Kvazi novac

Koliko sam uspeo da pohvatam konce ispada da je sajt BTCmanager.com 14. oktobra u 20 sati pokrenuo lavinu pisanja, i to ne samo u ekonomskim medijima, vešću da je Rusija prva zemlja na svetu koja je odlučila da emituje državnu kripto valutu. Nagađalo se i ranije, ali nebulozna atmosfera oko virtualnog novca oduvek je obilovala tzv. lažnim vestima (fake news),¹ pa su ozbiljniji finansijski operateri bili suzdržani. Sad više nema sumnje, a sve priče i nagađanja presekao je ruski predsednik Vladimir Putin lično, kako to ЕврАзДем (evroazijskoj demokratiji) pristoji. Kad on „sugeriše“, onda je to jače od naredbe. A sugerisao je rečima: „Skrenuo bih pažnju na potrebu uvođenja najnaprednijih tehnoloških rešenja u bankarskom sistemu. Nije potrebno stvarati barijere, već uvoditi suštinske inovacije za unapređenje i poboljšanje nacionalnog finansijskog sistema”.

Samo par meseci ranije Centralna banka Rusije izdala je zvanično saopštenje u kojem je stajalo: „Što se tiče upotrebe kripto valuta, u skladu sa sadašnjim zakonodavstvom, zvanična valuta Ruske federacije je – rublja. Emisije monetarnih surogata na teritoriji Ruske federacije nisu dozvoljene”. Obrt se zakuvao kada je ruski predsednik juna meseca na sastanku Ekonomskog foruma u Pertogradu susreo 23-ogodišnjeg Vitalika Buterina, tvorca Ethereum aplikacione platforme za elektronska plaćanja, druge, posle bitcoina, po značaju u svetu. Momak je očito bio vrlo ubedljiv, pa je Putin pod njegovim uticajem rešio da preseče konopac kojim su se natezali pristalice i protivnici virtualnog novca.

Kripto rublja biće tako prva državna (u sve većem mnoštvu privatnih) kripto valuta. Istina, pokušala je to već i Estonija, ali je njen „estcoin“ pokopan odlukom Evropske centralne banke da ne dozvoli poigravanje novcem, koje bi moglo lako da u neizvesnost povuče evro. Kripto pomama, pored ostaloga, posledica je ljuljanja međunarodnog monetarnog sistema u kojem dolar ima „neprimereno privilegovan položaj“, što Rusija, Kina, Indija pokušavaju da menjaju uvođenjem neke vrste kvazi-novca. Naime, njihova težnja da se pokrene rasprava o novom Breton Vudsu (Bretton Woods) ponukala je čak i Pola Volkera (Paul Volcker), bivšeg „guvernera“ američke centralne banke (FED) u vreme Kartera i Regana, i šefa tima ekonomista pod Obamom, da juna 2012. objavi predlog za razmišljanje o novoj svetskoj rezervnoj valuti, „jer je međunarodni monetarni haos razlog više da se razgovara o novom finansijskom poretku“.

Dok se mi zamlaćujemo izjavama Tačija, Vulina i sličnih osoba, svet gleda od čega se živi, čak dobro živi, i pokušava da uhvati korak sa savremenim digitalnim vremenom, koristeći sve što to vreme nosi, pa i sadržaje sa mogućim sumnjivim posledicama. Naime, sumnjive oblasti zapravo nude najčešće i najveće profite uz najveći rizik. U toj igri, ko preživi može i da se obogati.

Neverovatna je lepeza pokušaja da se ovlada novcem, individualno i kolektivno: da ga se zauzda. Evropska unija je zahvaljujući otkupu javnih dugova gotovim novcem uspela da pokrene ekonomiju, a sa njom i inflaciju, ali ispod planiranog nivoa od 2 odsto godišnje. Upumpano je 1.600 milijardi evra, a inflacija je stigla samo do 1,54 odsto (stanje od septembra). Ni ta mera, nazvana kvantitativno olakšanje (QE – quantitative easing), ni srozavanje primarnih kamata do nule, nisu dali rezultate kakvi su očekivani, a pritom sve takve mere imaju svoj kraj koji se upravo približava, pa strepnje rastu. Neefikasnost klasičnih monetarnih šema dokazuje da je sistem iscrpljen, da mu predstoji neko temeljito inoviranje, što mnogi ekonomski i finansijski stručnjaci vide kao mogućnost lične afirmacije, a spekulanti kao mogućnost za lov u mutnom.

