Macut (opet) ćuti

Pretprošle noći neki ljudi u crnom/sivom, pod očiglednom zaštitom policije, razbili su staklo na jednom od prozora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Pratili su ih povici studenata, okupljenih ispred zgrade, punih neverice u prizor pred njihovim očima: „Šta radite, šta to radite!“

Kroz prozor, sa istim onim dostojanstvom koje je svojevremeno dičilo zaposlene u RTS kad im je studentski protest zaprečio ulaze, iskoračili su članovi izborne komisije koja je rukovodila izborima za studentski parlament. A rukovodila je tako da čitav dan posle nije službeno objavljeno da li su izbori poništeni (o čemu navodno postoji beleška na „nekom papiru“), ili su pobedili oni koje je predložila „Sinapsa“, organizacija studenata u blokadi, ili pak kandidati „Medicinskog kruga“, prorežimskog ranijeg studentskog parlamenta. Pojavila se serija od oko 200 neautentičnih glasačkih listića žućkaste boje, koji već na prvi pogled odudaraju od autentičnih. Svi „žućkasti“ glasovi poklonili su poverenje prorežimskoj listi.

Izlaznost je, kažu studentski izvori, bila izuzetno visoka – oko 2000 studenata. Dakle, sporna je čak jedna desetina glasačkih listića. A taj procenat odgovara zlatnom standardu spornih/falsifikovanih/lažiranih, dakle pokradenih glasova na svim izborima koje sprovodi SNS u poslednjoj deceniji.

Neuspešna izborna komisija se, posle izlaska kroz prozor, kretala u čvrstom bratskom zagrljaju policijskog voda sve do spasonosnog izlaska.

Objavljeno je, pa povučeno saopštenje potpisano sa „Medicinski fakultet“, brižno saopštavajući javnosti da su povređena tri policajca. Jedan vidno povređeni student ranjenog lica nije se našao u saopštenju fakulteta, dok se studenti sa ubojima i posekotinama ne pominju nigde. Oni su kolateralna šteta za javnost, a posebno za fakultet na kome studiraju.

Ceo događaj je samo već uobičajena bedna i neskrivena manipulacija izbornom voljom i izbornom slobodom, viđena toliko puta – pomisliće čitalac, zasićen već poznatim, kao i ponekim inovativnim metodama brojnih izbornih krađa u organizaciji režima. No, ovi izbori zaslužuju drugačiju pažnju. Jer, profesor fakulteta na kome je sprovedena izborna krađa je moćan čovek državne vlasti Srbije. Zove se Macut, Đuro Macut.

Povodom jednogodišnjice vlade, kojom izgleda kao da rukovodi, Macut se oglasio, za njega neformalnim stilom. Ne samo odgovarajući na jedan ironičan tekst o njegovoj stvarnoj naspram normativne uloge predsednika Vlade, već nastojeći da sebe predstavi kao čoveka dijaloga. Macut je za dijalog – ma šta pod tim podrazumevao. Kad mu je poveren mandat za sastav Vlade, kojom rukovodi predsednik Republike, a ne Macut (što ni jedan od njih ne krije), ono što ga je posebno preporučivalo bila je činjenica da je profesor univerziteta. Upravo na fakultetu na kojem su se rezultati izbora utvrđivali u prisustvu vlasti. Dok su ljudi u crnom razbijali prozor Macut nije došao na svoj fakultet. Čovek dijaloga nije se odlučio da u svojoj radnoj sredini uspostavi atmosferu razgovora. Kao čovek u vrhu vlasti, još uz autoritet redovnog profesora, mogao je i morao je svojim prisustvom sprečiti sukobe, možda i utvrditi šta se dogodilo i sprečiti izbornu krađu. Mogao se, tako dijaloški nastrojen, zainteresovati za sastav izborne komisije i javno postaviti pitanje kako je u ustavnoj demokratiji moguće jednoj listi uskratiti pravo na kontrolu utvrđivanja izbornog rezultata. Zašto taj čovek dijaloga još nije inicirao, kao profesor i visoki državni funkcioner, sednicu organa fakulteta na kojoj bi se vodio dijalog? Čitav dan posle razbijanja i opkoljavanja fakulteta policijskim jedinicama, Macut ćuti. Umesto dijaloga, na fakultetu je prosvetna inspekcija, sa nejasnim mandatom. Da li utvrđuje rezultate izbora, da li istražuje izbornu krađu koju studenti u blokadi iznose i dokumentuju u javnosti? Hoće li u budućnosti inspekcije, kao agencije Vlade utvrđivati rezultate ma kojih izbora?

Macut ćuti čitava dva dana. Ne odgovara, ne progovara. Kao da ne zna da politička, kao i pravna odgovornost može biti aktivirana ne samo zbog aktivnih radnji, nego i zbog ćutanja, zbog propuštanja da se preduzme ono što bi moglo voditi makar dijalogu, ako ne i demokratskom razrešenju.

Za visoku državnu funkciju važi pretpostavka stvarnog autoriteta, svojstvo profesora pretpostavlja poverenje studenata. Prvu pretpostavku Macut istrajno na svoju štetu obara sve vreme. Drugu je oborio pretprošle noći.

Peščanik.net, 18.04.2026.

Srodni link: Dejan Ilić – „Demokrata“ Macut