Anđeo (2007), izložba Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač, MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić
Anđeo (2007), izložba Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač, MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić

Srbija je ostvarila još jednu veliku, globalnu pobedu u borbi protiv korupcije. Nalazi se na samom vrhu tabele i daleko je iznad proseka po Indeksu percepcije korupcije (CPI) Transparency Internationala, najznačajnijem i najvažnijem rangiranju zemalja po kompozitnom indeksu kojim se ocenjuje korumpiranost sistema, a na osnovu procena poslovnih ljudi, konsultanata i analitičara.

Ne verujete? Možda biste poverovali da sam napisao nešto ovako:

Srbija po najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru ima najlošiji indeks u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje nova metodologija ocenjivanja.

O čemu je, zapravo, reč? Stvar je, naravno, u interpretaciji, šarenoj piluli kojom smo se već ranije bavili.

Na ovaj nečim izazvani izliv optimizma sa početka teksta vratićemo se kasnije, a da se sada podsetimo na neke simpatične primere ničim izazvanog optimizma iz prošlosti.

Naime, indeks percepcije korupcije za Srbiju zaista opada (sa povremenim periodima stagnacije) već godinama i podrobnija analiza (kojom se sada i ovde nećemo baviti) izvora na osnovu kojih je dobijena ocena 36 rekla bi nam dosta toga o odnosu poslovnog sveta, investitora, konsultanata i međunarodnih institucija o poslovnom ambijentu u Srbiji. Bila bi to potvrda da ovde kapital ne dolazi u humanitarnu misiju ili da bi učvrstio vladavinu zakona, već da iskoristi to što je novac važniji od poštovanja propisa (A. Vučić, 2014). Ali to već znamo.

Samo globalno ocenjivanje i rangiranje, odnosno objavljivanje rezultata CPI, jeste važan događaj kojem se u mnogim zemljama posvećuje ozbiljna pažnja. O oceni i plasmanu se izjašnjavaju i vlast i opozicija, i poslovni svet i analitičari. Medijski događaj. U Srbiji se već godinama, s obzirom da nam ogledalo prikazuje lice u neskladu sa onim iz tabloida i TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, ovim indeksom bave mediji koji imaju kritički otklon od vlasti. U onima bliskim vlastima to se ignoriše ili se, a sada čarobna reč, interpretira tako da ne zapara uši prosečnog birača, naviklog na milozvučno svakosatno klepetanje.

Pa je tako, na primer, prošle godine, kada je Srbija imala indeks 38, isto kao i prethodne, ali je pala za dva mesta na tabeli, organizacija Transparentnost Srbija svoje saopštenje naslovila „Srbija na najnižem nivou u poslednjih 10 godina na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International“ i ukazala da je to „najlošiji rezultat u proteklih 10 godina, iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta“.

Beta je iz saopštenja i sa konferencije za novinare tada izdvojila naslove „TS: U Srbiji postoji jasna politička volja da se zakoni ne primene“ i „Srbija po indeksu percepcije korupcije beleži svoj najslabiji rezultat drugu godinu za redom“. Takve naslove mogli su pročitati i posetioci portala N1 i Nova.rs. Fonet je izdvojio: „Bolji samo od Albanije i BiH“ i „Visok nivo korupcije u Srbiji“, dok je Euronews.rs zauzeo „neutralan“ stav: „Transparensi internešenel: Srbija na 98. mestu od 180 zemalja po indeksu percepcije korupcije“.

Tanjug je, međutim, tada uložio priličan napor u neravnopravnoj borbi sa činjenicama, pa se fokusirao na globalne nalaze mreže Transparency International i ponudio debeli slatki preliv preko gorke pilule: „Stagnacija i pad percepcije korupcije u svetu, Srbija stagnira“. Tekst se fokusira na to da „131 zemlja u svetu nije zabeležila nikakav napredak u borbi protiv korupcije tokom protekle decenije, a tokom 2021. godine 27 zemalja zabeležilo je pad“. Nekoliko pasusa niže saznajemo i da je „Srbija zadržala prošlogodišnji rezultat od 38 poena i nije zabeležila napredak u vezi sa percepcijom korupcije“. I tu je kraj onoga što je većina režimskih medija objavila. Ako su išta objavili. Iako čak i kod Tanjuga ima nastavak: „To je najniži rezultat (Srbije) otkako su podaci uporedivi, odnosno od 2012“.

Da ne grešim dušu, RTS je, pored ovih par neuznemiravajućih pasusa, imao još jedan prilog (labavo) povezan sa borbom protiv korupcije. Mogli smo da saznamo da je kosovska Agencija za borbu protiv korupcije (koju RTS naziva: „Agencija za borbu protiv korupcije u Prištini“) pokrenula postupak protiv predstavnika Srpske liste. Pink je odmah pojasnio i u vezi sa čime je taj postupak: „NOVI PRITISAK NA SRBE“. Korupcija je kao tema bila i na TV Happy, koja nas je izvestila da su pale „ostavke u Savetu za borbu protiv korupcije“ u Crnoj Gori. Toliko o korupciji. Nije korupcija 10 tona kokaina, pa da se njome bavimo.

Godinu dana ranije, u januaru 2021. kada su objavljeni rezultati za 2020. i kada nije bilo stagnacije za koju bi se uhvatili, mediji bliski vlastima su uglavnom ignorisali CPI. Ali ne i korupciju, pa je u Informeru, na primer, mogla da se čita epsko-lirska analiza Nebojše Bakareca o „novom poglavlju ere državnika Aleksandra Vučića“, koja je počela otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanji kao „fundamentalno simboličnim, ali i praktičnim činom koji dokazuje kako predsednik Vučić uzdiže Srbiju“.

