvodnju osećaja da se svet približava svom kraju. Izraz „fašizam kraja sveta“ autorke koriste da opišu pokušaj globalne desnice da, uz pomoć raznih algoritama, podstiče rastući osećaj bliske katastrofe, gde se fašistička politika javlja kao nužna premisa našeg opstanka.
Netanjahu kao moderni fašistički lider koristi istu taktiku. Nekoliko dana pre izbora on je na Instagramu podelio sliku generisanu pomoću veštačke inteligencije na kojoj je prikazano kako atomska bomba pada na Tel Aviv. Poruka slike je jasna: kraj sveta je blizu i samo Netanjahu može da ga spreči.
Pred slikom smaka sveta kao jedine moguće budućnosti treba ispitati duboko ukorenjene fenomene i procese koji su obeležili poslednje izbore u Izraelu. Deo njih je toksičan, ali neki nagoveštavaju pozitivnije trendove. Oblikovanje različitih verzija budućnosti, optimističnijih od onih koje nam nudi desnica, zavisi i od naše sposobnosti da uočimo i razumemo istorijske procese i delamo u skladu sa njima.
Jedna od pojava koja sadrži veliki politički potencijal jeste interesovanje Palestinaca sa okupiranih teritorija za izraelske izbore. Po prvi put, barem u takvom broju, Palestinci iz Gaze i sa Zapadne obale, pa čak i politički zatvorenici – tri grupacije bez prava glasa – pozvali su palestinske građane koji žive u jevrejskim delovima Izraela i imaju pravo glasa da izađu na glasanje.
Razlozi su brojni: propast nacionalnog palestinskog projekta na Zapadnoj obali i u Gazi, odluka arapskih zemalja da ne preduzimaju ozbiljnije korake kako bi zaustavile genocid u Gazi (deo njih je čak pomagao Izraelu) i blokada palestinske političke scene. Ali najvažniji od svih razloga je bila svest o tome koliko je trenutna vlada u Izraelu smrtonosna za opštu budućnost Palestinaca.
Poslednje tri godine bili smo svedoci surove primene „Plana odlučujuće pobede“ Becalela Smotriča. On se nije zadovoljio samo okupacijom Zapadne obale i Gaze, već je radio na tome da izbriše svaki smisao Zelene linije. U svojoj izbornoj kampanji, Smotrič je obećao da će uvesti prakse sa Zapadne obale unutar Zelene linije. Ali prakse koje brišu Zelenu liniju mogu dovesti i do drugačijih ishoda od onih kojima se zanosi Smotrič. Jer kada Izrael uvozi okupacionu politiku unutar granica iz 1948, time izaziva reakciju iz suprotnog smera. Tako su Palestinci sa okupiranih teritorija postali uticajni akteri u životu palestinskih građana Izraela.
U svom pobedničkom govoru, bivši poslanik arapske liste Rešima Mešutefet Osama Saadi je svoj rezultat posvetio Palestincima na Zapadnoj obali i u Gazi, kao i palestinskim političkim zatvorenicima u izraelskim zatvorima. To nije bio samo simboličan gest već i odraz novog odnosa snaga.
Ove interakcije otvaraju novi horizont. Opcija dve države nije uspela. Razotkrivena je i neodrživa kontradikcija Izraela definisanog i kao zemlja jevrejskog naroda i kao demokratska država. Mnogi Izraelci se teško mire sa mogućnošću da palestinski građani u Izraelu imaju jednak politički status kao jevrejski građani.
Kada Palestinci sa Zapadne obale i iz Gaze prate izbore za Kneset i pozivaju palestinske građane u Izraelu da učestvuju na njima, oni samim tim činom vrše uticaj na izraelsku politiku, spolja i iznutra. To ukazuje na novu spremnost Palestinaca pod okupacijom da prepoznaju složenost i nijanse izraelske politike, razumeju njena ograničenja i prihvate kompromise koje će postići izraelski Palestinci da bi olakšali život stanovnika Zapadne obale i Gaze.
Moguće je da Palestinci sa okupiranih teritorija očekuju od arapskih partija u Izraelu sklapanje strateških partnerstava sa cionističkim strankama. Nešto što je do skoro bilo tabu tema i shvatano kao izdaja može postati legitimna politička praksa koju prihvata palestinsko društvo.
I odluka Palestinaca u Izraelu da izađu na izbore i glasaju za arapske partije, posebno za Mešutefet, koja se nije odrekla „strategije spasavanja“ nacionalnih palestinskih interesa, svedoči o promeni u razumevanju uloge glasanja. Palestinski birači u Izraelu nisu ove izbore doživeli samo kao način promene svojih životnih uslova. Za većinu njih glasanje je bilo čin iskazivanja solidarnosti i odgovornosti prema sunarodnicima na Zapadnoj obali i u Gazi. Shvatili su da je njihov zadatak borba za budućnost palestinskog naroda, pa i po cenu kompromisa sa jevrejskim partijama.
