Kriza kursa

Kako izgleda kriza kursa? Kako epizoda tih kriza ima više nego dovoljno, nije teško opisati ih. Nešto je teže objasniti zašto do njih dolazi.

Klasični rad na tu temu je Krugmanov, iz 1979. Uzmimo da neka zemlja ima fiksni kurs, gde ne mora da bude reč o nepromenljivoj vrednosti, već je dovoljno da centralna banka nije ravnodušna prema tome po kom se kursu njen novac menja za strani, recimo za dolar ili za evro, za koje se obično kurs vezuje. Tako posmatrano, praktično sve balkanske zemlje imaju fiksni kurs, možda sa izuzetkom Rumunije. Drukčije se politika fiksnog kursa može odrediti kao briga centralne banke da ne dođe do preteranog pada ili rasta kursa u kratkom vremenskom periodu, što se obično naziva devalvacijom. Za potrebe očuvanja fiksnog kursa ili njegovog fiksiranog kretanja, potrebne su rezerve u tom stranom novcu koji predstavlja sidro domaćeg novca. Pa, ako je tražnja stranog novca velika, centralna banka prodaje rezerve kako bi sprečila devalvaciju i obratno, ako je prevelika tražnja domaćeg novca.

Može li centralna banka da brani bilo koji kurs? Zavisi li to od toga kolike su joj rezerve? Odgovor na oba pitanja je negativan, što je, pojednostavljeno rečeno, razlog usled kojeg izbijaju krize kursa. Uzmimo da je kurs precenjen i ostavimo po strani kako to znamo. U tom slučaju, zaradilo bi se na kupovini stranog novca sve dok se ne iscrpu rezerve ili dok centralna banka brani kurs na nivou na kojem ga je fiksirala ili želi da ga održi. Krugmanov doprinos jeste da će u tim okolnostima do devalvacije doći trenutno, jer će svi hteti odmah da svoj novac zamene za strani.

To, međutim, nije kraj priče. Zašto se menja sve što se može promeniti po neodrživom fiksnom kursu? Zato što će se posle devalvacije strani novac zameniti za domaći, naravno sada po mnogo nižem kursu i tako zaraditi. Devalvacija je način uspostavljanja ravnoteže, a ne pad u ambis, kako se često predstavlja. Jer do krize kursa dolazi ukoliko je on fiksiran na neodrživom nivou, a ne usled nedostatka rezervi ili zbog nedovoljne intervencije centralne banke ili zbog bilo kog od razloga koji se često mogu sresti u javnosti. Štaviše, obično je početna devalvacija prevelika, pa se kurs donekle oporavlja kada se strani novac menja za domaći. Naravno, to dovodi i do obnavljanja deviznih rezervi centralne banke.

Kako znamo da je neki kurs precenjen? Zapravo, ne znamo. Usled toga se sa devalvacijom špekuliše. Ukoliko se pokaže da su procene o precenjenosti kursa pogrešne, oni koji su kupovali strani novac će izgubiti, a zaradiće oni, među kojima i centralna banka, koji su ga prodavali. No, naravno, očekivanja o ishodu špekulativnih poslova su zasnovana na privrednim činjenicama i na kretanjima na tržištu stranim novcem. Kurs može da bude precenjen ili zato što je deficit u razmeni sa inostranstvom previše veliki ili zato što je domaća privreda postala nekonkurentna usled visoke inflacije ili zbog toga što je centralna banka štampala novac da pomogne ministarstvu finansija ili zbog kretanja u drugim zemljama ili usled pada proizvodnje ili usled stanja u bankama ili preduzeća. Klasična kriza kursa je posledica visoke javne potrošnje, koja se ili finansira ili se očekuje da će biti finansirana novcem centralne banke. Naravno, uzročnoposledična veza može da bude i posredna, da je privatna potrošnja prevelika, usled čega je izbor ili štampanje para ili bankrotstvo, pa se očekuje da će devalvacija biti način da se obezbedi veća količina novca, jer je kurs niži. Recimo, u ovom času, u Srbiji se špekuliše sa dodatnom devalvacijom dinara, zbog velikih fiskalnih problema, usled čega se kupuje strani novac, a centralna banka troši devizne rezerve. U Grčkoj se, opet, iznosi evro iz banaka jer se špekuliše sa kursem buduće drahme.

U štampi se može pročitati kako će gubitak deviznih rezervi dovesti do svega najgoreg što vam padne na pamet. Ništa slično se ne događa u krizama kursa. Zapravo, u času kada centralna banka prestane da brani kurs, on se uspostavlja na onom nivou koji je u skladu sa stanjem na platnom bilansu. Ukoliko se pri tome uspostavi suficit na tekućem računu bilansa plaćanja, strani dugovi će postati manji problem, a trebalo bi i da se očekuje povećani priliv stranog novca usled poboljšane konkurentnosti privrede.

Do krize kursa dolazi kada centralna banka, najčešće uz pritiske javnosti i preduzetnika, brani precenjeni kurs. Ukoliko ga ne brani, krize nema. A i devizne rezerve nisu potrebne.

 
Novi magazin, štampano izdanje

Peščanik.net, 22.06.2012.