Izlaskom na prolećne republičke izbore fundira se put za legalizaciju svojevrsne okupacije državnih organa i institucija, počinjene od strane onih kojima je lična korist iznad interesa građana. Izlazak stranaka na ove izbore nije ništa drugo do pomaganje i saradnja sa narodnim neprijateljima. To je saučestvovanje u gaženju prava građana i destrukciji države, jer davanjem legitimiteta predstojećim republičkim izborima građani Srbije se dovode u poziciju dobrovoljnog pristanka na poniženje i pljačku. Nema tih viših interesa koji mogu da opravdaju kapitulantsko prihvatanje ukidanja univerzalnih normi demokratije i civilizovanosti. Jedini interesi koji su u igri, kada je izlazak kolaboracionista na republičke izbore u pitanju, jesu oni najniži, lični, sitnosopstvenički.
Ako se oko ovoga svi slažemo, a slažemo se, samo nekima ne odgovara da to priznaju, ne treba više gubiti vreme na razglabanja o izlasku na republičke izbore. Bolje je pažnju posvetiti pitanju izlaska na lokalne izbore u mestima gde je ono što se smatra opozicijom na vlasti.
Verujem da nema razloga za sumnju da u opozicionim mestima lokalna vlast radi savesno i pošteno, u skladu sa zakonima. Nema razloga za sumnju da bi tamo dolaskom na vlast republičkih devastatora krenula gramziva akumulacija kapitala. Sigurno svako dobronameran građanima ovih mesta želi da, bar oni, prođu dobro. Ali, izlaskom opozicije na lokalne izbore oni neće proći dobro. Čak i pod pretpostavkom da se ne promeni ta dobra lokalna vlast, proći će loše i oni i svi mi ostali. U najboljoj varijanti, izlaskom opozicije na lokalne izbore ova mesta bi postala tek gornja platforma na brodu koji bi počeo još brže da tone.
Osnovni zadatak opozicije u ovom trenutku je rad na vraćanju poverenja građana. Da bi do toga došlo opozicija mora jasno da osudi ono što je radila dok je bila na vlasti, a neki njeni pripadnici treba i iskreno da se pokaju za ono što su činili. Nakon ovoga, opozicija treba da demonstrira doslednost u konzistentnom, principijelnom pristupu problemima Srbije. Bez suočavanja sa sopstvenom krivicom i bez iskrenog kajanja, nema šanse da dobiju novu šansu. Katarza je uvek teška i bolna, a srpskoj opoziciji je dodatno otežana iskušenjem pred kojim se našla. Upravo takvo je pitanje izlaska na lokalne izbore. Pokazivanje principijelnosti u tom pitanju obezbedilo bi nesmetani proces unutrašnjeg pročišćenja.
Trenutno su u opticaju dva argumenta o tome zašto opozicija treba da izađe na lokalne izbore. Prvi je taj da su dobro radili tamo gde su bili na vlasti, a drugi da u takvim mestima postoje objektivni lokalni mediji.
Ipak, to što smatraju da su dobro radili ne spada u domen izbornih uslova. To ima veze sa političkim rejtingom. Pretpostavka da će pobediti tamo gde su dobro radili je jednaka onoj da će pobediti tamo gde je vlast loše radila. Dakle, ovaj argument je invalidan. Na drugoj strani, činjenica da postoje objektivni lokalni mediji ne obezbeđuje fer izbore. Kada bi tako bilo, onda bi postojali fer uslovi svuda gde se vidi N1, pa bi onda, konsekventno, i tamo trebalo izaći na izbore. Patroliranje crnih džipova jednako će zastrašivati građane i za lokalne i za republičke izbore. Zastrašeni građani će morati da slikaju oba glasačka listića, ne samo onaj za republičke izbore. To objektivni mediji ne mogu da anuliraju, pa ni taj argument ne opravdava izlazak na izbore.
Opozicija, valjda, želi promenu necivilizacijskog sistema vrednosti, metoda funkcionisanja i raznovrsnog siledžijstva kakve imamo sada u Srbiji. Principijelnost koju opozicija treba da demonstrira ogledaće se u nepristajanju i suprotstavljanju svemu što je ispod standarda u savremenom svetu. Oponiranje svemu što je protivno ovim standardima, stalno i svuda, jeste definišuća obaveza opozicije. U suprotnom, mi nemamo okupatorsku vlast i opoziciju, već imamo istovrsne konkurente za poziciju vlastodršca u nekultivisanoj državi.
Stranke i pojedinci koji su sada u opoziciji, a koji su pre nekoliko godina bili na vlasti, bili su najureni sa vlasti upravo zato što su izneverili one principe zbog kojih su dobili priliku da vladaju. Oni su od strane građana prepoznati kao nepouzdane, pretvorne, pa čak i lažljive osobe i kradljivci, nedostojne poverenja koje traže. Kalkulantski pristup, kompromiserstvo oko pitanja o kojima se ne pregovara, daleko bilo i kolaboracionizam – dovešće do toga da građani sasvim dignu ruke od njih. To bi onda značilo nepostojanje bilo kakve alternative na budućim izborima, a to je pogubno za Srbiju. Dugoročno gledano, eventualna mala pobeda sada vodila bi celu Srbiju u propast.
Ova izvitoperena vlast, personifikovana u iskreveljenom predsedniku, je i naša kulturološka bruka. Zato je borba protiv nje i moralni imperativ, a ovog proleća njena manifestacija je bojkot.
Dakle, bojkot i to totalni.
Peščanik.net, 08.02.2020.
BOJKOT IZBORA 2020.