Nakon izbora smo više puta čuli da su palestinski birači, koji su godinama bojkotovali izbore za Kneset, sada odlučili da glasaju zbog Palestinaca na okupiranim teritorijama. Ovaj politički potencijal bi mogao da se razvije u različitim pravcima, čak i da nestane, ali prvi put posle mnogo vremena imamo začetke nove paradigme koja otvara mogućnost jedne drugačije budućnosti za obe strane.
Naša realnost je jedan režim od reke do mora. U toj realnosti sada treba zamisliti ravnopravne građane koji žive na istoj teritoriji u okviru jedne zemlje. Dok Smotrič zamišlja državu aparthejda, pred Palestincima i Jevrejima se otvara mogućnost sasvim drugačijeg modela države utemeljene na političkoj, građanskoj i nacionalnoj jednakosti.
U tom smislu, zahtev za proširenjem prava glasa prelazi Zelenu liniju, koja je povučena iz uverenja da između reke i mora žive dva naroda, svaki sa svojim nacionalnim identitetom, istorijom i kolektivnim pravima i da se budućnost ne može zasnivati na kontroli jednog naroda nad drugim.
Ova prilika se ukazuje u posebno važnom geopolitičkom trenutku. Put koji je Izrael izabrao opasan je za Palestince, države u regionu i same Izraelce. Zemlja koja se oslanja na vojnu superiornost kao jedinu osnovu svoje budućnosti, koja je spremna da rizikuje da politički i nacionalni sukob pretvori u verski rat sa skoro dve milijarde muslimana i koja je usvojila koncepciju večnog rata – ne nudi sigurnu budućnost čak ni svojim jevrejskim građanima.
Zahvaljujući velikoj izlaznosti birača, palestinski građani Izraela su mogli da predstave rezultate izbora, u arapskom svetu i šire, kao pobedu palestinske ideje jedinstva, postojanosti i privrženosti domovini. Uprkos svemu što je Izrael učinio, uprkos politici zastrašivanja i genocidu, Palestinci u Izraelu su iskoristili svoje državljanstvo, shvatili ga ozbiljno i masovno izašli da glasaju i oblikovali se kao snaga koja je porazila Netanjahuovu vladu. Bez njih ovakvi izborni rezultati ne bi bili mogući.
Dobili smo važnu političku i moralnu pouku: upravo je državljanstvo koje je država Izrael nastojala da isprazni od egalitarnog sadržaja, postalo sredstvo kojim Palestinci potražuju svoje mesto i svoje pravo da utiču na budućnost zemlje. Upravo oni koje je država predstavljala kao pretnju otvaraju vrata boljeg sutra za sve.
Ovi izbori su sudbinski ne samo zbog rezultata već i mogućnosti koje su otvorili. Te šanse nastaju iz poraza starog sveta i užasa sadašnjeg, ali mogu biti osnova novog sveta u kome Palestinci i Jevreji mogu ispočetka da zamišljaju zajednički život u okviru obostranog prepoznavanja i jednakosti, bez straha i nasilja.
Da bi se ova vizija partnerskog života ostvarila potrebne su još dve stvari. Prva je hrabrost da se pogleda nepravednoj i bolnoj istini u oči, da se prizna odgovornost i potreba za priznanjem i pomirenjem između dva naroda. Zajednička budućnost ne može biti izgrađena na negiranju prošlosti drugog ili brisanju njegovog identiteta. Druga potrebna stvar je politička hrabrost da se dela. Da se ne zadovoljimo kritikom postojeće stvarnosti, već da budemo spremni da se borimo za drugačiji svet, čak i kada se on čini dalekim i nedostižnim.
Ovde se vraćamo „fašizmu kraja sveta“. Dok nas globalna desnica ubeđuje da svet srlja u katastrofu koja može biti zaustavljena samo silom, setimo se trenutaka u kojima su ljudi odbili da se pokore užasima sadašnjosti. Bolji svet može izrasti ne samo iz velike nade, već i u trenucima očaja i nasilja. Promena omogućava da građani i njihovi lideri prepoznaju istorijsku priliku, zamisle drugačiju budućnost i delaju da bi je ostvarili.
To je možda najveći zadatak našeg doba: ne dati onima koji nam obećavaju kraj sveta da preuzmu našu političku imaginaciju. Nadam se da ćemo imati dovoljno hrabrosti da prepoznamo ovaj istorijski trenutak i delamo kako bismo izgradili bolju budućnost za sve nas. Budućnost u kojoj će Palestinci i Jevreji biti jednaki. Ne samo zato što je ona vredna borbe već i zato što je to ispravna i moralna odluka.
Abed Abu Shehadeh, Mekomit, 05.11.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 10.11.2026.
IZRAEL / PALESTINA