Mid, Šitrovica, Para Stazova

Američki predsednik je pokušao da pobunjene radnike skloni sa pruge tako što im je obećao silan novac. Ruski predsednik im je obećao gulage ali ni pretnja nije uspela da ih rastera. Onda je ustao Milošević, navukao zavese u kupeu i rekao im: evo, krenuli smo.

U ovom, novom, vicu aktuelni predsednik Srbije nije čak ni navukao zavese, samo je konstatovao da se parkirani voz u kojem sedi kreće najvećom brzinom u svekolikoj istoriji Srbije. I stanice su počele da se nižu kao u pesmi Mike Antića. Mid, Šitrovica, Para Stazova, Bemun, Zeograd.

I mada je usplahirena voditeljka insistirala na atentatu zbog kojeg je i sazvan ovaj vozni cirkus, a koji su (atentat, ne cirkus) najavili prvo Šešelj, pa Dodik, pa ministar policije a onda i premijerka (samo je prezenterka vesti na TV Pink atentat najavila sa očitom dosadom kao da čita vremensku prognozu – e, to je bilo zaista prvi put u istoriji) predsednik Srbije je ipak više insistirao na obraćanju svojoj novootkrivenoj ciljnoj grupi. Mladima.

Zašto mladima kad znamo da je njih najteže izvesti na glasanje? I zašto sa još sto evrića, ali tek ako pobedi (mac-mac!)? Da nije proučavao gradonačelnika umesto gradonačelnika koji po TikToku glumi da voli sve što vole mladi pa zaključio da, ako gradonačelnik umesto gradonačelnika voli pare, onda sigurno i mladi vole pare?

Ali šta je problem sa ovim opskurnim pokušajima dodvoravanja? Pa to što njih dvojica nisu više mladi, a i kad su bili, među mladima ste mogli da se istaknete (podsetite me posle da vam kažem nešto za isticanje) ili kao ćutači (oni što na žurkama deluju zamišljeno i daleko) ili kao zabavljači ili kao smarači. Lako je pretpostaviti u koju su grupu spadali i gradonačelnik umesto gradonačelnika i predsednik vlasti umesto svih vlasti. I džabe sad predsednik Srbije setno priča kako se u mladosti švercovao vozom do Vinkovaca, kad je, prvo agitovanjem za rat a onda i upravljanjem ovom zemljom, tolike generacije mladih poslao na putovanje u jednom pravcu.

I to njega sad i brine. Ne da li će mladi izaći na glasanje (jer neće) nego da li će izaći na proteste. I nastaviti da na njima budu najbrojniji, što je vidljivo golim okom, ne mora da vam javi ni Evropol, kao premijerki za atentat, ni „jedna strana zemlja“ kao predsedniku Srbije, naročito ne Šešelj ili Dodik. Ne trebaju vam čak ni kamere koje su premrežile gradove. Golim srcem se oseća.

I džabe im predsednik Srbije poručuje „digni ruke od svega, nemaš kartu ni do Prištine“ (pa šta hoćete, to su svirali kad je poslednji put bio mlad).

P.S. Dobro da ste me podsetili, zašto se u izmenama o pravosuđu nalazi kategorija istaknuti pravnik, a ne uvaženi pravnik? Jer to nije isto. Možete da se istaknete a da vas ljudi uopšte ne uvažavaju zbog tog isticanja, zar ne? Možete, na primer, da na nekoj svečanoj večeri glasno podrigujete, da čak podrigivanjem izdeklamujete celo ime i prezime, istakli ste se, ali vas zbog toga niko neće smatrati uvaženim gostom. A znajući ovu vlast koja će te pravnike da bira, pitanje je samo šta su još uradili da bi se istakli.

Peščanik.net, 24.01.2022.