Nikad kao poslednje dve godine reč sloboda nije toliko prožimala društvo Srbije. Slobodom da se traži utvrđivanje istine o tragediji na Železničkoj stanici u Novom Sadu otpočelo je gotovo zarazno širenje svesti o vrednosti slobode za pojedinca i društvo. Kao u eksperimentu in vivo uspostavila se veza između prava građanina da zna o onome što je javni interes – i obaveze državnih institucija da mu takvo saznanje omogući. Odgovor institucija se kratko rečeno svodio na ćutanje, tu i tamo razbijano zaslugom istraživačkih novinara i masovnim protestnim okupljanjima građana.
Na izazov istrajnog i osionog ćutanja, pobunjeno društvo je odgovorilo izazovom izbora.
I sada smo tu, usred manje-više fiktivnog izbornog ćutanja, navodno namenjenog kontemplaciji birača i donošenju zrele, informisane odluke o tome za koga će glasati. Normativno, građanima Srbije garantovana je sloboda izbora, jednom od onih lepih normi koje imaju karakter principa.
„Birač je slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati.
Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao“ (član 4 Zakona o izboru narodnih poslanika).
Niko. Što otvara pitanje upotrebe mobilnog telefona kao foto-aparata. Štaviše – i do prakse objavljivanja fotografije popunjenog biračkog listića uz ličnu kartu na društvenim mrežama, pa i u medijima. Možda će čitalac primetiti da se tajnost glasanja obezbeđuje radi zaštite interesa glasača, pa ako on sâm objavi svoj glas – ima pravo da se te zaštite odrekne. Ali tu se ne možemo legitimno zaustaviti. Jer slikanje svog glasa, a naročito objavljivanje slike ima svoju praktičnu svrhu. Time se stiče korupcijska korist – od nekoliko crvenih do unosnog ministarskog mesta. Slobodu birača da čuva svoju odluku za sebe od svih, Zakon ublažava nedovoljno čistim odredbama o upotrebi mobilnog telefona na biračkom mestu: smatra se da je narušen red na biračkom mestu ako se koristi mobilni telefon (ili drugo sredstvo veze) i njime neovlašćeno daju obaveštenja o „dešavanjima“ (baš tako piše!) na biračkom mestu, a naročito o tome koja lica su izašla, odnosno nisu izašla na izbore (član 88, stav 3, tačka 3 pomenutog Zakona). E, pa lice koje slika svoj popunjeni birački list neovlašćeno pruža obaveštenje da je izašlo na izbore! Zato što ima slobodu da na njih ne ode. Koliko je meni poznato, zbog slikanja biračkog listića i kad je bilo otvoreno – glasanje na biračkom mestu nikad nije bilo prekinuto. A da je bar jednom bilo prekinuto možda se ne bi normalizovalo. Da ne zaboravimo činjenicu da je povreda tajnosti glasanja krivično delo kažnjivo novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine za građane, a do dve godine za članove biračkog odbora ili druga lica koja vrše dužnost u vezi sa glasanjem (član 160 Krivičnog zakonika).
Slobodu izbora da bi to stvarno bila – mora pratiti poštenje izborne procedure. O brojnim smetnjama, o manipulativnim praksama izbornih organa već su knjige napisane. Ovde ću upozoriti na jednu koja je u porastu – glasanje van biračkog mesta. Iako je zamišljeno kao podrška bolesnim i nemoćnim, dovoljan je (neprovereni) telefonski poziv, pa da deo biračkog odbora obavi posao radi glasanja van biračkog mesta. Jedan dobar predlog uputstva za glasanje van biračkog mesta, RIK je odbila većinom koju čine predstavnici aktuelne vlasti. Predlog je, naime, bio suviše precizan za tu većinu i zatvarao je mnoge puteve manipulacije. Jedini način da se manipulacije važećih, a nedovoljnih pravila procedure spreče, jeste takav sastav članova biračkog odbora koji nužno sadrži bar jednog obučenog predstavnika nesumnjivo opozicione liste.
Na kraju, dolazim do kulminacione tačke sutrašnjih izbora – do objavljivanja rezultata.
Rezultate glasanja na svakom biračkom mestu utvrđuje birački odbor. Jedan primerak zapisnika koji sadrži rezultate glasanja se mora, odmah posle utvrđivanja rezultata, istaći tako da bude javno dostupan na biračkom mestu. Ali taj momenat, relevantan je kao privremeni rezultat. Birački materijal se prenosi najpre u lokalnu biračku komisiju, tamo bi trebalo da se kontroliše u pogledu tzv. lakih i teških grešaka, lokalne izborne komisije, a i članovi RIK-a mogu izvršiti uvid u izborni materijal, predstavnici lista mogu podneti zahtev za kontrolu zapisnika sa biračkog mesta… Dalek je zakonski put do utvrđivanja konačnih rezultata.
Međutim, za zbirni izveštaj o preliminarnim, kao i konačnim rezultatima nadležna je RIK. Nasuprot nesumnjivoj zakonskoj nadležnosti Komisije, u poslednjih petnaestak godina uspostavljeno je patrijarhalno običajno pravilo da rezultate izbora saopštava Aleksandar Vučić u ma kom od njegovih dosadašnjih svojstava. A kasnije se pokaže da RIK ima isti ili približno isti stav o rezultatima izbora kao imenovani. Što je omogućilo jedan osobiti komfor Republičkoj izbornoj komisiji.
Posle predsedničkih izbora 2022. godine: „Izbori još nisu bili završeni, Republička izborna komisija nije dala nijednu informaciju o izlaznosti građana Srbije na izbore 2022, ali je objavila ubedljivu pobedu Aleksandra Vučića na 2,18 odsto obrađenih glasova i otišla na spavanje. Nešto malo pre toga, policija je ogradila ulaz u zgradu RIK-a“ (Vreme, 3. april 2022).
Ovi izbori se, pored ostalog održavaju i zato da bi se odškrinula vrata vladavini prava. Zato RIK ne sme na spavanje makar ceo Beograd lupao u šerpe čitavu noć. I mora – jer se radi o opštem interesu – na svom portalu u realnom vremenu objaviti svaki zapisnik koji je već učinjen javnim na biračkim mestima.
A objava rezultata građanina Vučića mora biti smatrana njegovim privatnim irelevantnim mišljenjem. Nikako činjenicom.
Peščanik.net, 24.10.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Sloboda izbora - 24/10/2026
- Pomilovanje – izvestan početak i mogući kraj - 30/09/2026
- Vlast računa da će izbore dobiti milom ili silom - 08/09/2026
