Hiljade primedbi građana na urbanističke planove, primedbe SANU, nekoliko povreda zakona o planiranju i izgradnji, upozorenja Akademije arhitekture Srbije i manipulacije izjavama njenih članova, raseljavanje ljudi, skandalozna reklamna emisija na Studiju B, marketinška kampanja bez neophodnih dozvola za jarbole i bilborde, izgradnja kafane kao prvog objekta najavljenog kao štand, privođenje aktivista zbog deljenja novina Ne da(vi)mo Beograd, započeti radovi i trošenje budžetskih sredstava bez ugovora o investiciji i negiranje postojećeg zakonodavstva bez presedana kroz predlaganje lex specialisa… Šta je još potrebno kako bi se ove radnje nazvale pravim imenom – prevarom.
…
Jedna od najpoznatijih prevara današnjice, čuvena je nigerijska e-mail prevara. Naime, putem elektronske pošte, vaš iskreni prijatelj iz Nigerije (kasnije i druge afričke zemlje dobijaju svoje verzije) obaveštava vas da mu je potrebna pomoć u nekoj finansijskoj transakciji kako biste zajedno zaradili milionski velike sume. Sve je legalno, ali i tajno, pa neke ugovore nije moguće videti, a provere zbog hitnosti nije moguće izršiti. Sve što se od vas traži je da učestvujete, a kako kasnije saznajete i novčano, ali zanemarljivo za ukupnu cifru koju ćete na kraju zaraditi. Ipak on donosi ogromnu mogućnost zarade, a vi samo treba da pokrijete neke troškove i budućnost čeka iza ćoška. Omamljeni astronomskom, brzom zaradom, začuđujuće veliki broj ljudi bio je spreman da svoju ušteđevinu, ili kreditom obezbeđen iznos, investira u ovu avanturu.
Svetski čuvena prevara je i takozvani „princ u nevolji“. Za lokalno tržište, gde nema mnogo prinčeva i aristokratije, u pitanju je “rođak veoma bitne osobe u nevolji“. U slučaju moje babe, to je bio rođak Mila Đukanovića. Pozvonio je, zamolio jako ljubazno da telefonira i objasnio da je u nevolji i da neće smetati dugo. Iz razgovora telefonom, koji je i baba mogla da čuje, bilo je jasno da je i rođak bitna osoba koja se igrom slučaja zatekla u problemu i baba nije imala nikakve sumnje da li da mu veruje. A neće se valjda obrukati da mu ne pomogne. Dala mu je svu ušteđevinu za sahranu, dok se on ne snađe. Njegov autoritet je očigledan, pri tome je fin momak, ne liči na prevaranta, a i obećao je da će joj se odužiti, i zaposliti koga treba. Za kraj, obećao joj je da će lično doći i da nikako neće slati po vozaču… Ipak su oni sada prijatelji.
Ovakve priče mogu da prođu kod naivnih i ranjivih pojedinaca, ali u slučaju država stvar je drugačija. Predstavnici vlasti, potpomognuti institucijama, stručnjacima i istraživačkim medijima, a u okviru pravnog okvira države, lako bi došli do saznanja da li je u pitanju neizvesna investitorska avantura, prevara ili nešto treće. Ono što investitor radi, pokušavajući da za sebe obezbedi što veću korist ne može se nazvati prevarom, ali kada mu u izigravanju procedura, kršenju zakona ili medijskom spinovanju pomažu gradonačelnik i premijer, stvar postaje ozbiljna.