U tekstu koji „obuhvata svu složenost istorijskog čina otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji“, uz „narativ o spomeniku, narativ o Vučiću državniku i narativ o novom političkom modelu Srbije“, Bakarec je otkrio da se Vrhovni državnik „uspustio u borbu protiv korupcije, uzdigao najvažnije državne institucije“ i zaključio da SNS ništa neće moći da ugrozi „ako ostane čvrsta i jedinstvena, ako nastavi da razvija novi politički model, ako nastavi sa dosadašnjom borbom protiv korupcije“.

Dobre šale nikad dosta.

Ove godine, međutim, Srbija je dotakla dvostruko dno – i po indeksu i po plasmanu. Gori smo od gotovo svih u regionu. Transparency International nije ukazivao na bilo kakva globalna nazadovanja veća od našeg lokalnog i bavio se pipavom temom – odnosom korupcije i bezbednosnih pretnji u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.

Ostalo je samo jedno rešenje – slatka mala izvrnuta tabela. Nakon što je Transparentnost Srbija saopštila da „Srbija na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru ima indeks 36 od 100 mogućih i pala je za 5 mesta na listi – na 101. poziciju“, Tanjug je objavio da je „Srbija poboljšala mesto na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije“, odnosno da je „Srbija napredovala na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International, pošto je pala za 5 mesta, sa 96. na 101. poziciju, objavila je danas organizacija Transparentnost Srbija“.

Kako to objasniti? Jednostavno: „Lista Indeks percepcije korupcije se pravi tako da je prva pozicija najlošija“. Ne dajte da vas omete činjenica da je Danska na prvoj poziciji, a Somalija na poslednjoj.

Ovo je tolika besmislica da je teško poverovati da je neko namerno želeo da manipuliše podacima i da ih izvrne. Nakon par sati i nakon što je nekoliko portala objavilo ovu besmislicu i Tanjug je imao novu vest o pogoršanju rezultata, u kojoj se opet rvao sa skalom i time šta je lošije, a šta bolje („što je ovaj indeks veći to znači da je stanje sa korupcijom lošije, pa 0 na ovoj skali koja se kreće od 0 do 100 znači da je korupcija veoma raširena, a 100 da je stanje idealno“), da bi iz trećeg pokušaja pogodio sve činjenice.

I tako je i Tanjug, lučonoša optimizma, potonuo pod cunamijem korupcije. Percepcije korupcije, zapravo, jer to je ono za šta su se botovi uhvatili u komentarima, tvrdeći da je percepcija nepouzdana i da samo onaj ko ne želi da gleda ne vidi rezultate koje postižu udarničke brigade na čelu sa Vrhovnim.

Kada, međutim, nešto objave novinske agencije, da bi ta vest stigla do pučanstva treba da je prenesu mediji koji koriste agencijske servise. Tako je ove godine linija odbrane od loših vesti sa Tanjugove relativizacije pomerena na prećutkivanje. Građani (čuj mene birači) koji se informišu iz režimskih tabloida i TV stanica sa nacionalnom frekvencijom nisu bili uznemireni. O CPI se moglo čuti na Radio Beogradu i Radio Novom Sadu i u rubrici „Šta radite, bre“ na RTS-u. Kratko saopštenje TS-a objavio je i Blic.

A da su se samo malo više potrudili mogli su da nađu materijala ne samo za sočnu relativizaciju (poput – Ujedinjeno Kraljevstvo beleži ogroman pad indeksa od 5 poena, ergo – Srbija dvostruko uspešnija od Britanije u borbi protiv korupcije), već i za zaključak poput onog sa početka ovog teksta.

Odužio sam, valjda se sećate – Srbija je ostvarila još jednu veliku, globalnu pobedu u borbi protiv korupcije. Nalazi se na samom vrhu tabele i daleko je iznad proseka.

Naime, u tabelama koje objavljuje Transparency International postoje raznorazna ukrštanja, proseci i poređenja. Među njima je i prosečan indeks u zavisnosti od karaktera vlasti, a u skladu sa (pr)ocenom koju već nekoliko godina daje istraživački tim sa jednog nemačkog univerziteta.

Zemlje su tu rangirane kao: funkcionalne demokratije, nepotpune demokratije, hibridni režimi, umerene autokratije i čvrste autokratije.

Srbija je u grupi od 34 zemlje – umerene autokratije. Te 34 zemlje imaju prosečan CPI 29, što znači da Srbija ima indeks 7 poena iznad proseka i nalazi se na odličnom 6. mestu, iza Ruande (CPI 51), Kube (46), Omana, Vijetnama i Belorusije.

Jasno je da je nakon objavljivanja ovogodišnjeg indeksa percepcije korupcije na potezu vlast, koja će nesumnjivo povući prave poteze kako bismo do sledeće godine popravili plasman. Potrebno je, po uzoru na Radnu grupu za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, formirati radnu grupu za unapređenje pozicije na CPI rangiranju Transparency Internationala. Radnoj grupi treba postaviti samo jedan cilj – brze mere koje će nas prevesti u grupu zemalja sa čvrstom autokratijom, kako bismo u toj grupi sa indeksom 30 i kusur zaseli na sam vrh tabele i ostvarili najbolji plasman u istoriji.

Peščanik.net, 01.02.2023.

Srodni linkovi:

Rodoljub Šabić – Loša, providna gluma

AUDIO – Slobodan pad


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)