Maršal Tvito na repu kolone

Da odmah objasnim: neko izuzetno duhovit označio je Janeza Janšu, predsednika vlade Slovenije, kao „maršala Tvita“ posle skandalozne serije tvitova istoga. Njima Janša nije samo osramotio zemlju koju vodi u međunarodnoj diplomatiji, već je ozbiljno ugrozio odnose SAD i Slovenije, postavivši je među zemlje o kojima se ne zna ništa, sem ako dobiju klovna na visokom položaju. Snajku Melaniju nema smisla prizivati… Ukratko, Janša je pre objavljivanja rezultata čestitao Trampu na pobedi, dodajući da bi Bajden bio „među najslabijim predsednicima SAD“. Bajdenov čovek za međunarodne poslove odmah je reagovao. Onda je Janša protumačio svoj tvit tako da je zapravo izrekao podršku republikancima, kojima je politički blizak: tu vrstu objašnjenja može da prihvati samo njegova televizija. Konačno, izrazio je sigurnost u dalje razvijanje odnosa sa SAD, jer se iste ne mogu odreći slovenačkog savezništva… Za to vreme, Janšini mediji uporno prenose najluđe lažne vesti američkih desničara o fantastičnim krađama glasova Trampu i dokazuju kako su prethodne slovenačke vlade uporno kvarile odnose sa SAD. A svet se veseli zbog odlaska Trampa.

Sem užasne sramote, to je izvesno terminalni znak krize koja se, kao manje-više svako učestvovanje Janše u vlasti dosada, mora završiti skandalom, pobunom ili – nadajmo se – nečim još boljim. U prošli četvrtak, na dan Gaja Foksa, neuspelog spaljivanja britanskog parlamenta i dečije pesmice („Remember, remember, the 5th of November“), najavljen je protest grupe Anonymous (oni sa maskom Gaja Foksa). Reč je bila o nameštaljki, i pred parlamentom se pojavilo nekoliko stotina fudbalskih navijača-razbijača, izbacitelja i pripadnika privatnih obezbeđenja, koji su se sa velikim entuzijazmom počeli lemati među sobom, a zatim i sa robokapovima. Bilo je i nešto zalutalih demonstratora koji nisu na vreme videli objašnjenje organizacija koje su do sada vodile proteste. Nikakvih parola, nikakvog teksta, veselih mašina i lutaka, samo tuča. Na pravom bojištu pojavio se na vrhuncu ministar unutrašnjih poslova, zaštićen sa svih strana, uglavnom zato da medijima poruči kako su oni krivi, uz njih dakako opozicija i oni pravi pobunjeni, koji se pojavljuju petkom. I sa manje znakova bilo bi jasno da je sve bila organizovana predstava. Uopšte ne sumnjam u iskrenost samih učesnika u tuči, jedva su dočekali takvu mogućnost, možda čak i dobrovoljno i protiv bilo koga. Teretane su zatvorene… No vlast je morala dokazati kako je parola „Smrt janšizmu“ pretnja smrću samome Janši, a duhovita instalacija pred ministarstvom kulture (pisaći stolovi i stolice vodećih, zajedno sa imenima, poprskani crvenom bojom) direktna pretnja smrću označenima, na čelu sa ministrom: njegov sto dopunjen je flašom, omiljenim objektom ministrove svakodnevice.

U tuči su, sem ogromnog broja robokapova, učestvovali konji, jedan vodeni top i jedan helikopter, učesnici su odgovarali petardama, kamenim kockama i drugim tupim hladnim oružjem. Jedan fotograf je završio u urgentnom centru i još je na lečenju, bubotke su dobili neki novinari, policajci, povređen je i jedan konj. Pohapšenih je bilo dosta, upisanih za kazne još i više. Ministar je naročito insistirao na kamenim kockama, koje je teško naći u centru Ljubljane, a tamo gde ih ima, nije primećen nedostatak. Isto tako, nije bilo barikada. No potvrđujem da je helikopter izludeo stanovnike, i da su mnogi izašli na ulice i balkone da bi nesnosnom dizaču panike uputili svoje najsmrtonosnije psovke. Posle nekoliko sati vijanja po ulicama, centar je izgledao strašno – ne koliko posle dočeka Nove godine, ali većih posledica „uništavanja javne i privatne svojine“ nije bilo za videti. Nije bilo razbijenih izloga, niko nije krao.

Kome je koristilo pozorište nasilja? Nedvosmisleno, vladi, koja pošto-poto hoće da pobuna postane nasilna, onakva kakvu je od početka prikazuju u svome medijskom centru. Naročito je važno povezati „nasilnike“ sa inicijativom četiri leve i levo-centralne stranke, koje predvodi ekonomista Jože Damijan. Nekada ministar u Janšinoj vladi, on je sada najbliže opredeljenjima Janisa Varufakisa. Koalicija pod imenom KUL (koalicija ustavnog luka) otvoreno hoće da smeni sadašnju vladu, za šta joj treba nekoliko glasova iz Janšine koalicije. Tu je teren ne samo klizav, nego baš prljav. To su predstavnici manjih stranaka koji nemaju skoro nikakve šanse na narednim izborima, i stupili su u koaliciju zato da bi očuvali svoje pozicije bar još dve godine. Tako sudbina promene i povratka u realnost i uljuđenost u politici zavisi od najgorih i najkoristoljubivijih… Dobra tačka, od koje bi pobunjeni mogli okrenuti leđa, jer od njih više ne zavisi ništa. Javno mnjenje su uspešno promenili i omogućili smelije političke poteze. Nezgrapna vladina predstava „nasilja“ sada obavezuje pobunjene da održe svoj stil i svoje akcije. Janša je ponovo pomešao svoje konce, opet sebi na štetu… Uz epidemiju, ogroman broj obolelih i mrtvih, nagomilane greške vlade i gafove predsednika vlade, samo njegovi još mogu da zamisle kako će od jula Slovenija preuzeti kormilo EU na pola godine.

Maršal Tvito nikad neće jahati na čelu kolone.

Peščanik.net, 11.11.2020.