Kada se 2013. godine na našim vratima pojavio Muhamed al Albar, u svom nastupu je iskombinovao principe obe pomenute prevare. Svoj autoritet crpeo je iz bliskosti sa šeikom Ujedinjenih arapskih emirata, pa se u medijima govorilo o poslovičnoj arapskoj poslovnoj mudrosti, o velikom bogatstvu kao garantu investicije, pa i o nekim ličnim afinitetima kraljevske porodice prema Srbiji. Što se obećanja tiče, njih svakako nije nedostajalo. Dok je Muhamed al Abar najavljivao ulaganje od 3 milijarde dolara, koje se u nekim izjavama pelo i do 8 milijardi, premijer je prevodio šta to na srpskom znači: 200.000 radnih mesta, pokretanje srpske građevinske industrije, stavljanje Beograda na mapu sveta, redefinisanje identiteta grada, nove investicije, modernizacija Srbije i naravno ogromna zarada. Dovoljno obećanja da se na izborima u maju većini birača zavrti u glavi. A sa druge strane, sve što mi treba da uradimo jeste da uložimo zemljište koje ionako ne koristimo, da ga opremimo infrastrukturom i da čekamo bolju budućnost. Stvar je toliko isplativa, da ne smemo dozvoliti da nam na put stanu zakoni ili urbanistički planovi; moramo delati brzo, uhvatimo trenutak, ovo ne smemo da propustimo. Svaki otpor je prepreka napretku, svaki zakon zabluda prošlosti. Ugovora nema, detalji su neproverivi, ali tu je maketa, uverite se sami…
Muhamed al Albar nije došao nepozvan, a premijer i gradonačelnik nisu ljudi koji bi naseli na patku stranog investitora, već su idejni tvorci i aktivni članovi tima, promoteri i garanti projekta. Oni su zapravo uradili veći deo posla. Sva obećanja koja su inicijalno predstavljena od strane investitora, mogla su biti proverena ili osporena učešćem javnosti u debati o korisnosti projekta, a ako bi se pokazalo da je u pitanju prevara, investitor bi bio lako odbijen, ako ne i krivično gonjen. Dakle, patka je namenjena nama.
Premijer i gradonačelnik sa pratećom svitom pobrinuli su se da ne dođe do javne analize isplativosti projekta. Oglušili su se o upozorenja da je cena neophodne infrastrukture astronomska, da broj novih radnih mesta nije realan i da je ceo rizik na strani grada i države, a potencijalni profit na strani investitora. Nisu dozvolili da se javnost uključi u debatu i ignorisali su upozorenja na višestruka kršenja zakona, i pri promeni urbanističkih planova, i pri oglašavanju i reklamiranju projekta, i u eksproprijaciji zemljišta. Ignorisali su stručnu javnost manipulišući izjavama članova Akademije arhitekture Srbije. Pokrenuli su veliki broj radnji kako bi proces po svaku cenu ostao netransparentan. Da bi prevara građana uspela, svojim istupanjima u medijima pobrinuli su se da misli javnosti, baš kao i u nigerijskoj prevari, ostanu fokusirane na obećanu nagradu, da se iz svesti građana istisnu rizici i neisplativost projekta i da se svi glasovi protiv ućutkaju. Premijer i gradonačelnik uradili su dobar posao.
Finalni čin njihovog angažovanja na raščišćavanju zakona odigraće se u sredu 1. aprila kada će Skupština Srbije odlučivati povodom lex specialisa, zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za projekat Beograd na vodi. U tom kontekstu, tezu da su gradonačelnik i premijer ne samo deo, već i idejni tvorci ove prevare, potvrđuje i izjava da će premijer lično “braniti svim srcem, svom snagom i voljom” predloženi zakon. Ko će od bahatosti i samovolje braniti Beograd, ostaje da se vidi…
…
Nakon svega, suočeni sa realnošću, kada porodica ili prijatelji saznaju za prevaru, žrtve sve opisuju kao san. Kažu da su se osećali kao hipnotisani. Šokirani su sopstvenim odlukama, stide se i žele da se sve što pre zaboravi. Ali ako se zaboravi, moguće je i da će se ponoviti. Zato obustavljanje projekta Beograd na vodi nije dovoljno. Neophodno je da ispitamo odgovornost i krivicu svih članova organizovane kriminalne grupe, pa makar oni bili na najvišim funkcijama u državi. Ako su nam strani partneri u ovom poslu nedostupni, domaći promoteri nisu.
Peščanik.net, 28.03.2015.
BEOGRAD NA VODI