Žučna rasprava vođena u skupštini povodom fabuloznog nemačko-francuskog plana za Kosovo, nevidljivog dokumenta predstavljenog, bez presedana u istoriji, istovremeno i kao non pejper i kao ultimatum, privukla je zaista maksimalnu pažnju medija. Usled toga je nažalost samo lapidarnu pažnju javnosti privukao jedan istovremeni događaj koji bez sumnje zaslužuje ozbiljniji tretman.
Svetska antikorupcijska mreža Transparency International je objavila Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2022. godinu, a na ovom najznačajnijem rangiranju zemalja sveta prema percepciji korupcije u javnom sektoru Srbija je, otkako se u poslednjih 11 godina primenjuje aktuelna metodologija ocenjivanja, zabeležila i najnižu ocenu i najlošiji plasman.
Ocena Srbije (36 poena od 100 mogućih) je 7 poena ispod svetskog proseka, 21 ispod proseka Evrope, a čak 28 iza proseka EU čiji deo, bar proklamativno, želimo da postanemo. Čak i u neposrednom okruženju, tradicionalno slabo otpornom na korupciju, bolje rezultate od Srbije na CPI imaju bezmalo svi. Hrvatska ima 50 poena, Rumunija 46, Crna Gora 45, Bugarska 43, Mađarska 42, Severna Makedonija 40. Jedino Albanija ima istu ocenu kao Srbija, a samo je Bosna i Hercegovina, teško opterećena disfunkcionalnošću države, sa 34 poena slabije ocenjena. Čak je i Kosovo koje se posebno posmatra uspelo da zabeleži bolji rezultat od Srbije!
Iako je rezultat čemeran, ponižavajući, zapravo nije iznenađujući već je logična potvrda kontinuiteta onoga što vlast predstavlja kao borbu protiv korupcije.
Početak te oštre borbe obeležen je krajem 2012. rečima neprikosnovenog lidera vlasti A. Vučića: „Rezultati u borbi protiv korupcije će biti vidljivi u najskorije vreme. Građani će videti da institucije rade svoj posao. Ključno pitanje za nas je ko je uzeo i kako da vratimo narodne pare. Državne institucije će preduzeti sve neophodne mere u najskorijem vremenskom roku. Građani će videti da je moguće da država vodi oštriju borbu protiv korupcije i kriminala“.
Uprkos tim zvučnim rečima nijedan Indeks percepcije korupcije od 2013-22. ne pokazuje nikakav napredak; svi oni skupa pokazuju kontinuirano nazadovanje. Iz godine u godinu Srbija je zauzimala sve lošije mesto na rang listi i beležila sve manji broj poena. Pozicija na rang listi pokvarena je za čak 30-ak mesta, pa je Srbija sa 72. pala na 101. mesto, tačnije deli 101. do 109. mesta a, što je važnije, broj poena sa 42 u 2013. smanjen je na 36 u 2022.
Sve to vreme najveći infrastrukturni projekti sprovode se po specijalnim pravilima kreiranim za konkretne slučajeve, a ne po zakonima o javnim nabavkama i javno-privatnom partnerstvu, pravo javnosti da kontroliše raspolaganja javnim resursima se ismeva, zakon o tajnosti podataka zloupotrebljava a o budžetskom sistemu karikira, državnim preduzećima i bitnim sektorima državne uprave rukovode uglavnom ljudi bez legalnog mandata, a krivična gonjenja aktera korupcije, posebno onih krupnijih, čak i u situacijama koje bukvalno bodu oči javnosti izostaju ili su zanemarljivo retka.
Poslednje četiri godine Srbija nema čak ni formalnu Nacionalnu strategija za borbu protiv korupcije. Staroj strategiji je istekao rok, početak rada na novoj je neizvestan, a Vlada u svojoj političkoj agendi borbu protiv korupcije više ni proklamativno ne navodi kao prioritet.
U zemlji u kojoj su institucije lišene smisla i pretvorene u fasadne nije posebno bitno ko se nalazi na njihovom čelu. Ipak, za ocenu odnosa vlasti prema borbi protiv korupcije zanimljiv i ilustrativan je aktuelni postupak za izbor direktora za tu borbu kapitalno važne institucije – Agencije za sprečavanje korupcije. Sa pokretanjem tog postupka se kasnilo, pa je Agencija trenutno bez direktora i ne zna se kada će ga dobiti. Ali za sada se ipak zna da su dva od tri kandidata u najužem krugu, sa najvišim ocenama, doskorašnji direktor i njegov zamenik! U skladu sa ostvarenim rezultatima?
Rezultati u borbi protiv korupcije nemaju apstraktan već surovo konkretan značaj. Uz ostalo, to se ogleda i u činjenici da je Srbija veoma siromašna zemlja. Za prevazilaženje siromaštva je apsolutno bitan, neophodan uslov ubrzani rast. Uprkos kontinuiranom hvalisanju vlasti, rast BDP-a Srbije je nedovoljan, a posebno je loše to što je znatno niži od potencijalno ostvarivog. A za polovinu neostvarenog rasta, na to odavno upozorava struka, zaslužna je upravo visoka korupcija.
BDP po stanovniku Srbije je gotovo dvostruko manji od zemalja centralne i istočne Evrope, a tek je oko trećine onog u razvijenim zemljama zapadne. Prema podacima koje je sasvim nedavno, u decembru objavio Eurostat, od Srbije su siromašnije samo Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.
Sve smo bliži dnu. Sve je nužniji prekid loše tragi(komi)čne predstave, providne, slabe glume, šmire, koju vlast deceniju i duže predstavlja kao borbu protiv korupcije. To je u bukvalno egzistencijalnom interesu velike većine građana Srbije.
Peščanik.net, 04.02.2023.
Srodni linkovi:
Zlatko Minić – Slatka, mala, izvrnuta tabelo