Na satiričnoj pravoslavnoj fejsbuk stranici Hyperdox Herman na engleskom, može se naći adaptacija novozavetne priče o milostivom Samarjaninu u kontekstu ukrajinskog rata koja glasi ovako:
„Jednom je jedan Ukrajinac hteo da iz SSSR-a ode u Evropu, ali su ga razbojnici napali, opljačkali i ostavili ga jedva živog da leži kraj puta. Putem je prolazio mitronosni sveštenik Andrej Tkačov,1 pogledao je Ukrajinca i pomislio: „Tako mu i treba, kada je fanatik sa Majdana. Bog je kaznio nacistu“. Pljunuo je prema Ukrajincu i otišao da služi u crkvi Svetog Vasilija Velikog.
Zatim je putem naišao patrijarh Kiril u limuzini. Reče šoferu da stane, baci pogled na Ukrajinca i reče: „Nije trebalo da napušta SSSR. Zato ga je nesreća i snašla, jer je raskolnik slovenskog jedinstva“. To je izgovorio, pa se odvezao u saborni hram Hrista Spasitelja da smisli kako najbolje lažirati da je Ukrajinska pravoslavna crkva i dalje u jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom.
A onda je putem naišao Evropljanin homoseksualac. On vide Ukrajinca kako u ranama leži pokraj puta, sažali mu se i odvede ga u Evropu. Smesti ga u jedan hotel i reče hotelijeru: „Neka živi ovde besplatno 6 meseci, a ja ću platiti troškove smeštaja i lekove koji su mu potrebni.“
I upita Isus sveštenika Ruske pravoslavne crkve: „Šta misliš, koji je od ove trojice postupio kao bližnji prema čoveku koga su opljačkali razbojnici?“ A sveštenik odgovori: „Onaj koji mu učini milost“. Tada mu Isus reče: „Idi i čini isto tako“.
I ode sveštenik kući i napisa članak protiv rata u Ukrajini i objavi ga na crkvenom sajtu. Odmah je usledio poziv iz Kirilove kancelarije: „Otpustićemo te iz službe, a pošto ne znaš ništa drugo da radiš, osim da mašeš kadionicom, živećeš sa ženom i malom decom u bedi do kraja života. I još ćeš se naći na udaru zakona, zato što si pisao protiv vojske Ruske Federacije“. I antiratni članak bi uklonjen sa crkvenog sajta i promeniše lozinke i administratora.“
Zamislimo sada patrijarha Porfirija u priči o milostivom Samarjaninu u kontekstu rata u Ukrajini.
„И упита Исус српског патријарха: „Шта мислиш, који је од ове тројице поступио као ближњи према човеку кога су опљачкали разбојници?“
А патријарх се стаде мислити: „Ух, какво ме искушење снађе. Поставља незгодна питања као да је новинар са Н1. Мада, опет, шта ако није новинар? Шта ако је стварно… Али шта бих му одговорио? Ако кажем да је ближњи тај европски педер, што је сасвим очигледно, казаће ми да идем и чиним исто тако. И ако га послушам, уследиће позив и познати глас ће ме упозорити да више неће бити државних пара и да ће запретити сваком честитом и добростојећем српском домаћину, које неуспешни и завидљиви називају тајкунима, да не помажу нашу светосавску цркву. И да ћу умрети као обичан бедни монах, јер ће за патријарха довести неког послушнијег. Мисли Порфирије, мисли шта је мудро одговорити у овом небивалом тренутку искушења“. Патријарх се некако прибра, па поче да говори:
„Ја сам јуче на Спасовдан, ако си ме слушао када сам беседио, рекао да нам је Господ мир свој оставио и да мира без Бога нема. Видим да познајеш Свето писмо, тако да ти је то сигурно познато. А Бог је смисао живота, како често напомињем“, рече патријарх који се већ био повратио од првог шока, изазваног неумесним питањем, и самоуверено настави:
„Не знам колико си информисан, али у Украјини се одвија сукоб цивилизација, тако да је тај твој Европљанин, да не спомињем његову сексуалну оријентацију, коју си навео да би ме провоцирао, сигурно трговац оружјем. Он се, дакле, за тог несрећног Украјинца, блудног сина који бежи из очевог окриља, побринуо само да би га касније наоружао и вратио у очев дом да тамо настави са братоубилачким ратом. Уместо да га је научио како да се моли Богу за мир у свету и верује да је Богу могуће оно што нама људима није“. Није престајао патријарх:
„Знам ја на шта ти циљаш. Хоћеш да ме подсетиш да си ти милостиви Самарјанин из новозаветне приче, као да ја, професор теологије, то већ не знам. Али, извини, од када си васкрсао и вазнео се на небо, теби следује вера и молитва. Зар је то мало? Уосталом, град Београд и читав српски народ себе вековима обликују православљем и вером у Бога. Зато смо и организовали Литију за мир. И ми добро знамо које су наше вредности, тако да нам твоје чудне приче и питања уопште не требају“. Патријарх је завршио своје излагање, ушао у службену лимузину и одвезао се.
А у мислима му беше Украјинац из приче, који би кажњен страдањем због непоштовања хришћанских вредности, наивно заведен секуларном Европом. Европом која се не моли Богу за мир у свету, него врши притисак на Србију.“
Peščanik.net, 04.06.2022.
UKRAJINA