Let iznad kukumavkinog gnezda

Ova vlast je došla na vlast kritikujući 24 sporne privatizacije prethodne vlasti. A onda uzela i privatizovala državu. I u toj privatizaciji ne vidi ništa sporno. Sporno joj je jedino što se tu i tamo slabašno probije glas zdravog razuma.

Ako kažete, na primer, da nije normalno (osim što je preskupo i očigledno koruptivno) kačiti novogodišnje ukrase dok još traje leto (nije normalno ni u jesen!) vlast odgovori: „idite i vidite kako je u drugim gradovima“. Ako odete (makar i virtuelno) i vidite da niko normalan ne kiti početkom septembra – vlast kaže: „ovi koji su protiv rasvete doživeli su fijasko na izborima“. Ako kažete da ljudi jesu dali više glasova ovoj vlasti, ali ne da krade i razbacuje zajedničke pare pa još i pokažete neopravdano visoke račune – vlast odgovori da će sad, baš u inat, da napravi još veći račun. Jer u borbi protiv zdravog razuma vlast ima nadmoćno oružje – nerazum.

Naravno, nerazum ne bi bio tako nepobediv kad bi zdrav razum imao pristup institucijama, medijima, policiji, tužilaštvu, bilo čemu što vlast nije potpuno uzurpirala. Kad bi, na primer, zdrav razum mogao da obezbedi asistenciju države kao što nerazum može da je obezbedi – onda bi možda i ona grupa entuzijasta koji brane savski nasip od razaranja i gradski reni bunar od nelegalno načičkanih septičkih jama uspela da zaštiti javni (zdravstveni, higijenski, odbrambeni) interes Beograđana, dok bi ona druga grupa entuzijasta spasila reke Stare planine od nasilja mini-hidrocentrala, a ona treća zaštićeni Pančićev vrh od nelegalne kafančuge.

Ako bi zdrav razum mogao da gostuje u TV emisijama barem upola koliko gostuje nerazum, onda bi možda mogao da objasni da plate, penzije, isplate porodiljama, socijalni dodaci ne smeju da se računaju po formuli pevca Sofronija („matematika je jasna, dva puta ništa jednako ništa, dakle crva nije ni bilo“) niti se smeju odokativno isplaćivati po principu: tri na karte, dva na lepe oči i pet procenata za gospođu. Baš kao što ni ministar za rad ne sme (očito sme, ali nije normalno) da se javno zahvaljuje investitoru što je „transparentno“ objasnio da su radnici poginuli po propisu.

A kad je već tu, zdrav razum bi mogao da doda i da zlatno doba nije došlo samo zato što vlast kaže da jeste došlo, da najavljivanje nevidljivih aviona i letećih automobila ne pokreće privredu, da ukidanje zakona o privremenom umanjenu penzija nije isto što i „nikad veće penzije“, da kukumavčenje pred kamerama nije politika… Najzad, da Srbiju ne smeju da pretvaraju u psihijatrijsko odeljenje iz Formanovog filma i da na izborima, kojima toliko vole da se hvale, nisu birani da glume glavnu sestru nego da odgovorno vode državu u opštem, a ne u ličnom interesu.

Ali, pošto su u strahu od zdravog razuma velike oči – vlast će se i dalje iz petnih žila truditi da glas nerazuma nadjača sve druge glasove.

Peščanik.net, 24.09.2018.