Ministarkina odbrana

Izuzetno je loša prekjučerašnja odbrana ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović. Fantomske birače na mnogim beogradskim adresama Obradović je objasnila time da su se ljudi tu prijavili jer im je „trebao parking u nekoj centralnoj opštini“ ili su „želeli da im dete bude u tom vrtiću, ili školi, pa teritorijalno žele da pripadaju toj školi“. To su druge stvari, jer znate – kaže ministarka Obradović – ljudi se zbog različitih benefita prijavljuju na neku drugu adresu.

Šteta što ministarku, čije je ministarstvo resorno nadležno za rukovanje biračkim spiskom, saradnici nisu savetovali da kaže nešto smisleno. Ili da, ako to nije u stanju, jednostavno ćuti. Uostalom, to uspešno čini već mesecima unazad. Izjavom koju je juče dala je potvrdila ne samo da je ministarstvo unutrašnjih poslova učestvovalo u prevari ozbiljnih razmera, već da je ulogu saučesnika u ovom postupku imalo i ministarstvo državne uprave. To uključuje i samu ministarku, ali i Vladu u celini. Vladina dva ministarstva nisu sama smislila ujdurmu o kojoj je reč.

Pođimo od ministarkine pretpostavke da se ljudi zbog različitih benefita prijavljuju na neku drugu adresu. Mariji Obradović je sigurno poznato da Zakon o prebivalištu i boravištu građana kao jedini faktički (činjenični) osnov za prijavu boravišta priznaje nameru određenog lica da na prijavljenoj adresi stvarno stanuje. Član 13 ovog zakona navodi da nadležni organ (u konkretnom slučaju MUP) rešenjem odbija prijavu prebivališta ako ne može da utvrdi da građanin ima nameru da stalno stanuje na adresi koju prijavljuje. Protiv ovog rešenja je moguća žalba, ali ona ne odlaže izvršenje odbijajućeg rešenja. Jednostavno rečeno, službenici MUP-a ne mogu i ne smeju da prihvate obrazloženje koje je ministarka lagodno plasirala u javnost. Ukoliko bi neko „zbog različitih benefita“ hteo da se prijavi na određenoj adresi, državni organ bi ovakvu prijavu morao da odbije istog trenutka. Ukoliko to ne bi učinio, službenik bi mogao da snosi različite oblike odgovornosti za nezakonito postupanje.

Drugi i ključni nonsens ministarkine izjave se odnosi na pravni osnov prijave prebivališta. Naime, na fantomske birače u Beogradu su se žalili vlasnici kuća i stanova koji tvrde da ne samo da na njihovoj adresi ne žive osobe koje su dobile poziv za glasanje (dakle – tu ne stanuju) već da oni ove osobe ne poznaju i da ih nikada nisu prijavili MUP-u kao stanare po dozvoljenim pravnim osnovima. Članom 11 Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da građanin može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu. Izuzeci od ovog pravila uključuju prijavu na adresi roditelja, supružnika, socijalne ustanove. Nijedan izuzetak ne uključuje situaciju koju sada imamo – da vlasnik nikada nije prijavio stanara i da ga ne poznaje.

Dakle, ministarka je zamenom teza pokušala da zaobiđe pitanje kako su fantomski birači prijavljeni na spornim adresama. Kao što vidimo, ovako nešto se nije moglo dogoditi zakonito. Da se u ovo pitanje ne bi upustila, ministarka je odgovorila, a zapravo spekulisala, zašto su se fantomski birači prijavili na adresama na kojima faktički ne žive (odgovor je – da bi ostvarili benefite).

Videli smo da su benefiti koje ministarka navodi takođe nedozvoljeni, ali ostaje pitanje – na koji način je MUP izvršio prijavu prebivališta tolikog broja ljudi i ko je rukovodio ovom akcijom u organu u kome nema improvizacije, već samo subordinacije.

Ministarka je u svojoj izjavi dodatno dezinformisala građane tako što je na njih prevalila odgovornost za pasiviziranje adresa nepostojećih stanara. Uputstvo za pasiviziranje koje treba da inicira vlasnik nepokretnosti smo viđali ovih dana i na društvenim mrežama. Građani su pravilno zaključili da je apsurdno da sami odjavljuju ljude koje nikada nisu prijavili i da pritom za ovako nešto plate i taksu. I da dodatno – kako je ministarka rekla – sačekaju petnaestak dana. Dobro da nije rekla: da prođu izbori.

Istina je malo drugačija. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima zakonska ovlašćenja da vrši proveru činjenice stalnog stanovanja (član 18, stav 1 Zakona o prebivalištu i boravištu građana). Zahtev za ovakvu proveru može podneti bilo ko ko ima pravni interes: sud, državni organ ili organizacija. Drugim rečima, ministarstvo državne uprave je u ovom slučaju moglo i moralo od MUP-a zahtevati ovu vrstu činjenične i terenske provere.

Da je ministarki Obradović itekako poznata ova procedura saznajemo iz njenog intervjua iz februara 2021. godine. Ona je tada detaljno opisala kako je MUP izvršio pasivizaciju prebivališta izvesnih Albanaca jer „njihovo prebivalište nije utvrđeno na adresi koju su prijavili, a MUP ima pravo da proveri da li ta lica zaista tamo žive“. Ministarka dalje odslikava ažurnost sopstvenog ministarstva. „U jednom malom stambenom objektu od tridesetak kvadrata evidentirano je, recimo, 50 Albanaca. Mi smo otišli na teren i utvrdili da je fizički nemoguće da sva ta lica tu žive, a takođe smo utvrdili da se oni godinama ne nalaze na toj adresi“, rekla je Obradović.

Dakle kada postoji volja – svi sve znaju i mogu.

Nakon utvrđivanja da određena lica ne žive na adresama na kojima su prijavljena, poput slučaja koji je opisala ministarka, ministarstvo državne uprave, u skladu sa članom 11 Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, po službenoj dužnosti vrši promene u biračkom spisku. Zakonski rok za promenu u biračkom spisku kada su izbori raspisani je odmah, a najkasnije naredni dan od dana nastajanja promene.

Dakle, ministarstvo unutrašnjih poslova i ministarstvo državne uprave su stvorili fantomske birače. Istovremeno, oni su itekako imali (i još uvek imaju) ovlašćenja da ove birače u biračkom spisku smeste tamo gde oni zaista žive. Sve drugo je ministarkina laž i bacanje prašine u oči.

Zaista je simbolično u kojoj meri fantomi prate vladajući režim u Srbiji. Fantomske firme, fantomske lične karte, fantomski potpisi, stanovi, ugovori, fantomsko rušenje grada, fantomska spasavanja, fantomski napredak, fantomske plate. Spisak je dug. Na kraju ili možda baš na početku svega toga su i fantomski birači.

Jedina šansa da se ovoj masivnoj laži stane na put su izbori koji vladajućoj strukturi mogu ispostaviti ceh za sve ono što smo sa njima i zbog njih preživeli u prethodnih 10 godina. Ukoliko nas 3. aprila dovoljno izađe na birališta, ni fantomi na našim adresama neće biti dovoljni da ih spasu.

Vreme je da se za devastiranje zemlje i institucija plati politički ceh. I da se zatim, redom i po zasluzi, odgovara pred nadležnim organima za sva nedela, uključujući tu i zloupotrebe biračkog spiska.

Peščanik.net, 31.03.2022.