Prvobitna ideja (pripisuje se nemačkom ministru Šojbleu) je da bi se nacionalni dugovi pojedinih zemalja najlakše regulisali ako bi dotična zemlja izašla iz evrozone, emitovala sopstvenu valutu (lako bi se to lansiralo kao nacionalni interes), uz startnu inflaciju od oko 30 odsto. To bi olakšalo vraćanje dugova i obezvredilo primanja stanovništva, a delovalo bi kao viša sila i ublažilo otpore građana prema nepopularnim merama „stezanja kaiša“. Zgodan metod da se nacionalizam pametno iskoristi. Nasuprot toj ideji, petorica italijanskih ekonomista lansirali su TCC – Tax Credit Certificates (poreske kreditne sertifikate) koji su ublažena varijanta Fridmanovog „helikopter novca“ – gde država individualnim subjektima (samozaposlenima, radnicima, penzionerima…) besplatno deli određenu količinu sertifikata koji bi ušavši u promet pokrenuli ekonomiju. TCC bi besplatno distribuirale nacionalne banke i to u formi kvazi-novca, a budući da bi važili samo na domaćoj teritoriji ne bi ugrožavali odnose u evrozoni. Njima bi se mogle plaćati lokalne poreske obaveze, socijalni doprinosi, pa i neke novčane kazne. Sertifikati bi se mogli konvertovati u evre. Tu ovaj predlog postaje sumnjiv.

Ideja „fiskalnog novca“ je čak sasvim ozbiljno shvaćena kao metod kojim se može zaobići zamka likvidnosti, a da se pritom ne povećava javni dug. Od nje olinjali italijanski političar i ljubavnik Berluskoni pravi svoj program za izbore naredne godine u Italiji. Naime, njegov projekat je emisija „nove lire“ koja bi važila samo u Italiji, dok bi evro bio platežno sredstvo za obračune sa svetom. Profesionalni komičar i lider najjače partije u Italiji (Pokret 5 zvezdica), Bepe Grilo, zalaže se za fiskalni novac koji bi po njegovim stručnim suflerima pomogao da se izbegne zamka likvidnosti bez izlaska iz evrozone. Srećom postoji i treći, i to ozbiljan, Italijan – Mario Dragi, predsednik ECB (Evropske centralne banke), koji stavlja do znanja da su sve to italijanske „morske“ kombinacije i da u evrozoni postoji samo evro i ništa više. Približno u isto vreme dotični Mario Dragi morao je da kratko i jasno stavi do znanja Estoniji da u evrozoni postoji evro i nijedna druga moneta, jer su oni prvi smislili da emituju „estkoin“ – nacionalnu kripto valutu.

Estonija je najdigitalizovanija evropska zemlja. Svoj napredak duguje razumevanju novog vremena u kojem nisu bitni proizvodnja, izgaranje na poslu i ostali atributi industrijskog društva, nego pamet, po mogućstvu kombinovna sa finansijskom ekvilibristikom. Prosperitet se danas stiče veštinom i rizikovanjem. Jedna od estonskih mera koja bi pogodovala lansiranju sopstvene kripto valute je i uvođenje „e-boravišta“ (e-residency), čime se želi omogućiti ne-rezidentima da pokreću poslove u Estoniji, bez obzira u kom delu sveta žive. E-rezidenti stiču ista poslovna prava kao i građani Estonije, a time zaobilazno prodiru i u poslovni milje EU. To privlači ljude i donosi prihode.

Mnoge centralne banke su ophrvane strahom da pored njih promiču desetine i stotine milijardi evra, a da one od toga nemaju nikakve koristi, pa bi rado da se upuste u riskantnu igru sa kripto valutama. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) načinila je mogući scenario za osnivanje Centralne banke kripto valuta (CBCC) i objavila to u svojoj Reviji. Naravno, kao i u svakoj „zlatnoj groznici“, i u ovoj sa kripto valutama ima špekulantskih ekscesa koji se graniče sa komikom. Najpoznatija je „Svemirska država Asgardia“ koju je osnovao izvesni Igor Ašurbejli (Ashurbeyli), proglasivši sebe za predsednika te države koja je izvan domena bilo kakvih zemaljski zakona. I dok se većina naivnih smejulji na tu izmišljotinu, dotični Igor stiče sve veće prihode emitujući svoju „valutu budućnosti“ – solar! Neverovatno je od čega se sve danas pravi novac. Smisao svih tih kvazi valuta jeste da se u krajnoj instanci pretvore u legalni novac, i to u što većim količinama.

U septembarskom broju časopisa Fortune objavljen je obiman tekst pod naslovom „Pljačke banaka u 21. veku“, sa podnaslovom: „Kripto valute revolucionišu svetske finansije“. To je prilčno iscrpan tekst koji konstatuje da bi bitkoin religija mogla biti sažeta u BYOB (Be your own bank – Sam svoja banka). Neko ko se krije iza pseudonima Satoši Nakamoto kreirao je 2009. decentralizovani monetarni sistem koji ne poseduje niko, ali zato svako na svetu može u njemu da učestvuje. Bitkoin fizički ne postoji, zapravo postoji, ali samo kao neka vrsta suvenira, sve operacije sa njim su elektronske i dostupne svakome na javnom bilansu (blockchain). Časopis navodi nekih dvadesetak prevara čije su žrtve vrlo uigrani kompjuterski i finansijski eksperti. Na primer, Šon Everet (Sean Everett), menadžer Piksel Digital kompanije, povukao je svoje uloge iz Applea i Amazona i rešio da uloži u bitkoine i etereum kripto valute. Par dana kasnije T-mobil operator ga je pozvao da mu javi kako je njegov zahtev da promeni broj telefona usvojen. Budući da nikada nije podneo takav zahtev, shvatio je da se radi o nekoj prevari, pa je odmah dao nalog da se blokiraju svi njegovi računi. Brzom reakcijom sveo je štetu na samo 18.000 dolara u kripto valutama, za koliko su ga hakeri olakšali.

