Korice: Olivera Batajić Sretenović
Korice: Olivera Batajić Sretenović

Beleška o knjizi – Ivan Čolović

Milutin Mitrović ekonomiji pristupa iz humanističke perspektive, kao području na kome se ukrštaju ekonomski interesi, političke ideologije, kulturni modeli, kolektivna sećanja, psihološki impulsi. Na tom području on prati iskušenja humanističkih ideala slobode, odgovornosti, solidarnosti i pravde. Primeri, podaci, svedočanstva, analize stručnjaka uveravaju ga da su danas ti ideali alarmantno ugroženi. Na Mitrovićevoj slici „ekonomije nepoštenja“ vidi se da ona nije poštedela nijedan deo sveta, nijednu oblast društvenog života. Primere nasilja, korupcije, pohlepe, ekstremizma, demagogije on nalazi u politici, zdravstvu, ekologiji, crkvi, u Italiji, zemlji u kojoj poslednjih godina živi, ali i u drugim delovima Evrope i sveta. Uverljiva, detaljima bogata, crna, zastrašujuća slika. Nema sumnje da njen autor hoće da se zabrinemo, ali ne i da nas ostavi bez nade. On nas ohrabruje ne toliko eksplicitnim pozivima da se ne prepustimo strahu i očaju, koliko time što njegova knjiga pokazuje i dokazuje da je već sama svest o iskušenjima današnjeg sveta, da je već samo znanje o raznim oblicima tih iskušenja, kojima ova knjiga obiluje, „oružje“ kojim se možemo boriti za opstanak humanističkih ideala. Ako se tome doda i „oružje“ humora, kojim se Milutin Mitrović uspešno služi, onda odbrana tih ideala postaje još čvršća.

Beleška o autoru – Marija Mitrović

Ekonomija nepoštenja, kao i ona pod naslovom Dnevnik globalne krize jesu knjige Milutina Mitrovića (1931-2020) sačinjene od izbora tekstova objavljenih u časopisu Biznis i finansije i na portalu Peščanik (obe u izdanju Fabrika knjiga i Peščanika, 2016. i 2021). I njegovu ekonomsku beležnicu Postmoderna vremena (NIP BiF Press, 2009) čine ranije objavljeni tekstovi, i to u časopisima Ekonomist i Biznis i finansije.

Aludirajući na svoje isključivo opredeljenje za pisano novinarstvo, Mitrović je za sebe govorio da je „čovek od reči“.

Školovao se u svom rodnom Beogradu, ali sam je za sebe govorio da „ništa nije ljudski završio“ te zato celog života mora da se usavršava. Zbog početka rata 6. aprila 1941. priznat mu je četvrti, tada završni razred osnovne škole. Studirao je pravo i italijansku književnost, ali ni to nije završio. Stvaralačka radoznalost ga je uvek odvlačila negde drugde, da bi se jedino i trajno zadržao u novinarstvu kojim se počeo baviti još u srednjoj školi.

Gotovo da nema posla kojim se u novinarstvu nije bavio: od saradnika svih mogućih rubrika, fotoreportera, tehničkog urednika, urednika deska, do glavnog i odgovornog urednika, direktora i penzionera, a takvi – govorio je – često rade više nego pripravnici.

Poslednjih godina života dane je uglavnom provodio u Italiji, koja mu je bila osmatračnica za ekonomske, društvene i kulturne tendencije društva u Italiji, regionu i u svetu. Pišući svoje uvek dobro dokumentovane prikaze, analize, kritike, konstatacije i predviđanja oslanjao se na bogatu ličnu arhivu koju je stvarao decenijama.

Ekonomija je bila u centru njegove analitičke pažnje ali, kao što je primetio jedan beogradski sociolog, njegovo pisanje bilo je u stvari ekonomska sociologija.

Početkom 80-ih opkladio se sa popularnim autorom bestselera da će napisati knjigu tiražniju od njegovih. I napisao je, a Nolit objavio tri izdanja knjige: Lumbrikultura. Gajenje glista, koja se za manje od godine prodala u tiražu od 12.000 primeraka. Istina, to nije bila beletristika, ali jeste ipak bila prava, visoko tiražna knjiga, što je bilo dovoljno da mu se prizna pobeda.

U svom profesionalnom radu sledio je dva creda: dati čitaocu što više relevantnih podataka i učiniti to čitljivim. Film (TV seriju) M*A*S*H* smatrao je uzorom za to kako objediniti strahote sa humorom i dobroćudnošću.

Sadržaj knjige

I. Pohlepa velikih razmera: 1. Zlatno doba korupcije, 2. Opake igre novcem, 3. Privatizacija novca, 4. Drogirane finansije, 5. Banke – trezori nepoverenja

II. Gadovi nisu glupi: 6. Mecene zla, 7. O omraženim liderima i šire, 8. G7 rijaliti, 9. Rat – ekonomski, za početak

III. Italija: 10. Treća republika?, 11. Uigravanje populizma, 12. Uspon sajber političke sekte, 13. „Varvari opet osvajaju Rim“, 14. Povratak otpisanih, 15. Prekipelo

IV. Evropa: 16. Birokratija na braniku Evrope, 17. EU(tanazija), 18. Rusofobija, 19. Atak na temelje Evrope, 20. EU – strah od veličine

V. Svet: 21. Troboj supersila, 22. Gangnam Style politika, 23. Kongres komunističko-kapitalističke partije Kine,

VI. Bolje rat nego pakt: 24. Demokratizacija fašizma. I obratno, 25. Bauk fašizma kruži…, 26. Svetska trgovina – ratničke igre

VII. Pandemija: 27. Strah i vrlo malo nade, 28. Strogo kontrolisani haos,

VIII. Da nam živi, živi rad: 29. Fluktuacija pameti, 30. MSP. U rastućoj senci giganata, 31. Najnoviji kapitalizam, 32. Izvesna je… neizvesna budućnost, 33. Paralelni svet startapa, 34. Radnika još ima, ali klase ne!

IX. Ekologija: 35. „Zeleni labud“, 36. Stanovište o stanovništvu

X. Fritto misto: 37. Sardine, 38. Uzaludni predlog za ličnost godine, 39. Ženski uragan u Americi, 40. Pop-politika

Fabrika knjiga, proleće 2021.

Peščanik.net, 16.06.2021.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.

Latest posts by Milutin Mitrović (see all)

Author: Milutin Mitrović

Milutin Mitrović (1931-2020) novinar, 1954. kao urednik Studenta primljen u Udruženje novinara i ostao trajno privržen tom poslu. Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu „Dnevnik globalne krize“.