Ali ni sve prevare koje prate poslovanja sa kripto valutama nisu umanjile njihovu primamljivost zbog brzine transfera, tajnosti operacija i neverovatnog rasta kvotacija. Posredstvom kripto valuta moguće je bilo koji iznos dostaviti u bilo koji deo planete za najviše 3,5 sekundi, dok je za istu stvar najefikasnijim agencijama za transfer novca potrebno skoro toliko dana. Drugo svojstvo – tajnost operacije, obilato je korišćeno u Kini početkom godine kada je na taj način iz zemlje izneto oko hiljadu milijardi dolara. Međutim, kako Kina ne zaostaje u primeni svega što je najsavremenije, očekuje se da će nekom od odluka Kongresa KP Kine koji je u toku, biti dato zeleno svetlo za nacionalnu kripto valutu. Kada je ta vest procurila, kurs bitkoina je skočio na 5.000 dolara za jedinicu, da bi se već sledećeg dana vratio na oko 4.000 dolara. Vrednost zaokrugljujem iz prostog razloga što se kurs kripto valuta menja svakog trenutka, uz često veoma velike oscilacije.

Kripto valute služe i efikasnom pranju novca, a većina modernih ucenjivača traži da im se ucena uplati u kripto valuti, jer je tako skoro nemoguće ustanoviti ko je primalac. I naravno, najveći mamac je frapantan rast kvotacija te valute: Bitkoin je registrovan avgusta 2008. godine, a kada je lansiran januara 2009. prva ponuda je bila 10.000 BTC (bitkoina) za 50 dolara. Formalno je startovao sa cenom od 0,003 $ za 1 BTC. U trenutku kada sam pogledao 20. oktobra u 12 sati 18 minuta i 23 sekunde 1 bitkoin je vredeo 5.644,03 dolara da bi dok sam upisivao vrednost već skočio na 5.658,53 dolara.

Takav trend dovodi do gubitka razuma onih koji uskoče u igru, jer teoretski znači da se ulogom od 100 dolara za godinu-dve može postati milioner. Naravno novac je virtuelan i podložan neverovatnim oscilacijama. Sve to neviđeno podseća na ludilo sa cenama lukovica lala koje su dostizale pojedinačnu vrednost kuće u centru Amsterdama (Tulipmania) da bi u jednom danu 1637. godine pale u bescenje.

Kad se sve sabere, dolazimo do računice da kripto valute iznose ukupno nešto oko 150 milijardi dolara. Već sam pisao o tome da to nije iznos koji bi mogao da uzdrma svetske finansije i to i dalje stoji, jer pogledajmo ko vredi još više: Amazon 402 milijarde, Apple 730 milijardi, ukupno emitovane novčanice dolara 1.500 milijardi, zlato 8.200 milijardi, fizički novac 31.000 milijardi, berze (obrt) 66.800 milijardi, a sav novac celog sveta ukupno 83.600 milijardi. Istovremeno, ukupan svetski dug iznosi 199.000 milijardi dolara. I sad ako te sume ostavljaju utisak grandioznosti, naveo bih da postoji još jedan tip kvazi novca o kome se, možda iz straha, jednostavno ne govori. To su – derivati. U osnovi to je finansijski instrumet – oročeni ugovori izvedeni iz deonica, obveznica, valuta, robe, kamatnih stopa… kojima se trguje, promeće, plaća… koji su jednostavno u stanju da u mnogim operacijama zamene novac – dakle, oni su finansijski proizvod i utoliko kvazi novac. E pa njihova ukupna suma procenjuje se čak na 1,2 bilijarde – to je 14,45 puta više od sveg novca koji legalno cirkuliše ili 1.200.000.000.000.000 dolara, što baca u senku sve ranije nabrojane sume.

Prepustio bih komentarisanje ove činjenice kvalifikovanijoj osobi. Voren Bafet (Warren Buffett), treći najbogatiji čovek u SAD i pretežni vlasnik finansijske korporacije Berkshire Hataway o derivatima ovako kaže: „Duh derivata pobegao je iz boce i nema sumnje da će se oni multiplikovati sve dok neki događaj ne učini vidljivim njihovo otrovno dejstvo. Centralne banke i vlade do sada nisu uspele da nađu efikasan način kontrole ili bar uvida u rizike koji se kriju u tim ugovorima. Po mom shvatanju, derivati su finansijsko oružje za masovno uništavanje, zasada prikrivenog, ali smrtonosnog potencijala.”

Dame i gospodo, tango na monetarnom Titaniku već uveliko svira!

Biznis i finansije, 24.10.2017.

Peščanik.net, 27.10.2017.

1. Ni danas se ne zna ko je Satoši Nakamoto (očito izmišljena ličnost), koji je 2009. lansirao elektronski novac – bitkoin i legendarnu proklamaciju: Bez finansijskih institucija.